fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Петар Милатовић Острошки: О влашком сепаратизму у Србији се „храбро“ ћути!

Драгомир Драгић
Драгомир Драгић

Део Влаха у Србији су други Шиптари који чекају погодну прилику да зарију нож у леђа Србији, нарочито они које предводи Димитрије Крачуновић, Титов официр, који је давно наоружао своје следбенике оружјем из Румуније (о чему сам својевремено писао у гласовитoм „Гласу Срба“ 1996. године!), a на разбијању Србије ради и такозвани „Форум за културу Влаха“ чије је седиште у Бору и на његовом челу је Драгомир Драгић који је и оснивач те сепаратистичке антисрпске организације. Тој сепаратистчкој организацији припада доктор Балашевић из Бора, који уместо да лечи људе у дому здравља, он у току радног времена држи политичке састанке у ординацији и разрађује стратегију влашког сепаратизма под патронатом Румуније. Такође имамо и Жоржа (који се до јуче презивао Журжевић) из Злота, село код Бора. Њих двојица су добили 50 хиљада евра од румунске владе да би актуелизовали сепаратизам Влаха у Источној Србији. Бивши председник општине Петровац на Млави, Радиша Драгојевић, такође је њихов играч. Иначе, у Бору се гради и румунска црква која има политичку, а не верску намену. Међу влашким сепаратистима позната је и организација „Ariadnea filum“ (у преводу са румунског „Аријаднина нит“) на чијем је челу влашки сепаратиста др Славољуб Гацовић и та сепаратистичка влашка организација добија годишње од Румуније 70 хиљада евра да би подривали уставни поредак државе Србије.

Сви они чекају погодну прилику да ускоро зарију нож у леђа Србији.

Такозвано „влашко питање“ у Србији почиње да се актуелизује од почетка распада СФРЈ, најпре расправама о „влашком питању“, а касније и кроз организационе форме политичке, па чак и војничке, у чему је својевремено предњачио Димитрије Крачуновић који је 1993. године увезао из Румуније 10 хиљада калашњикова и поделио својим следбеницима. Својевременио је овај Титов војнички кадар дословно изјавио: „Ми смо Румуни. Власи не постоје. То је погрдан назив за нас. Као када Роме називате Цигани. А када већ говоримо о Циганима, да кажем да они имају већа права од нас.“ (Политика, Београд 23. децембар 2007.)

Петар Милатовић Острошки
Петар Милатовић Острошки

У Зајечару је 6. и 7. априла 2002. године одржан Међународни симпозијум о Власима – Румунима на којем су учешће узеле влашке организације из Србије, Румуније и Бугарске  које су најозбиљније истакле влашки проблем, радикализацију, етничку мобилизацију и сукобе у циљу стварања независне влашке државе под патронатом Румуније и инструментализованог дела Европске уније! Подсећања ради, званична Румунија не признаје влашку националну заједницу и влашки језик, већ Влахе у источној Србији сматра Румунима и на тај начин Румунија, као чланица Европске Уније, отворено истиче своје територијалне претензије према Србији преко оних Влаха и њихових филијала које се залажу за румунизацију Влаха у Србији и румунско мешетарње злоупотребом Влаха у Србији представља флагрантно кршење свих међународних уговора, конвенција и Повеље Уједињених нација, док, с друге стране, Румунија сада неодољиво подсећа на Албанију у време зликовца Броза која је подстицала шиптарски сепаратизам на Косову и Метохији, а управо на то благонаклоно гледа део инструментализоване Европске уније којој је гесло: напасти Србију са свих страна, по сваком основу и свим средствима…

О свему овоме у Србији се „храбро“ ћути! Тако је то кад се неокомунистичка идеологија зове – срамна ћутологија!

Извор: Српски културни клуб

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Ja sam bio prisutan u kafani kada je gospodin Dragomir Dragic reko „ja sam jedan od pismenijih vlaha,ja znam 250 000 vlaskih reci“ tada je bio vla, dok nije doso na soroseve jasle. Najgore sto njegova zedj da bude neko i nesto prevazilazi razum!

Оставите одговор на Bratislav Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: