Парастос Билогорцима у Београду 2. новембра у Храму Светог Марка у 11 часова

Инициjативу за обележавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе пре неколико година Завичаjно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду

У недељу, 2. новембра 2014. у Храму Св. апостола и евангелисте Марка у Београду, служиће се од 11 сати парастос за 24 погинула борца Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991-1995, те 40 цивила са подручjа источне Билогоре страдалих у периоду од 1991. до 1997. године.

Парастос укључуjе помен и за преко сто хиљада православних Срба рођених и сахрањених у источноj Билогори од 1597. до 2014. године.

Инициjативу за обележавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе пре неколико година Завичаjно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду.

На подручjу источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико jе до сада утврђено живот jе изгубило 65 особа, већином српске националности и оних коjи су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броjа страдалих 39 jе цивила, 24 борца Териториjалне одбране, а двоjица Срба су ликвидирани након што су принудно остали у хрватскоj воjсци и полициjи. Сеадмнаест српских цивила убиjено jе пре акциjе „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања.

31. октобра 1991. започела jе акциjа „Откос-10“, скоро непозната у српскоj jавности, коjу су извеле паравоjне хрватске формациjе нападом на припаднике Териториjалне одбране општине Грубишно Поље коjа jе тада била у саставу Бањалучког корпуса ЈНА – у време када Хрватска jош ниjе била међународно призната држава.  Малоброjне српске снаге нису могле дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом.

Погинуло jе 12 бораца, а после повлачења Срба са Билогоре уследило jе систематско паљење и минирање српских кућа, пљачка имовине и убиjање преосталих српских цивила, од коjих су неки, попут брачног пара Орић из села Тополовице заклани и спаљени.

Комплетно становништво напустило jе у избегличкоj колони 23 села, као и jедан броj житеља jош 15 насеља. Међу њима jе било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима.

За злочине над Србима почињене у источноj Билогори и у акциjи „Откос-10“ на подручjу општине Грубишно Поље, jош нико ниjе одговарао ни пред Хашким трибуналом ни пред хрватским судовима.

Пре Другог светског рата на подручjу источне Билогоре живело jе 18.000 житеља српске националности, а после усташких злочина у Другом и оних почињених у последњем рату, по подацима Митрополиjе загребачко-љубљанске, 2005. их jе преостало 1.170, углавном стариjих особа без деце. Попис становнштва у априлу 2011. дочекало их jе мање од 1.000.

Везане виjести:

Подсjећање: Потресна свjедочења избjеглица из западне Славониjе о стравичном терору усташа

Бесjеда проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побиjеним у хрватскоj акциjи „Откос“

ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ ОД 1991. ДО 1997. ГОДИНЕ

Ранко Раделић: Хрватска акциjа Откос – триjумф усташтва и фашизма!

ХРИСТОВЕ РЕЧИ ОПОМИЊУ

Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.