Навршавају се 24 године од протеривања Срба из престонице БиХ након потписивања „Дејтона“.
Двадесет четири године су прошле од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове.
Мировним споразумом северозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја. Њих 20.000 доселило се у средње Подриње већином у Сребреницу и Братунац.
Егзодус Срба из сарајевских насеља Хаџићи, Грбавица, Илијаш и Вогошћа резултат је пре свега страха ових људи да би им се могла десити судбина многих страдалих српских породица.
– Бојали смо се, рат је тек био завршен страх код становништва је био присутан. Алија је рекао да само они који нису носили пушке биће сигурни, бојали смо се да не буде покоља – присећа се Небојша Бандука, који је напустио Хаџиће.
У од некадашњих 7.000 Срба у Хаџићима данас има свега једанаест породица. За Српка Станојевића из насеља Баре тамо каже нема живота, јер су Срби у Федерацији грађани другог реда.
– Волео бих да се вратим, покушао сам, али тамо нема живота, нема перспективе за младе, Сарајево одавно није мултиетнички град како га представљају – наглашава Станојевић.
Многобројни су проблеми са којима се сусрећу данас сарајевски Срби, посебно они који тамо имају имовину.
– Проблеми су и код запошљавања, тамо су Срби практично грађани другог реда, нема Срба у установама, администрацији. Проблеми су и имовинско-правне природе, сече се бесправно српска шума, имовина сарајевских Срба се отима – каже Видомир Бандука, председник Удружења „Сарајевски Срби“.
Извор: НОВОСТИ