Redni broj smrti – 40.000!

Piše: Jadovno 1941.

Izložba „Moje Jadovno“, vratila sećanje na stradanja Srba i Jevreja u prvom ustaškom logoru. Hiljade ljudi stradalo na najsvirepiji način. Neki živi bacani u 32 jame.

ONAJ ko je preživeo logor Jadovno, nije njegove jame i vrtače. U bespućima Velebita, na najsvirepiji način, u 32 masovne grobnice, završilo je više desetina hiljada Srba i Jevreja. Istoriografija se zaustavila na rednom broju smrti od 40.000 ljudi, među kojima su više od polovine – žene i deca.

Danica Musafija, Beograđanka, a rodom iz Gospića, čiji je otac stradao u Jadovnu, ostavila je ovakvo svedočenje:

– Logor je bio ograđen bodljikavom žicom, opasan ustaškim mitraljeskim gnezdima. Srbi iz Like, ali i drugih srpskih krajeva u Hrvatskoj, dovođeni su u grupama. Posle iscrpljujućeg rada, kada je logor bio pretesan, odvođeni su pred bezdane jame. Tu su udarani maljevima, ubadani noževima, pa gurani u kamena grotla. Mnogi su živi bacani, a neke jame su posipane živim krečom. Tako je završio i moj otac. Tako sam ja počela da tragam i saznajem o strahotama Jadovna.

Ovaj ustaški logor, na koji je sećanje vratila izložba fotografija „Moje Jadovno“, otvorena u četvrtak uveče u Ruskom domu u Beogradu, bio je preteča koncentracionog logora Jasenovac. Osnovan je ubrzo po formiranju Pavelićeve NDH. Postojao je 132 dana. U avgustu 1941. godine, posle ulaska Italijana u Gospić i njihovih izveštaja o stravičnim zločinima ustaša, logor je zatvoren. „Zgroženi smo zverstvima ustaških vlasti i zatražili smo od njih da logor zatvore“, izvestili su italijanski oficiri Rim.

Da bi zataškali zločine, ustaše su zatočene bacali u jame Velebita. I betonirali ih. Oficir u italijanskoj vojsci Santo Stoci je zabeležio: „Posle otklanjanja prvih pet do dvadeset centimetara zemlje, ukazuju se brojne ruke, često vezane, bose noge, a glave licem okrenute prema gore ili su se videli samo vratovi.

Da su bili u jamu ubacivani živi ili smrtno ranjeni, dokazuju izobličeni i tragični izrazi lica većine žrtava“.

Logor Jadovno dugo je bio tabu tema. Tokom Drugog svetskog rata o stradanjima Srba i Jevreja nije smelo ni da se zucne, kako se ne bi „narušilo uspostavljeno bratstvo i jedinstvo“. Takav trend je nastavljen i posle.

Ćutanje je trajalo skoro sedam decenija, da bi tek 2008. godine prvi put detaljnije ustaške zločine na Velebitu osvetlio ugledni srpski istoričar Đuro Zatezalo.

On je u monografiji na 800 strana, posle višegodišnjeg istraživanja dao celovit prikaz stradanja Srba i Jevreja na stratištima Jadovna. Na osnovu autentične građe, Zatezalo je utvrdio identitet 10.502 žrtve. I u monografiji objavio njihova imena.

Naredne godine Udruženje građana iz Banjaluke „Jadovno 1941“ i Srpsko nacionalno veće iz Zagreba, ponovo je otvorilo stranicu prvih i najsvirepijih ustaških zločina. Podignuta je spomen-ploča na mestu gde je bio logor. Ali, ovaj beleg je oskrnavljen već u osvit narednog dana posle podizanja

M.M.