Предраг Цупаћ: И амблеми показују да ВРС није била агресор

Да се Предраг Цупаћ у рату као и други клинци задржао на сакупљању чаура и метака, можда би остали без књиге о ратним ознакама српске воjске у Отаџбинском рату.

Предраг Цупаћ

За његов подухват смо чули приjе издавања, послали питања, и од тада смо чекали. Прво промоциjа, па активности у удружењу Јадовно… Сjећамо се да jе Предраг помjерио слање одговора због помагања поплављенимa широм Српске током маjа. Сигурно да би се одавно престали интересовати за питања коjа толико дуго стоjе неодговорена, да ниjе у питању Воjска Републике Српске. Та велика тема била jе обавезуjућа околност и за Цупаћа, коjи каже да jе приликом обjављивања књиге у коjоj jе на jедном мjесту сакупљено наjвише ознака ВРС, све морало да буде достоjно њеног значаjа. Стога jе тo тражило и времена и новца.

Ради читалаца, у чему jе разлика између грба и амблема?

Грб у хералдичком смислу има строга правила и форме коjе мора испуњавати како би се уопште могао тако назвати, док амблем може бити било какав знак коjи може, а и не мора да слиjеди правила хералдике.

Када и како си се заинтересовао за амблеме ВРС, и како jе текао пут до књиге и изложбе?

Будући да припадам генерациjи дjеце коjа су одрастала и ишла у основну школу за вриjеме рата то интересовање почиње од тад, тачниjе од 1992. године кад сам добио своj први амблем – Милициjа Краjина. Пут до изложбе, а посебно до књиге био jе трновит и врло тежак на жалост. Уз помоћ људи коjи су схватили значаj и важност освjетљавања овог диjела историjе Oдбрамбено-отаџбинског рата, на краjу смо ипак успjели.

Планирао си обjавити књигу приjе двиjе године, због чега jе рок продужен?

Тачно. Књига jе требала по плану бити обjављена 2012. године на Видовдан (крсну славу ВРС), али на жалост одређени људи из одређених институциjа нису урадили ништа од оног што су обећали како би могли коначно заокружити таj по мени битан проjекат.

Можемо о броjкама: Колико амблема, колико имена jединица и одреда, колико страница књиге, колико времена сакупљања?

У књизи jе прикупљено око 250 амблема, успjели смо направити и формациjски списак jединица по корпусима у ВРС и СВК како би читаоцима био jасниjи поредак jединица. Књига има 228 страница, рађена jе за наше услове врло квалитетно, у боjи, са раскошним корицама. Тешко jе процjенити вриjеме коjе jе било потребно да се све ознаке сакупе. Мање више око двадесетак година сакупљања, од тога интензивне посљедње четири године.

Коjи су наjзанимљивиjи начини на коjе си дошао до неких амблема? Да ли има миjењања, као за сличице?

Сваки амблем има неку своjу причу коjа нам jе позната или не. Било jе доста интересантних ситуациjа везано за прикупљање. Ниjе било тешко ни договорити нешто навече за рачунаром у Бањоj Луци, а сутра приjе подне бити нпр. у Новом Саду о свом трошку како би се преузеле ознаке. Начини набавке су били разноразни: преко колекционарских саjтова, рођака, приjатеља, бивших неприjатеља итд. Велику захвалност дугуjем људима из Борачке организациjе Републике Српске из скоро свих градова jер су више или мање успjешно излазили у сусрет и дали значаjан допринос прикупљању амблема, као и 3. пjешадиjском Република Српска пуку. Незахвално би било да сам наводим поjединце, jер се буквално ради о неколико стотина људи коjи су на оваj или онаj начин учествовали у стварању књиге.

Да ли локалне борачке организациjе имаjу све амблеме са неког свог подручjа; колико се о томе водило рачуна, или jе све било ствар поjединаца?

На жалост код нас се од самог почетка ниjе водило рачуна о овоме тако да jе данас немогуће утврдити тачан или макар оквиран броj ознака коjе су циркулисале у српским jединицама у протеклом рату. Рецензент књиге, генерал Маноjло Миловановић обjаснио нам jе да су све ознаке изузев основних ознака ВРС биле у ствари „илегалне“. Ниjе постоjало jасно правило коjим се дефинисало коjа jединица смиjе да носи неку ознаку и какве услове ознака мора да испуњава. Углавном су ознаке настаjале самоинициjативно и у личноj режиjи. Већина борачких организациjа не зна коjи броj ознака jединица jе био заступљен на њиховом подручjу нити их имаjу у оригиналу.

Кажеш да би збирку уступио музеjу отаџбинског рата. Ако нам jе за књигу требало оволико времена и ентузиjазам поjединца, шта и колико нам треба за музеj?

На жалост Република Српска нема Музеj Oдбрамбено-отаџбинског рата и пошто сам прилично упознат са ситуациjом око тога, нема ни неког посебног интереса од стране наших институциjа за то. Замислите, Бања Лука нема ни дан данас централни споменик посвећен страдалим борцима у протеклом рату! И нико се превише не узбуђуjе око тога ни двадесет година послиjе завршетка рата. Збирка коjу jа имам jе прилично скромна, али постоjе колеге колекционари коjи би заjедно са мном уступили своjе експонате у jедан озбиљни тематски музеj коjи би се бавио Oдбрамбено-отаџбинским ратом, jер такве ствари не треба да буду по мом мишљењу приватне, већ требамо да их прикупимо и изложимо jавно за будућа покољења. Но међутим, за сад то ниjе тако и ми и даље чекамо неко боље вриjеме, када ће се наћи разумиjевање и за то. Срећом све више млаћих људи се интересуjе за ову тематику, па се надам да ће неко од нас доживjети да дочека и оснивање jедног таквог музеjа.

Шта нам говоре наши амблеми, сакупљени на jедном мjесту? Јеси ли сазнавао како су настаjали, ко их jе правио? Колико њих поштуjе хералдчка правила и иде у том правцу, колико њих су самоникли?

Наши амблеми су већином како сам приjе већ навео, самоникли без неких посебних поштовања хералдичких правила. Мотиви су разноразни. Већином преовладава мотив двоглавог орла у различитим вариjациjама и српске заставе. На ознакама можемо видjети и мотиве животиња, вегетациjе, географских поjмова, ликова из цртаних филмова и предмета. Српски амблеми сакупљени на jедном мjесту говоре да jе српска воjска настала неплански и да ниjе била агресорска, као што нам покушаваjу наметнути, jер да jе било тако не би владала толика шароликост у униформама и ознакама између самих jединица. Српски воjник jе бранио своjу породицу и своj дом.

Амблеми су настаjали у разноразним условима. Неки су цртани у рову на листу папира, да би касниjе припадник jединице отишао и израдио амблем у некоj фирми коjа се бавила тим, или чак било jе случаjева и „кућне радиности“ гдjе би вjероватно неке жене коjе су се разумjеле у израду гоблена преузеле на себе и израду амблема у том стилу, наравно умањеном како би могао стати на униформу.

Коjа су наjзанимљивиjа имена одреда и других формациjа? Колико се често одступало од историjско епског елемента приликом давања имена (и амблема), а реферисало на поп културу?

Од оних чиjе су ознаке заступљене у књизи мени интересантна имена су нпр: „Паjин“ батаљон, са ознаком на коjоj се налази Паjа Патак, или нпр. ознака извиђачког вода 5. подрињске бригаде ДМ чиjи инициjали означаваjу име и презиме познате пjевачице фолк музике Драгане Мирковић, мада имамо и батаљоне коjи су се звали Гремлини, игд Ел маниjакосе итд. Морам признати да се у већини ознака ипак ишло на традиционалне српске елементе, а мање на неке западне.

Ниjе краj твоjим активностима, има jош амблема за прикупити?

У припреми jе књига броj два. У њоj ће бити обрађено нових 250 ознака када их сакупимо, тако да овом приликом позивам и молим све оне коjи имаjу неке ознаке, а нису у књизи бр. 1 и вољни су да уступе jедан примjерак оригиналне ознаке са подацима (аутор, вриjеме и мjесто израде) да нам помогну око овог захтjевног проjекта.

Извор: ФРОНТАЛ РС

Везане виjести:

Богослов скупља ратне ознаке – Jadovno 1941.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ОБИЉЕЖЈА ВРС – Jadovno 1941.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „РАТНЕ ОЗНАКЕ СРБА 1991 – 1995 …