Директор Архива Србије Мирослав Перишић истакао је да је ово писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог свјетског рата, јер оно открива не само намјере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајућих кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје
уједињења Јужних Словена. 

"Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента кад се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог свјетског рата", нагласио је Перишић.

Он је навео да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог свјетског рата. 

"Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је кориштен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу 'Вечерња пошта' у Сарајеву и био чуван у такозваном 'црном кабинету' гдје се скрива најповерљивија пошта", додао је Перишић.

Препис овог драгоцјеног историјског документа за расвјетљавање повода и узрока почетка Првог свјетског рата чува се данас у Архиву Србије док се за оригиналном још трага.

Члан Одбора Андрићевог института за обиљежавање годишњице Првог свјетског рата Мирослав Јовановић истакао је да сарајевски атентат није био пресудан, него је био само повод за избијање великог свјетског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.

"Аустроугарска је повод за почетак Првог сјветског рата ставила на терет Србије и Русије што су касније подржали бројни и познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн", додао је Јовановић.

Режисер Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у "Историјским свескама" Анрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.

"Бројни су антитирански атентати који су обиљежили историју, а у новије вријеме они се дешавају и пред телевизијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотријебљен и искориштен за прогон српског народа и за почетак великог рата", рекао је Кустурица.

Он је костатовао да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом љетниковцу у Аустроугарској монархији.

"Када је Гаврило Принцип убио аустријског престоланасљедника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао - 'Испуњена је божија правда'. Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнији царстава у историји људског рода.

Фрањо Јосип је боловао од бронхитиса, а аустроугарска царевина већ увелико од упале плућа. Оно што је компликованије од тог распада била је управо тежња да се велики рат покрене и без атентата на престолонасљедника о чему најбоље говори документ којег данас објављујемо", истакао је Кустурица.

Он је нагласио да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосјека пропаганде, али и организованог заборава у коме данас учествују и они који су славили побједу Првог свјетског рата.

"У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Бјелинском годину дана прије него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свијет у пламен у коме је изгорјело, према Олегу Ајрапетову, 9,5 милиона војника и пет милиона цивила", рекао је Кустурица.

Кустурица је потврдио да ће у поводу годишњице Првог свјетског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.