Pre sto godina – Srbin protiv Srbina

Datum objave: četvrtak, 19 januara, 2017
Veličina slova: A- A+
Slobodan M. Maričić
Slobodan M.Maričić

Piše: Slobodan M.Maričić

Ko ne uči iz istorije, ponoviće mu se. Srbi ne ponovilo nam se nikada više …….

Pročitao sam odličan i poučan članak autora Zlatka Bogatinovskog “Tri oslobađanja Beograda” iz kojeg sam saznao dosta (meni) do sada nepoznatih podataka.

Međutim, odajem posebno priznanje autoru u vezi stava u članku koji kratko, ali “ubitačno” iznosi konstataciju ili zaključak po pitanju naše nesrećne srpske istorije u vezi sa Srbima iz Hrvatske i Bosne koji su mobilisani u austrougarsku vojsku tokom Prvog svetskog rata i borili se protiv svoje braće Srba i Srbije sve do 1918. godine. Pitam se da li je moguće da su se ti nesrećnici Ličani, Krajišnici, Banijci, Slavonci ili već koji, toliko iskazivali junaštvom protiv braće i bili toliko zatucani, da nisu znali protiv koga se bore, ili im je bio životni moto, „ako sam u ratu moram pobediti – preživeti“. Svi koji smo malo “grebali” po našoj bližoj istoriji po struci ili amaterski znali smo da je među neprijateljskim vojnicima u Prvom svetskom ratu moralo biti dosta Srba iz Carevine.

A prema autoru Bogatinovskom, do kraja Prvog svetskog rata samo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je bilo mobilisano najmanje 500.000 vojnika uz nepoznati broj dobrovoljaca. Ipak niko nije smeo javno reći ni približnu cifru koliko je desetina hiljada ili više bilo Srba koji su pucali na braću sa ove strane Drine! I danas se o ovome, izuzetno retko govori.

(Citat):

A na Torlaku su se tukli Srbi – protiv Srba, Srbi sa jedne i Srbi sa druge strane – Drine. Srpski usud u prošlom veku – brat na brata, svoj na svoga. Timočka divizija prvog poziva protiv Jelačićeve regimente. Iza ove epopeje s početka Prvog svetskog rata, na pragu stvaranja prve zajedničke države Južnih Slovena sve, ostao je upravo u borbama za oslobođenje Beograda 1914. gorak ukus spoznaje međuslovenskog, a pre svega srpsko-srpski i srpsko-hrvatskog bratoubilaštva.

Iako je ovo i velika i važna tema iz tog doba, koja će dominantno obeležiti sledećih sto godina na jugoslovenskim prostorima, pomenućemo samo neke činjenice. Budući da su bili najbrojniji deo populacije žuto-crne imperije, Sloveni su činili i veći deo austrougarske vojske.

Zbog izuzetnog raspoloženja prema Srbiji i ideji ujedinjenja svih Južnih Slovena u jednu državu posle sjajnih pobeda u balkanskim ratovima, u Srbiji je vladalo uverenje da Sloveni u austrougarskoj vojsci neće ljuto ratovati sa Srbima kao Nemci i Mađari.

Međutim, za razliku od Čeha iz Osmog (praškog) korpusa austrougarske vojske, koji su se ili slabo borili protiv Srba ili su se predavali, Hrvati pogotovo, Slovenci takođe, ali Srbi koji su živeli u Carevini – nisu. Van toga, u situacijama zarobljavanja većeg broja austrougarskih vojnika, Srbi su se retko javljali kao dobrovoljci za prelaz u srpsku vojsku.

Po završetku Kolubarske bitke i oslobođenju Beograda, u srpskom zarobljeništvu je bilo 600 oficira i 43.317 podoficira i vojnika. Od 20.000 Slovena, bilo je više od 10.000 Hrvata. U srpske dobrovoljce se prijavilo svega 450 Srba i 22 Hrvata. Najelitnije jedinice austrougarske vojske u ratu sa Srbijom su bile one koje su činili Hrvati, Slovenci, Ličani i Dalmatinci, koji su krenuli na Srbiju nahuškani neverovatnom mržnjom svojih prodatih političara, ulizičkih novinara i katoličke kurije. Jelačićeva regimenta (puk), u kojoj je bilo dosta Srba, trinaesti Zagrebački korpus kao “najhrvatskiji” vojna jedinica (koja je počinila stravične zločine u Mačvi), četrdeset druga domobranska tzv. “Vražja” divizija (u kojoj su protiv Srba ratovali i Tito , i Vlatko Maček, ali i Srbin Svetozar Pribićević, i to kao dobrovoljac !) čiji je deo bila i “srpska” 79.-a Lička pešadijska pukovnija, kao i Druga bosansko-hercegovačka regimenta, su se žestoko borile protiv srpske vojske, bilo gde do kraja rata – a vojnici se retko predavali. Ali zato su “uredno” pljačkali Srbiju i činili neviđena zlodela nad nedužnim stanovništvom, od Mačve do Beograda, sve do 1918.

Ali, uz medalje i plen od besomučnog pljačkanja, u Srbiji ih je čekala i treća nagrada – smrt. Tako je Jelačićevu regimentu prvo razbio čuveni srpski Gvozdeni puk na Gučevu, a onda je zbrisana sa lica zemlje na Torlaku, prilikom oslobođenja Beograda. Hrvati, Slovenci i ubogi Ličani su se ropskom mržnjom u niskosti podaničkih duša borili protiv Srba do poslednjeg čoveka.

Trećeg novembra je čitava Srbija bila oslobođena, uz strahovite gubitke. Kraljevina Srbija je pred balkanske ratove 1910. godine imala tri miliona stanovnika, a Beograd oko 100.000. Mala, ali ponosna Kraljevina je izgubila 1.244.000 ljudi (842.000 civila i 402.000 vojnika), što znači 43% svojih građana, uz materijalnu štetu od oko šest milijardi zlatnih franaka. Ovakav demografski kolaps se desio samo jednom u Srednjem veku u nemačkim i zapadnim slovenskim pokrajinama tokom Tridesetogodišnjeg rata od 1618. do 1648.

A ratovali su protiv Austrougarske koja je u vreme pred rat imala skoro 53 miliona stanovnika na prostoru od blizu 700.000 km2. Demografski sastav je bio sledeći: Sloveni 23,5 miliona (45%), Nemci 12 miliona (23%), Mađari 10 miliona (19%), Rumuni 3 miliona (6%) i ostali 2,5 miliona (5%). Da ne računamo potencijale Bizmarkove Nemačke, koja se docnije uključila u rat na Balkanu.

/ Završen citat /

Svi su, najpre srpski istoričari, pa srpski književnici i konačno srpski političari ovo prećutkivala decenijama. Zvanična srpska istorija nigde to ne beleži niti istražuje. A o bratstvu i jedinstvu napisani su tomovi knjiga. O hrabrosti, čojstvu i junaštvu braće Srba Ličana, Banijaca, Kordunaša i šta ja znam kojih još etničkih grupa Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ispevano je stotine i stotine pesama. Ali u kom to ratu ili ratovima su se proslavili, osim u Prvom svetskom, ili……. ?

Ima jedna scena, valjda u filmu Marš na Drinu, gde je opkoljena jedna grupa austrougarskih vojnika. I dok im na nemačkom srpski oficir viče da se predaju, oni ćute. Onda neki srpski vojnik reče: Izgleda da su naši, govore naški … Na pitanje oficira: Jeste li vi Srbi? , Kratko ćutanje pa odgovor: Nismo, mi smo Ličani, a Ličani se ne predaju ……..

Pročitao sam samo jednom u životu pre dvadesetak ili više godina u knjizi “Korjen, stablo, pavetina” – memoarima generala Nikoliša jednu epizodu te skrivane činjenice, jedne sjajne i potresne knjige.  Tu Nikoliš opisuje jedno selo u Lici odakle su mobilisani muškapci za “Franjinu vojsku” – za napad na Srbiju. On opisuje raspoloženje tih Srba pre odlaska u rat i kako su unapred dobili platu od koje su pola dali porodicama, a drugu polovinu potrošili u lokalnoj seoskoj kafani. Nikoliš potom opisuje stanje u selu, kada se nije kući vratilo pola onih koji su otišli u rat, a praznim selom juri jedan koji se iz rata vratio lud i trčeći kroz selo nosi motku kojom mlatara po vazduhu i viče neprestano: baci – bodi .. … Seoska deca ga zadirkuju, a pop ih tera i objašnjava: “Eto kaznio ga Bog što je ubijao decu u ratu, pa nemojte još i vi da ga mučite”.

Jasno je zbog čega je posle objavljivanja ove knjige general Nikoliš ražalovan, i nedugo potom umro.

Konačno autor ovog člana Zlatko Bogatinovski pomirljivo i ljudski na kraju pravi zaključak: A 1944. godine u trećem oslobađanju Beograda, Ličani su podneli ne male žrtve u borbama za oslobođenje Beograda, učestvujući u desetak vojnih jedinica NOVJ, imajući poseban motiv da tako osvetlaju obraz svojim očevima i dedovima, koji su samo trideset godina ranije sramno ratovali protiv svoje braće za isti Beograd, a za račun tuđina.

Zaista nisam verovao da ću ove grozne istorijske činjenice ikada negde pročitati.

Izvor: Akademedia Srbija

Vezane vijesti:

Saveznici okasnili 200 kilometara

Otac mi je davao zadušnice

101 godina od govora majora Gavrilovića! (VIDEO)




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

2 komentara za Pre sto godina – Srbin protiv Srbina

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top