Након осам тужби због повреде части и угледа, које је против њега поднело четворо колега – Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Влада Станковић и Радош Љушић историчару и професору Милошу Ковићу прети – избацивање са Филозофског факултета.
Како Ковић тврди, група професора предвођена Самарџићем чини све да он не буде изабран у звање редовног професора, иако за то испуњава све услове.
И то се не дешава први пут, јер су Ковића и пре четири године приликом избора у звање ванредног професора хтели да протерају са овог факултета Универзитета у Београду.
– Ово је политички обрачун и то зна свако ко прати историју овог сукоба, мој јавни рад и деловање Николе Самарџића, Дубравке Стојановић и њихових пријатеља, који су завладали Одељењем за историју Филозофског факултета – каже Ковић за „Новости“ – Све то знају и студенти, које годинама гоне и избацују са Универзитета, само зато што мене бирају за ментора. Ово је борба за душе наше деце, за историју коју ће она учити у школама и на универзитетима. Питање је да ли ће то бити „хашке“ и „НАТО истине“, или права историја, какву налажу наука и струка. Зато немам намеру да се из ове борбе повучем.
Ковић појашњава да професор Никола Самарџић, који је у сукобу интереса због пријава које је поднео против њега, хоће да одлучује о његовом избору.
– Самарџић је у комисију за избор поставио своје људе, који су изабрани да би ме избацили с посла – истиче наш саговорник. – Међу члановима је и извесни Харис Дајч, који је, због јавних напада на мене на факултетским седницама, и сам у сукобу интереса. Самарџић и Дајч нису случајно најближи сарадници Бебе Поповића. Те људе не занима суштинско питање, имам ли или немам услове за избор у звање редовог професора. Самарџић је за ово добио подршку већине на Одељењу за историју, која се изражава на нечувен и незаконит начин – гласањем имејлом, при чему се неоглашавање рачуна као глас „за“. На тај начин за Самарџићев „предлог“ гласали су и Дубравка Стојановић и Влада Станковић, који су, такође, против мене поднели по две судске пријаве, што је још један случај сукоба интереса.
Када је реч о понашању декана Данијела Синанија, Ковић наводи да он дозвољава и вероватно одобрава ово безакоње.
– Синани ми, пред сведоцима, без икаквог образложења, преноси нечасну понуду ових људи да будем реизабран и тиме доведен у ситуацију да будем избачен – каже Ковић. – При томе, он одбија да, на основу овлашћења, предложи непристрасну и компетентну комисију. На исти начин се понашао приликом мог избора у звање ванредног професора 2017, када је покушавао да ме протера са факултета.
СИНАНИЈЕВ ЈЕФТИН СПИН
Милош Ковић каже и да се декан Данијел Синани представља као жртва његових тобожњих јавних алузија на његово етничко порекло.
– То је заиста јефтин „спин“ – оцењује Ковић. – Проблем, наравно, није у његовом презимену, него у томе што му у биографији на сајту Факултета пише да је мастерирао 2006. и докторирао 2007. године. За такву брзину до сада нисам чуо. Ту пише још један рекорд – за девет година догурао је од асистента-приправника до редовног професора.
Извор: НОВОСТИ
