У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици, код Братунца, служен је парастос за 158 страдалих Срба из овог мјеста и сусједних села, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Након парастоса, положено је цвијеће и прислужене су свијеће за покој душа настрадалих код Централног споменика у Кравици, подигнутог за 3.267 погинулих Срба из регије Бирач у посљедњем рату.

У име Владе Републике Српске вијенац је положио предсједник Пододбора Владе за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, те представници борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице, Братунца и Зворника, те општине Братунац и неколико страначких делегација.

Дуњић је рекао да је данас одато дужно поштовање невино нстрадалим људима који су убијени само зато што су били Срби.

"Командант муслиманских снага из Сребренице Насер Орић и његови саборци наставили су у посљедњем рату у БиХ примјењивати методе које су њихови преци, као припадници шуцкорских и усташких једница у Првом и Другом свјетском рату, користили, убијајући и уништавајући све што је српско", навео је Дуњић.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић истакла је да ове породице највише боли сурова истина да нико није одговарао за злочин над Србима на Божић 1993. године, као ни за злочин почињен на Видовдан 1944. године.

Она је нагласила да су породице огорчене на рад Тужилаштва и Суда БиХ, као и Института за тражење несталих БиХ, те траже да представници Републике Српске прекину учешће у структуралном дијалогу о реформи правосуђа у БиХ које селективно дијели правду.

Осим туге за погинулим члановима породица, комшијама и пријатељима, мјештани Кравице огорчени су што за овај злочин ни након 21 годину још нико није одговарао и истичу да их та неправда посебно боли и вријеђа.

На православни Божић 1993. године убијено је и масакрирано 49 мјештана овог села и сусједних заселака, 80 их је рањено, а седам је нестало, од којих се петоро још воде као нестали, а међу њима су двије жене.

"Несхватљиво је да неко дође, побије људе, запали им куће и да нико не одговара за то. Чланови породица погинулих и несталих не могу да се помире са тим. Док смо живи борићемо се за правду и одговорност починилаца злочина", рекао је Радован Милановић, који је рањен приликом муслиманског напада на Кравицу када му је погинуо брат Милован.

Он је додао да је из године у годину туга већа када се види да нико не одговара, напомињући да о овим злочинима не би требало да причају они који су настрадали, него судске пресуде којих, нажалост, још нема.

За нестале се зна да су убијени након мучења и тортура у сребреничким логорима, а некима су одсијецали главе и везали их за возила којима су одвезене у Сребреницу и показиване становништву. Тако је било и са главом Анђелка Миладиновића, коме су одсјекли главу пред мајком Славком, а потом су и њу заклали са још неколико цивила.

Анђа Ђукановић већ 21 годину ништа не зна за мужа Ивана који је нестао на Божић 1993. године у Кравици.

"Патим са дјецом и надамо се да ће неко одговарати за злочин почињен овђе. Гајим наду да ће се сазнати гђе је мој супруг укопан да га ексхумирамо и достојно сахранимо и одужимо му се као породица", рекла је Ђукановићева.

Осим великих људских жртава, Кравица је потпуно опљачкана и спаљена. Запаљено је 688 српских кућа, око 200 пословних и помоћних зграда, 27 друштвених објеката, а без једног или оба родитеља тог трагичног Божића остало је 101 дијете.

Око хиљаду становника, носећи дјецу и рањенике, кроз сметове и беспућа, под пјешадијском и артиљеријском ватром успјело се извући према Дрини из гротла смрти, јер су припадници муслиманских снага убијали све што су стигли не штедећи дјецу, старце и жене.

Муслиманске снаге из Сребренице још у априлу 1992. године почеле су убијати Србе из засједа, а већ у мају су започеле са сталним упадима у српска села у сребреничкој и братуначкој општини, убијајући и уништавајући све што је српско. То су чиниле током цијеле те и почетком јануара 1993. године када су уништиле Кравицу, а 16. јануара Скелане са засеоцима, гдје је тог дана убијено 69 Срба.

У тим нападима јединице под командом Насера Орића убиле су више од 3.000 Срба, уништиле више од 100 српских села, а масовне злочине починиле су у Ратковићима, Брежанима, Крњићима, Кушићима, Ћосићима, Подравању, Залазју, Осретку и Скеланима у сребреничкој, те у Загонима, Биљачи, Магашићима, Сикирићу, Лозничкој Ријеци, Факовићима, Бјеловцу и Кравици у братуначкој општини.

За 21 годину још нико није одговарао за злочине почињене у Кравици, као ни за остале масовне злочине почињене над Србима у средњем Подрињу.

Обиљежавању 21 године страдања у овом селу присуствовао је мањи број преживјелих мјештана Кравице. Они ће по обичају тихо и достојанствено на Божић посјетити гробове настрадалих, гдје ће прислужити свијеће за покој њихових душа и окадити њихове хумке.