Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватској 1941, прво у Европи

Датум објаве: петак, 11 марта, 2011
Величина слова: A- A+
ajmone_finestra.jpg
Сенатор Аjмоне Финестра

РИМ – Прво етничко чишћење у Европи почињено jе над Србима у Хрватскоj 1941. године! – речено jе недавно први пут, jасно и гласно, у сред парламента Италиjе и забиљежено у свим италиjанским медиjима, пренио jе данас римски лист “Ил Темпо”.

“Сенатор Аjмоне Финестра jе баш тим речима започео обраћање парламенту 14. фебруара поводом поновног обjављивања књиге `Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.`, коjа говори о злочинима Титових партизана над Италиjанима у Далмациjи и Истри непосредно након Другог светског рата”, изjавила jе у интервjуу Срни новинарка италиjанске државне телевизиjе РАИ Мила Михаjловић, коjа jе и аутор текста у “Ил Темпу”.

Михаjловићева истиче да jе први пут у историjи неко други, а не Срби, званично и jавно изjавио, подносећи материjалне доказе, да jе прво етничко чишћење почињено над Србима у Хрватскоj приjе равно 70 година, а неколико година касниjе и над Италиjанима, да би се поновило 1995. над Србима у Хрватскоj.

Она каже да обjављивање ових података у италиjанскоj jавности у овом тренутку нема директне везе са актуелним хрватским затварањем поглавља 23 у приступним преговорима са ЕУ, али да ће сигурно бити “употриjебљено” у том смислу.

“Кажем да нема директне везе с тим, зато што сам била у контакту и непосредно присутна у свим фазама претраге и проналажења материjала везаног за Србе. Италиjани су тражили документа о своjим жртвама и за властите политичке, историjске и друге циљеве, а документа о Србима су пронађена онако успут, штампана, а да нико од Италиjана ниjе ни наjмање схватио о чему jе реч и шта имаjу у рукама”, каже Михаjловићева.

Она признаjе да ни сама то ниjе схватила све док jоj предсjедник Удружења потомака и поштовалаца жртава усташког комплекса логора Јадовно 1941. Душан Басташић “ниjе отворио очи”.

“Након тога сам кренула да тражим даље материjале и пронашла сам гомилу докумената у италиjанским архивама”, истиче Михаjловићева и наjављуjе да ће о томе говорити на предстоjећоj Конференциjи о Јадовну у Бањалуци.

Према њеним риjечима, у италиjанскоj jавности, политичкоj и историjскоj, влада огромна фрустрациjа и због Брозове, а посебно због савремене хрватске историографиjе, али и актуелног понашања Хрватске.

“Не заборавимо да jе бивши председник Хрватске Стjепан Месић одбио златну медаљу за храброст коjу jе тадашњи италиjански председник Карло Азељо Ћампи доделио Задру као `граду хероjу`. Ћампи jе одликовање привремено повукао, а у Италиjи тиња тешко негодовање и фрустрациjа”, каже Михаjловићева.

Она наводи да jедан од поднаслова у италиjанском тексту гласи “Италиjанска воjска у Далмациjи – окупациона сила или трупе у мировноj мисиjи?”

“Наравно, када се виде докази о раду италиjанске воjске и италиjанских власти у Далмациjи и Црноj Гори, добиjа се сасвим друга слика, супротна оноj ружноj причи о `окупаторском злотвору`. Па зар `окупаторски злотвор` наређуjе затварање концентрационог логора? Зар спасава на хиљаде невиних цивила? Зар их храни и облачи, помаже на сваки начин, без обзира на наређења са врха?”, пита Михаjловићева и закључуjе да све то намеће радикалну ревизиjу историjе и улоге италиjанске воjске у Далмациjи од 1941. до 1943. године.

Одговараjући на питање постоjе ли у Италиjи сазнање о братскоj борби Италиjана и Срба током Другог свjетског рата, Михаjловићева каже да мало људи зна за то, jер о томе ниjе смjело да се прича. “Али, ради се на комуникациjи”, додаjе она.

Михаjловићева каже да се италиjанска jавност већ десетак година бави истином о злочинима партизана над припадницима италиjанске етничке заjеднице у Истри и Далмациjи.

“Установили су и празник Дан сећања. То се уноси и у наставни програм у свим школама, организуjу се манифестациjе, изложбе, сведочења…Страшна jе то прича, нарочито што се десила после завршетка рата, а jош гора jе чињеница о нетрпељивости тадашњих власти у Италиjи према сиротим избеглицама коjе су -ни криве ни дужне – изjедначаване са фашистима коjи су рат изгубили, као да су они криви за све”, испричала jе Михаjловићева.

“Стигли су у Италиjу да се спасе, а власти су натерале људе у `маjци` Италиjи да их скоро мрзе, гледаjу као блато, мртви терет, срамоту нациjе. Тако да и саме избеглице нису причале ни сопственоj деци о `фоjбама`, властитом пореклу и несрећи, а потомци су се децениjама стидели да кажу одакле су пореклом. Страшно и погубно. Сада се то полако мења. Истина jе спора, али неумитна”, наглашава Мила Михаjловић.

Сенатор Аjмоне Финестра непосредни jе учесник тих збивања, бивши добровољац, чиjи jе наjвећи понос ратовање са четницима против комуниста у шумама Велебита, наводи се у тексту коjи jе обjавио “Ил Темпо”.

Финестра jе свjедочио да су Италиjани спонтано стали на српску страну, а у Грачацу се већ сљедеће вече након доласка заузели усташку касарну и ослободили заточене српске жене и дjевоjке.

Сенатор Финестра jе говорио и о jош jедноj истини коjа jе италиjанске цивиле послиjе капитулациjе Италиjе изложила неспутаном, не само комунистичком, већ и усташком биjесу.

Он каже да jе за вриjеме италиjанске окупациjе усташама на италиjанскоj териториjи било забрањено да носе оружjе, те да су усташе и без тога мрзиле Италиjане коjи су им испод ножа отимали Србе. Финестра додаjе да су усташе сматрале Далмациjу и Истру само своjом земљом.

Књига “Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.”, коjа jе била повод за Финестрин иступ, представља званични документ италиjанске Владе припремљен и презентован на Мировноj конференциjи у Паризу 1947. године. Риjеч jе о непобитном свjедочанству о злочинима Титових комунистичких трупа над италиjанским становништвом у Истри и Далмациjи. Књига jе први пут штампана приjе више од 60 година.

Студиjа говори о злочинима над италиjанским становништвом почињеним у годинама послиjе завршетка Другог свjетског рата, чиjи jе резултат ликвидациjа више десетина хиљада италиjанских цивила, након чега jе услиjедио егзодус у Италиjу 350 000 Италиjана, до тада виjековних становника ових краjева.

Михаjловићева запажа да све то подсjећа на љето 1995. године и на етничко чишћење српског становништва коjе jе бjежало пред хрватским бомбама и ножем.

Посљедњих 20 страница књиге су оригиналне фотографиjе. Првих десет страница документуjу италиjанске жртве бачене у jаме на Велебиту, у Истри и Далмациjи. Посљедњих десет страница су ниjема свjедочанства српских жртава, недоклане српске дjеце ишчупане из усташких канџи, израњаваних мушкараца и жена извучених из jама, преноси “Ил Темпо”.

“Ту jе и пет фотографиjа непроцjењиве историjске вриjедности, jединих докумената о постоjању и ужасима усташког логора на острву Пагу, логора у саставу комплекса Јадовно у коме jе за само 132 дана убиjено више од 40 000 Срба и Јевреjа”, пише лист.

Италиjани су наредили затварање логора истог часа кад су преузели власт, пренеражени злочином коjи, према Финестриним риjечима, људска свиjест ниjе могла да замисли.

“Не само да су италиjанске воjне власти наредиле затварање усташких логора. Италиjани су заслужни и за документовање злочина. Без докумената и материjалних доказа завера ћутања, коjа jе досада покривала невиђено етничко чишћење и геноцид над Србима у Хрватскоj, оставила би га и даље као нешто што не постоjи. Малтене, као српску измишљотину”, истиче Мила Михаjловић у свом тексту.

“Без људи попут Финестре и без доказа, jаме би дубином ћутања дефинитивно угасиле посљедњи урлик, смртни ропац побиjених Срба, а море Далмациjе им спрало кости у честице”, наглашава она.

Фотографиjе у књизи не документуjу само усташке злочине над Србима. Ту су и докази о злочинима партизана над циjелим српским породицама, кривим што су четничке породице, вjерне краљу и Србиjи, што jе било довољно за смрт по кратком поступку.

Фотографиjе их приказуjу побиjене у властитим кућама, на спавању, попадале по кухињском поду, диjете од око осам-девет година израњавано, али преживjело…

“Без прошлости нема ни садашњости ни будућности. Та истина о прошлости сигурно недостаjе и младим генерациjама Срба, где год били. Зашто им неко негира таj део властите историjе?”, пита Мила Михаjловић у тексту, коjи jе пренио “Ил Темпо”.

Приредио Дарко Терзић

Извор: СРНА

Везане виjести:

http://www.iltempo.it/2011/03/10/1242587-mila_mihajlovic.shtml?refresh_ce

Злочини над Србима документовани у италиjанским “забрањеним” књигама

Logor Slana, Pag, R. Hrvatska – italijanske fotografije iz 1941. – Логор Слана, Паг, Р. Хрватска – италиjанске фотографиjе из 1941.

Feljton: Logor Slana – Pag 1941.

Haron i sudbine

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top