arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Нови Град- Сјећање на егзодус Срба из Српске Крајине

У Новом Граду обиљежава се 22 године од злочиначке акције хрватске војске и полиције “Олуја”.

Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" Фото: РТРС
Српске избјеглице послије хрватске акције “Олуја” Фото: РТРС

Обиљежавање 22. годишњице од прогона и страдања Срба из сјеверне Далмације, Баније, Лике и Кордуна у злогласној акцији “Олуја”, почело је јутрос служењем парастоса у храму Светих Апостола Петра и Павла у Новом Граду.

У знак сјећања на егзодус и страдања, симболично су са “моста спаса” у Новом Граду, како га називају прогнани Срби из бивше Републике Српске Крајине, спустили вијенце у ријеку Уну.

Положени су и вијенци код спомен обиљежја у насељу Туњица. Парастос је служен и у храму Светог Саве у Сводни.

У Сводни су положени вијенци код спомен крста који је подигнут на мјесту гдје је хрватска авијација бомбардовала избјегличку колон, протјераних Срба, који су бјежали спашавајући голи живот.

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац и замјеник начелника општине Нови Град Бојан Лукач спустили су вијенце са “моста спаса” преко којег је у тих дана прешло више од 100.000 Срба из Лике, са Кордуна и Баније, протјераних у “Олуји”.

Штрбац је рекао да све избјеглице нису успјеле да пређу, већ их је више од стотину живот изгубило на путу од Глине према Двору у непрегледној колони, коју су тукле војска Хрватске и тзв. Армије РБиХ.

– У рату деведесетих година у Хрватској, према подацима Веритаса, било је 7.299 српских жртава од којих је у “Олуји” живот изгубило 1.859. Током рата у Хрватској нестало је 1.804 Срба, од тога 795 у “Олуји” – рекао је Штрбац.

Он је истакао да су то веома велике жртве, те навео податак да је из Хрватске у рату и послије рата протјерано 400.000 Срба.

– У Хрватској је, према попису из 1991. године, живјело 582.000 Срба и 106.000 Југословена /који су углавном били Срби/, а према задњем попису из 2011. године било је 186.000 Срба или 4,36 одсто – истакао је Штрбац.

Он је навео да је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман рекао да ће питање Срба као реметилачког фактора бити ријешено када их буде мање од три одсто у укупној популацији.

– Како сада ствари стоје на дјелу је “тихи егзодус”, јер на једног повратника из Србије њих пет из Хрватске одлази у правцу Србије. Ако се томе још дода старосна структура Срба који су се вратили, наше процјене су да ће на сљедећем попису у Хрватској 2021. године бити премашен Туђманов план и да ће Срба бити мање од три одсто – рекао је Штрбац.

Лукач је рекао да је “Олуја” била један од најтежих периода за српски народ у новијој историји, а да је Нови Град свједок дешавања у августу 1995. године, када су општина и грађани помогли избјеглицама колико су могли. Према његовим ријечима, та акција је трајно промијенила живот српског народа и то се никад не смије заборавити, јер је почињен злочин који је 22 године без казне.

– Овдје смо данас да најстрожије осудимо војно-полицијску акцију “Олуја” која се у Хрватској и јуче и данас слави – навео је Лукач.

Извор: РТРС/СРНА

Везане вијести:

Честитам вам „Олују“!

Обележен дан сећања на жртве акције Олуја (ВИДЕО)

Иницијатива младих за људска права позива Загреб да се …

Двадесет двије године од злочина у „Олуји“ – правда још увијек недостижна

Операција Олуја | Хронологија: 138 500 против 31 000 | Јадовно …

Микелић: Бљесак и Олуја почели су смјеном Александра …

„Олуја“ као средство којим је решено српско питање у Хрватској …

Српска и Србија заједнички обиљежавају 22 године од егзодуса Срба из РСК (ВИДЕО)

ЗАШТО СУ СТРАДАЛИ Срби Крајишници?!

Нови Сад домаћин Дана сјећања на жртве Олује

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​