Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима.
Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији.
Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ.
Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско, Пребиловце и многа друга стратишта.
Каква вам је то побједа и славље када протјерате преко 250 000 голоруких људи? Каква је то побједа када гађате колоне избјеглица?
Каква је побједа побити преко 2500 жена, дјеце и стараца, који су бјежали од вас кољача?
Каква је побједа попалити, опљачкати, убити?
Да окачите још већу шаховницу на Kнинску тврђаву, џаба вам.
Земљу коју сте отели остала је скоро празна, пуста, али је за вас уклета. Никада нећете имати мира на тој земљи, прогониће вас духови прошлости.
„Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди!“ Патријарх Српски Павле
Аутор: Сандра Благић
Од истог аутора:
Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?
Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!
Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена
Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав …
Сандра Благић: Тамо гдје ме језа не обузме од страха, већ од …
Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не …
Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у …
Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба …