Српска црква греши што се фокусира на Степинца, уместо на 1400 свештеника католичке цркве, који су убијали Србе у НДХ

Свакако jе интересантно али ниjе од пресудне важности да се утврди да ли jе зрењанински бискуп, Ладислав Немет, измислио причу о постигнутом договору између врха Српске православне цркве (СПЦ) и Ватикана, да патриjарх српски Иринеj оде у посету папи. У Ватикан. Што, иначе, никада до сада било ниjе. Услове за таj сусрет, ако jе уопште могућ без сагласности Руске православне цркве, износили су више пута до сада људи из самог врха СПЦ. Хисториjа jе у питању; мисионарска подручjа, Униjа, превођење православаца у католичанство, Други светски рат, Степинац…

У последње време Степинац jе централна тема пошто Ватикан намерава да
надбискупа загребачког „цркве у Хрвата“ за време постоjања Независне
Државе Хрватске, прогласи светим. Српска црква се оштро противи овоj
намери, патриjарх Иринеj jе у циљу спречавања таквог развоjа догађаjа
недавно писао Светоj столици. Ко овде греши?

Ватикан коjи хоће да произведе jош jедног светог човека католичанства или СПЦ што се противи.

Греше и jедни и други. Ватикан што обичног, ни по чему посебног попа
гура у свеце, иако се зна да Степинац ниjе починио ниjедно чудо, од два
коjа мораjу да се задовоље као предуслов за канонизациjу, односно, да се
између његове беатификациjе и чина канонизациjе на његовом гробу ниjе
десило ништа неуобичаjено. Чуда ни од корова.

Где греши СПЦ? У томе што сав своj ауторитет улаже како би се спречило
превођење Степинца међу свете. То jе унутрашња ствар Католичке цркве;
ако jе Степинац био добар, правдољубив, хуман, као што тврде Хрвати и
део Ватикана, онда jе он на понос и дику Католичкоj цркви и нека раде са
њим шта хоће, нека га пренесу из загребачке катедрале и сахране уз бок
Светом Петру.

Ако ниjе тако, у питању jе обична манипулациjа, а ако jе jош горе, ако
jе Степинац био оно што тврди СПЦ, онда jе чин његовог освећења брука и
срамота Католичке цркве. Шта с тим има СПЦ.

Али, Степинац jе био усташа, ратни злочинац, говоре они коjи се грозе на
свако помињање његовог имена. Ниjе био ни jедно ни друго, као што ниjе
заслужио ни беатификациjу ни канонизациjу. Један сасвим просечан
надбискуп каквих jе у Католичкоj цркви у двадесетом веку било на
стотине.

Дакле, СПЦ греши у фокусирању на Степинца уместо на истинске злочинце из
Католичке цркве, монструме у мантиjама, убице, кољаче Срба у НДХ. Знаjу
се њихова имена и „дела“, године рођења и смрти, све се зна. Било их jе
око 1.400, описани су у „Магнум кримену“ Виктора Новака, „Извештаjу
Земаљске комисиjе Републике Хрватске“ из 1945. године, „Документу о
протународном раду и злочинима jедног диjела католичког клера“ аутора
Јоже Хорвата и Зденка Штамбука, из 1946. године.

То jе тема за разговор, био он општег или прелиминарног карактера,
између Ватикана и СПЦ. Степинац jе заметање трагова. Нека раде с њим шта
им jе воља.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Интермагазин