arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Србија дефинисала српски културни простор

Српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине и самим тим се српски културни простор преклапа са другим просторима.

Старо Нагоричино код Куманова, бисер Милутинових неимара из 14. века (Фото Никола Тркља)

Влада Србије усвојила је данас Стратегију развоја културе до 2029. године са Акционим планом, а Министарство културе оцењује да је реч о основу за развој културе и великом искораку у нормирању те области у Србији.

Србија, иначе никад раније није имала такав стратешки документ, а овим који је предложен уређује се циљеве и приоритети у развоју културе.

Стратегијом се такође плански и систематски регулише јавни интерес у области културе и одређују стратешки приоритети развоја културе у наведеном десетогодишњем периоду.

Стратегија дефинише српско културно језгро и српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине и самим тим се српски културни простор преклапа са другим просторима.

Акциони план, као саставни део Стратегије, предвиђа начин остваривања постављених, јасних циљева, који обухватају: промишљену законодавну активност и одговорну кадровску политику, опредељеност за заштиту и неговање националне културе, заштиту културних права националних мањина и других осетљивих друштвених група и унапређење узајамног разумевања.

Такође, Акциони план подразумева широку доступност културе и равноправно учешће у културном животу, што подразумева развој културних потреба грађана, посебно деце и младих, нарочито путем медија заштиту и вредновање културног наслеђа као необновљиве и јединствене заоставштине.

Такође, то подразумева подстицање и промовисање уметничког стваралаштва као слободног израза људског духа, као и активно учешће у међународној културној размени и доприношење угледу земље у свету, те савремене моделе финансирања и схватање културе и као значајног привредног потенцијала, преноси Танјуг.

Министарство културе и информисања очекује да ће Стратегија у најскоријем року бити усвојена и у Скупштини Србије.

Извор: ПОЛИТИКА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​