Srbija će vratiti svoje Kosovo

Datum objave: ponedeljak, 3 aprila, 2017
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma 1999. bila je mudra državnička odluka jer je Milošević morao da bira između uništenja svog naroda i zaustavljanja rata. Međutim, Srbija je te godine pokazala da i jedna relativno mala zemlja može da se suprotstavi agresiji najmoćnijih zemalja na svetu zato što je po teritoriji mala, ali ima veliki narod. U situaciji kada ste “jedan protiv svih”, najvažnija je vera vojnika, a nju su Srbi imali.

 Žak Ogar, bivši komandant u KFOR-u foto: A. Čukić
Žak Ogar, bivši komandant u KFOR-u
foto: A. Čukić

Ovako, evocirajući sećanja na NATO agresiju na tadašnju SR Jugoslaviju, počinje razgovor pukovnik Žak Ogar, nekadašnji komandant specijalnih jedinica francuskog kontingenta Kfora koji je 1999. odbio naređenje pretpostavljenih i tako spasao manastir Devič od uništenja.

Zbog ovog čina odlikovan je Ordenom Svetog Save, a na Dan državnosti Srbije je dobio i Zlatnu medalju “Miloš Obilić”. U intervjuu za “Vesti” Ogar govori o Kosovu, ali i izazovima islamskog terorizma koji je postao već svakodnevica Evrope.

Nedavno ste izjavili da žalite zbog “kriminalnog čina” NATO-a 1999. godine. Da li ste upotrebili pravu reč?

– Mislim da je to upravo pravi izraz za napad na tadašnju SRJ. To je bila kriminalna akcija NATO-a.

Stopama dede i oca

* Iz oficirske porodice, Žaku Ogaru su otac, deda i stric bili generali. Rođen je 1955. u Sen Mandeu, a završio je prestižnu Vojnu akademiju Sen Sir.
Nekoliko godina je bio oficir u padobranskim jedinicama Legije stranaca.
* Službovao je u više afričkih zemalja, Makedoniji, a karijeru je završio posle angažmana na Kosovu 1999. godine.
* Objavio je dve knjige: “Suze časti” 2005. i “Evropa je skončala u Prištini”, 2014. godine.

Jeste li bili iznenađeni da VJ i pored toliko vazdušnih udara nije pretrpela veće gubitke?

– Kad sam ušao na Kosovo, juna 1999. godine, iz helikoptera sam video položaje jugoslovenske vojske na srpsko-makedonskoj granici. Veoma su dobro osmislili taktiku, pozicioniranje na terenu i tvrdim da bi NATO imao ozbiljne gubitke da je došlo do kopnene invazije, ali i da bi taj rat trajao mnogo duže nego što iko može da pretpostavi.

Hoćete da kažete da su srpski generali tada nadmudrili NATO?

– Nažalost, nisu ih nadmudrili, NATO je pobedio u tom ratu. Ali, srpski vojnici su pokazali da su dobri ratnici, da su znali kako da se parira vazdušnim udarima jer agresija na SRJ je bio rat iz vazduha. To je bila kampanja koja je za cilj imala da se stvore psihološki uslovi za predaju.

Ipak, prošle godine ste izjavili da rat na Kosovu još nije završen?

– Nije. Svi smo svedoci da taj rat još traje.

Znači li to da Srbija još ima šanse da povrati deo svoje teritorije?

– Situacija s Kosovom je prilično konfuzna. S jedne strane, imate međunarodno pravo prema kome republika Kosovo ne postoji. Tu državu nisu priznale ni UN, ni mnoge velike države. Dakle, ako međunarodno pravo priznaje Kosovo kao deo Srbije, tada je prosto neizbežno da Srbija u jednom trenutku povrati svoj suverenitet u ovoj provinciji. Kada će se i kako to dogoditi ne znam, ali znam da kada se isrcpe sve druge opcije, a međunarodno pravo je prekršeno, tada rat uzima svoje pravo. To pravilo je staro koliko i svet.

I većina Srba smatra da se Kosovo može povratiti samo ratom. Veliki deo zemalja sveta je već priznao “nezavisnost”, pa je to gotova stvar.

– Moram da vas ispravim, čak i u Evropi mnoge velike zemlje, poput Španije, nisu priznale Kosovo.

Francuska jeste?

– Francuska je napravila loš izbor, ali verujem da će već za par nedelja imati mogućnost da ispravi grešku.

Da poništi odluku o priznanju? Da li je tako nešto moguće?

– Naravno da jeste. Francuska bi na taj način zapravo povratila svoju suverenost. Za francuske patriote je neizdrživo da je naša zemlja “poslušnik” američkih, a ne svojih interesa, a odluka o priznanju je bila odluka podrške SAD, a ne poštovanju međunarodnog prava.

Teško je poverovati u takav scenario.

– A zašto vam je teško da poverujete? Od troje predsedničkih kandidata, dvoje njih, i Mari Le Pen i Fransoa Fijon su to javno izjavili.

Zakazali obaveštajci

Očekujete li poraz ID?

– Rat protiv Islamske države je krenuo u drugom pravcu tek 2015. godine, kada se u intervenciju uključila Rusija. Ipak, biće potrebno mnogo vremena da islamisti budu uništeni.

Plašite li se da se taj sukobi ne prebace na tlo Evrope?

– To se već dogodilo, ali nije kriva za sve ID. Većina terorističkih napada u Francuskoj su rezultat lošeg obaveštajnog rada naših službi. Sarkozi je bukvalno uništio tu obaveštajnu infrastrukturu, a pri tom je izgradio pravni aparat koji mogu jedino da opišem rečju “bolesnim”. Potrebno je obnoviti obaveštajnu službu, ali i izgraditi novi pravni sistem koji će biti pravedan, ali nemilosrdan. U suprotnom, Francuska i Evropa će se naći u situaciji u kojoj se našla Jugoslavija.

Zar nije takav ishod nerealan u situaciji kada je Kosovu, da bi i formalno bilo država, potrebna još samo vojska?

– Sve i da bude ta vojska bude formirana, nisam siguran kakva bi to oružana sila bila. Ali, vas Srbe to ne treba da zanima. Vi isključivo morate biti fokusirani na to da nikada ne odustanete od svoje južne provincije. To je baza, to je osnova svega. Naravno, potom je veoma bitno da se izvrši diplomatski i medijski pritisak na međunarodnu zajednicu. Ali, to je moguće samo ako se Srbija osloni na prave prijatelje.

A to su?

– To je, duboko sam uveren, Rusija. Ona vam je mnogo bolji prijatelj od Amerike ili Britanije.

I za Francusku se govorilo da je vekovni prijatelj Srbije. Gde je, po Vašem mišljenju, nestalo to prijateljstvo?

– To prijateljstvo nije nestalo, ono i dalje traje nesmanjenim intenzitetom, ali morate razumeti da Francuska nisu samo njeni legalni predstavnici. Oni mogu da čine propuste, greše, to su ipak političari. Mnogo je važnije šta o tome misli tradicionalna Francuska, a ona i dalje voli i poštuje Srbiju. Za mene je ta Francuska ona prava i jedina, čak i ukoliko trenutno nije ta koja vlada.

Spasavanje Deviča

Odbili ste naređenje i time spasli manastir Devič. Međutim, ubrzo ste izašli iz službe mada vam se smešila uspešna generalska karijera.

– Ta cela 1999. je bila jako teška za mene, i profesionalno i privatno. Armiju sam napustio na svoj rođendan, 6. decembra, i to je za mene bila veoma bolna odluka. Vojska je bila moja druga porodica. Jeste, priređen mi je lep oproštaj, dobio sam i orden za zasluge, bile su prisutne svoje moje starešine, ali sam ipak bio veoma tužan. Istovremeno, baš u vreme kada sam odlazio na Kosovo, moj otac je oboleo od raka. Nedugo po mom povratku je preminuo, a šest meseci kasnije je i moja majka.

Ko vam je usadio ljubav prema Srbji?

– To je bio upravo moj otac. On je bio general i naučio me je svemu što znam, a najviše ljubavi prema Srbima. Čak sam i o istoriji vašeg naroda saznao od njega. Kad sam se vratio sa Kosovo pitao me je samo jedno: “Jesi li bio dobar prema Srbima?” Imao sam odgovor na to pitanje.

Autor: Đ. Barović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Žak Ogar: Rušili i palili, a danas hoće u Unesko | Jadovno 1941.

Evropa je umrla pred mojim očima u Prištini – Žak Ogar, Vođa …

ZBOG SRBA ŽRTVOVAO VOJNIČKU KARIJERU | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top