СРЕБРЕНИЦА, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и обиљежена 21 година злочина над 69 мјештана, које су убили муслимански војници.

Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани погинуле у току рата и том приликом биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. 
Овим поводом, уз помоћ Музеја жртава геноцида из Београда, у Скеланима је приређена изложба "Били смо деца" о страдању дјеце у Јасеновцу у Другом свјетском рату. 
Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. 
Муслиманске јединице приликом упада убиле су цивиле које су затекле на спавању, опљачкале и уништиле све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор и друга, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи и остала.
Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. 
Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо још се воде као нестали. 
Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према мосту преко Дрине ка Бајиној Башти у Србији, док су се неки покушали спасити препливавањем ледене ријеке. 
Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине. 
Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је свега 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени мецима. 
Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали. 
"Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене", присјећа се Митровићева.
Од батина јој је била сломљена вилица и избијени сви зуби. 
Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади. 
Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром. 
Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком. 
Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа. 
Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села. 
Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату. 
Прије парастоса у Скеланима цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима. 
За бројне почињене злочине над Србима у Подрињу, па ни за ове у Скеланима, које су починиле муслиманске снаге, ни након 21 године, нико није одговарао.

Извор: