Poslednji heroj Otpora Novom svetskom poretku

Datum objave: ponedeljak, 20 novembra, 2017
Objavljeno u Ostalo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+
General Ratko Mladić
General Ratko Mladić

U apsolutno nezakonitoj sudskoj instanci poznatoj kao Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju (MTBJ), 22. novembra će biti izrečena presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. Reći da je sadržaj presude unapred poznat, ne znači ništa. Za zloglasnu „međunarodnu zajednicu“ čije je živo ovaploćenje MTBJ (u daljem tekstu – haško sudilište), Ratko Mladić je postao zločinac već u tom trenutku kada je, ostajući veran vojničkoj zakletvi, ustao na zaštitu svoje Otadžbine, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – kada je krajem juna 1991. godine bio prebačen u Knin (Republika Srpska Krajina) za komandanta 9-og korpusa JNA. Tamo je on ne samo uspeo da razblokira kasarne JNA koje su se nalazile blokirane od strane hrvatskih ustaša, nego je i prešao u ofanzivna dejstva uzevši pod kontrolu niz važnih objekata koje su pre toga držali Hrvati.

Svoju krivicu on je produbio u maju 1992. godine kada je bio postavljen za načelnika štaba i komandanta Drugog vojnog korpusa JNA sa štabom u Sarajevu. Naravno, krivicu je produbilo ne samo postavljanje, nego i to što je Mladić pristupio formiranju regularne armije od pripadnika Jugoslovenske vojske i teritorijalne odbrane iz Bosne i Hercegovine, kao i boraca dobrovoljačkih odreda koji su se većinski sastojali od Srba koji su se osmelili na „drsko suprotstavljanje“ (u očima „međunarodne zajednice“) zlu, koje je potpuno otvoreno izjavilo i prodemonstriralo da namerava da uništi srpsko stanovništvo bivše jugoslovenske republike Bosne i Hercegovine. Tada je on i postao Vrhovni komandant Armije Republike Srpske (ARS) i to ostao do decembra 1996. godine.

Može se utvrditi da je presuda Mladiću bila potpisana i izrečena zvanično već 11. jula 1996. godine, kada je „međunarodna zajednica“ u licu haškog sudilišta, izdala nalog za hapšenje srpskog nacionalnog heroja.

* * *

Ratko Mladić je bio primoran da se povuče u istinsku ilegalu posle hapšenja i izručenja u Hag Slobodana Miloševića, u leto 2001. godine. Otvoreno prozapadno rukovodstvo Srbije krenulo je u istinski lov na Mladića. Dovoljno je reći da je za njegovu glavu raspisana nagrada od 1 milion evra. U oktobru 2010. godine za „informaciju koja bi pomogla hapšenju Mladića“ određena je već nagrada u visini 10 miliona evra.Kolonizatori i njihovi satrapi su uvek visoko cenili glave boraca za slobodu i nezavisnost.

Nesumnjivo da su saradnici i pristalice generala iz bezbednosnih resora i specijalnih službi pomogli Mladiću da izbegne hvatanje i isporučivanje Hagu, koje bi bez njihove pomoći bilo neizbežno. Tokom 2006. godine razotkrivena je grupa građana koja je organizovala u Beogradu mrežu za podršku nacionalnom heroju, koji je bio prinuđen da se skriva od inostranih „lovaca za glavama“ i srpskih kolaboracionista.

Nesumnjivo da je podrška upravo iz struktura specijalnih službi dozvolila generalu da ostane na slobodi tako dugo vreme. Shema dejstava pristalica Mladića iz specijalnih službi bila je veoma prosta. Informacija o predstojećoj operaciji za hvatanje generala, pošto je otkriveno mesto njegovog lociranja, procurila bi u medije. General bi dobio signal i jednostavno bi munjevito menjao mesto sakrivanja.

Tim pre čudno izgleda istorija njegovog hapšenja 26. maja 2011. godine.

U drugoj polovini maja 2011. godine, niz srpskih i srpsko jezičkih listova saopštili su da je beogradska vrhuška dala „zeleno svetlo“ svim specijalnim službama za početak opširne akcije potrage za Ratkom Mladićem. Između ostalog, srpsko jezički frankfurtski portal „Vesti onlajn“ je saopštio da u toj akciji prvi put treba da uzmu učešće i saradnici zapadnih specijalnih službi.

Nekoliko neimenovanih izvora „Vesti“ su saopštili izdanju o najširoj akciji u potrazi za Mladićem i naveli su dva moguća datuma za koje se sprema „završno rešenje pitanja“ o Mladiću. To je 6. jun, kada glavni tužilac MTBJ Serž Bramerc bude nastupao u UN sa izveštajem o saradnji Srbije i Haškog tribunala, i to je septembar, kada rukovodstvo EU bude razmatralo kandidaturu Srbije za „zbližavanjem sa EU“.

Tih dana su i beogradske „Večernje novosti“ takođe pisale o značajnom intenzitetu u potrazi za generalom.

Na taj način je Mladić bio ponovo informisan da su ga otkrili. Zbog čega on nije promenio svoje mesto skrivanja, kao što je to radio i ranije? Da li su samo starost i bolest odigrali svoju ulogu? Ili se našao neki „dobronamernik“ koji je nagovorio čoveka sa podrivenim zdravljem da se preda. Onda uz kakve uslove? Ja mogu pretpostaviti, čak utvrditi, da je tu bilo i ucena po pitanju života generalovih rođaka. Neko je nagovestio generalu da će, ukoliko on ponovo pobegne ili primeni oružje (koje je imao sa sobom prilikom hapšenja), poginuti neko od njegove najbliže rodbine. Ta sudbina bi čekala i čoveka bliskog Mladiću ukoliko bi on razglasio činjenicu sa ucenjivanjem. Pošto je 1994. godine preživeo ubistvo svoje 23-godišnje kćeri, Ratko je, po toj logici, bio prinuđen da se pokorno saglasi. Teško je naći drugo objašnjenje onoga što se desilo ujutro 26. maja u selu Lazarevo.

* * *

Posle hapšenja i zatvaranja generala u zatvor haškog sudilišta, javnost je pokušavala da stvori komitet za zaštitu Ratka Mladića. Na žalost, na fonu izjava predstavnika MID RF o tome da se oni nadaju na „pravedno razmatranje predmeta“, pokušaji stvaranja takvih komiteta su u najmanju ruku izgledali kao nekakav nejasan san, posebno kada se jedan od učesnika ruskog komiteta, poslanik Državne Dume Rusije, zakleo da će „dovesti u Moskvu Mladića živa i slobodna“. Istovremeno, saradnik ruskog strateškog instituta koji se smatra vodećim, kojim je rukovodio bivši obaveštajni general, nedvosmisleno je izjavio: „Ja ne skidam sa Ratka Mladića odgovornost za to što je počinio. Haški tribunal nesumnjivo ima šta da mu predoči“. Samim tim je još jednom formalno legitimizovan nezakoniti sudski organ. nasledie.ru/node/5122

Štaviše, predstavnik RF u SB OUN ni jednom nije glasao za zatvaranje haškog sudilišta, svaki put se uzdržavao pri glasanju o produžetku „punomoćja MTBJ“. Poslednji put je takva odluka prošla u decembru 2014. godine. Oštro negativnu ocenu čitave dvadesetogodišnje pozicije ruskih diplomata po pitanju MTBJ dali su 27. marta 2013. godine, poslanik K. Zatulin i pravnik, stručnjak za međunarodno pravo A. Mezjajev.www.materik.ru/institute/tv/detail.php?ID=16204

* * *

Sadašnje krivično pravo u Evropi je toliko humano, da će predviđeni za najstrožu kaznenu meru, heroj srpskog otpora Ratko Mladić, dobiti veoma ljudsku „doživotnu robiju“, poput danas već pokojnog njegovog najbližeg saradnika i zamenika generala Zdravka Tolimira.

Presuda srpskom nacionalnom heroju će biti ne samo završno overavanje pečatom u svedočenju o „nesumnjivoj krivici“ Srba u raspirivanju „najstrašnijeg evropskog rata HH veka“ i u sprovođenju „najstrašnijeg pokolja posle Drugog svetskog rata“. Scenario predviđa postavljanje ultimatuma Srbima – ili ćete se vi odreći od svojih vrlina oličenih u Mladiću – časti, dostojanstva i identiteta – istovremeno ga priznajući zajedno sa celom „međunarodnom zajednicom“ kao „krvavog kasapina, zločinca broj jedan“ jugoslovenskih ratova, ili… Međutim, nikakvog „ili“ neće biti. U srpskim udžbenicima istorije Ratko Mladić će biti predstavljen upravo kao ratni zločinac. I ako usled razumljivih okolnosti rukovodstvo Republike Srpske (RS) sebi ne dozvoljava da se saglasi sa odlukom haškog sudilišta po predmetu državljanina RS i prvog predsednika zemlje Radovana Karadžića, to, kako će se ponašati zvanični Beograd u odnosu prema državljaninu Srbije Ratku Mladiću, budi mnogo više strepnje.

No, ono što je najvažnije, 22. novembra se donosi presuda poslednjem vođi otpora američkom hegemonizmu u svetu, koji je još živ. Mladić je ne jednom u svojim intervjuima prikazivao sebe kao doslednog borca protiv američkog diktata u svetu, kao borca protiv agresivnog širenja NATO pakta. U svom poslednjem obraćanju „Ruskim prijateljima“ on je pisao da je rušenje SFRJ koje je počinio NATO prvi korak svetske američke agresije, čiji je krajnji cilj – ovladavanje celokupnom teritorijom Evroazije.

No, on je na to upozoravao još od samog početka rata u Jugoslaviji, kada se još nije dogodio 24. mart 1999. godine, kada još nisu bili razoreni i zgaženi Irak i Libija, kada NATO avioni još nisu bili na sat leta do Moskve.

Nisu hteli da slušaju, odbili su da podrže, nisu hteli da spasu… Sada nemojte govoriti da vas nisu upozoravali!

„Ja sam uvek bio običan srpski pravoslavni vojnik, koji je morao da živi u nemirna vremena i koji je, zajedno sa svojim narodom i vojnicima, morao da odbija zapadnu agresiju, težnju Zapada ka tuđim teritorijama i novoj kolonizaciji“.

Ratko Mladić, 5. februar 2013. godine.

Autor: Mihail Jambajev

Izvor: FOND STRATEŠKE KULTURE

Vezane vijesti:

U rodnoj kući Ratka Mladića: Komšije muslimane spasao od rata

Branko Lukić za “Novosti”: Preko Mladića sude celoj Srpskoj …

Hag krio moždane udare generala Ratka Mladića | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top