arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Тарчин

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

27. јануар 2020.

Славко Јовичић Славуj, jедан jе од српских заточеника са наjвише дана у логору: “Силос” jе био лабораториjа за тестирање људске издржљивости. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је 27. jануара 1996. године. Тог 19. jануара 1996. године Славко Јовичић Славуj, размењен jе заjедно са другим затвореницима злогласног сараjевског логора “Силос”. После 1.334 дана проведена у сараjевским логорима, популарни Славуj jе угледао слободу. Психички и физички сломљен, са 40 килограма мање него кад jе ухапшен и затворен, Славко се нашао на слободи. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је на данашњи дан 1996. године. Иако jе прошао голготу сараjевских логора, остао jе да живи у Сараjеву. У политику jе

Херојство: 76. годишњица пробоја блокаде Лењинграда

27. јануар 2020.

Данас се навршава 76 година од потпуног укидања блокаде Лењинграда. Блокаде која је започела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана. За време блокаде Лењинград је изгубио по разним подацима од 400 хиљада до милион и по људи. Већина њих погинула је не од непријатељских дејстава, већ од глади. Норма хлеба по особи износила је свега 125 грама дневно. Људи су падали на улицама, и смрт је постало толико уобичајена појава, да више никога није плашила. У међувремену, лењинграђани су се трудили колико могу да подржавају војску. За спас рањених дали су 144 хиљада литара крви. У време рата Лењинград је фактички постао још један концентрациони логор

К.Дубица: Обиљежавање Дана сјећања на жртве Холокауста

27. јануар 2020.

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста данас ће бити обиљежен у Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици. Директор Спомен-подручја Тања Тулековић рекла је да ће овај дан бити обиљежен полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе “Пробој из логора Јасеновац”, чији је аутор Дејан Мотл. Вијенац на спомен обиљежје жртвама Јасеновца у Доњој Градини ће у 9.00 часова положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац, делегација општине Козарска Дубица и друге делегације и поједнинци. Тулековићева је подсјетила да се ове године обиљежава 75 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, те ће тим поводом Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина организовати и друге значајне активности. У

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

26. јануар 2020.

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

ХРВАТСKА БРУТАЛНО ПРЕKРАЈА ИСТОРИЈУ: После Тесле ПРЕKРСТИЛИ још два СРПСKА ВЕЛИKАНА У ХРВАТЕ!

26. јануар 2020.

Хрватски Вечерњи лист покренуо је мултимедијлани пројекат под називом “Хрвати који су мењали свет” и ништа не би било спорно да се на листи истакнутих особа нису нашли и неки Срби. Реч је, како у листу, о пројекту којим желе да се одуже “хрватским великанима”, онако како су они заслужили, промовисањем њихових имена и њихових достигнућа. Поред текстова који објављује поменути лист, најављена су и предавања у свим хрватским школама, као и телевизијски програм на исту тему. Дванаест “Хрвата који су мењали свет” по Вечерњем листу су: Руђер Бошковић, Фауст Вранчић, Свети Јероним, Никола Тесла, Андрија Штампар, Ивана Брлић-Мажуранић, Андрија Мохоровичић, Иво Андрић, Јулије Kловић, Марко Марулић, Иван Мештровић и

Vladimir_Putin_3.jpg

Путин: Гнијев према нацистичким дјелима је праведан

25. јануар 2020.

Он је додао да су Русија и Израел огорчени покушајима негирања Холокауста и ревидирања исхода Другог свјетског рата. Предсjедник Русије Владимир Путин назвао је праведним гнијев према нацистима због почињених дјела Другог свјетског рата: ниједна кинохроника не може пренијети ту трагедију. „Двадесет седмог јануара 1944. године завршена је једна од најдраматичнијих и најхеројскијих страница у историји Другог свјетског рата — коначно је пробијена опсада Лењинграда“, рекао је Путин на церемонији откривања споменика херојима опкољеног Лењинграда у Израелу „Свијећа сјећања“. Руски лидер је истакао да у историји постоји много примјера упорности, жртвених подвига, „али опсада Лењинграда и Холокауст не могу ни са чим да се упореде“. „Наш заједнички праведни гнијев због

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

25. јануар 2020.

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био

На изложби у Москви делегација Српске представила материјал о Јасеновцу (ФОТО)

25. јануар 2020.

У Москви је синоћ отворена изложба „Непобједиви“ о концентрационим логорима и судбини њихових затвореника, а која је посвећена Међународном дану сјећања на холокауст. Делегација Музеја Републике Српске је у оквиру пројекта представила материјале о највећем усташком логору смрти Јасеновцу. Директор Музеја Миладин Савић је одржао током отварања говор гдје је испричао о судбини логораша. Свечаном отварању су присуствовали ветерани и бројни гости међу којима су представници амбасаде Босне и Херцеговине у Руској Федерацији, амбасаде Републике Србије у Руској Федерацији, шеф Представништва Републике Српске у Русији Душко Перовић. У оквиру свечаног отварања је одржано свечано потписивање споразума о сарадњи између московског Музеја Побједе и Музеја Републике Српске. Учешће Музеја Републике Српске

Дани(ј)ел Симић Петар Топаловић Шаранова јама

Дани(ј)ел Симић: Удримо по српству!

24. јануар 2020.

Овај позив није упућен вама који ударате по српству за новац сав вам вијек, већ нама који смо га сво то вријеме бесплатно бранили. Барем од оптужби за оно за шта није криво – за то што уопште постоји. Пише: Дани(ј)ел Хаџи Симић Је ли вам додијало да будете Срби? Оно, јесте. Није баш као да сте Нијемац и ваши су почели и изгубили два свјетска рата. Горе је. Највише зато што сте та оба рата ви Срби добили. Но, сви увијек само о вама нешто ружно причају. Филмове снимају. Није то баш све тако, али уморили сте се од доказивања. Може се прећи да се буде нешто друго. Угодније.

Ђорђе Бојанић: Свети Сава нема алтернативу

24. јануар 2020.

Свети Сава је део свих нас, он се издигао негде у средини, он представља историју иза и испред себе и гледа у будућност… он вечно живи са нама, он нас опомиње, а да тога нисмо ни свесни! Без Светосавског пута ми можемо само да бауљамо у безнађу, у том случају смо без корена… као пањ или као кућа без темеља. И данас је Свети Сава са нама, то је и једини исправан пут којим сви Срби морају ићи. Он сада ,,корача“ са српским народом широм Црне Горе. Та духовна и света личност, која је дубоко урезана у нама, је и подигла оволики народ у братској Црној Гори. Сви се питамо

Слободан Антонић: Вампирски национализам из Сарајева проглашава Србе за нацисте

24. јануар 2020.

Овакво незнање није смешно. Спојено с изразитом малициозношћу, оно постаје опасно, не само за Србе у БиХ који се желе расрбити већ и за нас у Србији, које Сенадин Лавић хоће да „ослободи вируса“. Већ сам писао (овде) о књизи Косово на крају историје (2019), у којој се приказује етничка групација која за себе тврди да је староседелац на Балкану – где, наводно, пребива хиљадама година – а да не може да покаже своје споменике, цркве и манастире (или друге богомоље), своје повеље, мапе или топониме… Стога безобзирно присваја туђе. Такав национализам је паразитски, аветни, зомби-национализам. Он хоће до краја да уништи домаћина, како би заузео његово место. Читајући један

Операција „Масленица“ у филмској серији „Генерал“

24. јануар 2020.

На православни Божић ове године ХРТ је у вечерњем ударном термину емитовао пету епизоду филмског серијала “Генерал” Антуна Врдољака, која је посвећена хрватској агресији на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), под кодним називом “Масленица”, која је започела 22. јануара 1993. Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. Интензивне борбене активности за Равне Котаре потрајале су до краја марта 1993.

Милутиновић: Формирати војни музеј у Бањалуци

23. јануар 2020.

Организација старјешина Војске Републике Српске /ВРС/ упутила је приједлог институцијама Српске за формирање војног музеја ВРС у Бањалуци у којем би се чувале заставе ратних јединица Војске, приређивале пригодне изложбе и окупљала удружења проистекла из одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник Организације старјешина ВРС Милован Милутиновић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је питање изградње адекватног музеја ВРС у којем би били представљени резултати одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и процес стварања Републике до сада било у знатној мјери запостављено. Милутиновић је прецизирао да би војни музеј ВРС требало формирати у бившем Дому ЈНА у Улици краља Алфонса, који се налазио на овој локацији до 1974. године. Он је рекао да

Хрватском новинару пријети затвор због говора мржње према Србима

23. јануар 2020.

Казна за Јурича се тражи због начина на који је одјавио двије емисије “Марков трг”, приказаних у продукцији Јуричеве фирме на загребачкој телевизији З1 у јануару 2016. Државно тужилаштво је након четири године подигло оптужницу против новинара Марка Јурича, којом тражи његово кажњавање у трајању од једне године затвора, условно три године због тога што је у својој телевизијској емисији јавно подстицао на мржњу према српској мањини и Српској православној цркви у Хрватској. Поред тога, тужилаштво за фирму „Плава продукција“, чији је Јурич директор, тражи новчану казну од 30.000 куна, преноси РТС. Казна за Јурича се тражи због начина на који је одјавио двије емисије „Марков трг“, приказаних у продукцији

Служен парастос за 348 Срба убијених у акцији Масленица (ФОТО)

23. јануар 2020.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба, међу којим и троје дјеце, убијених прије 27 година у агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ током акције Масленица. Међу убијеним у тој акцији 1993. године било је 55 цивила од којих троје дјеце до 12 година и 34 жене. Представник Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” са сједиштем у Београду Драгана Ђукић рекла је да још нико није одговарао за тај монструозан злочин који је имао за циљ етничко чишћење тог подручја. – Људи који су страдали били су криви само зато што су били Срби, а акција је била спроведена

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА