Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Matura

23. фебруар 2010.

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje sam ja spadala. Oni koji to ne žele priznati jednostavno lažu! Kolikogod sam voljela školu, bila sam sretna kad su nastupili praznici i kad sam se mogla riješiti svih školskih obveza. Mogu reći da su sve godine provedene u gimnaziji bile uravnotežene – od prvog do osmog razreda imala sam uglavnom iste kolegice, a isto tako i profesore, s vrlo malim izmjenama. Redoviti sistem tadašnjih škola bio je: četiri razreda osnovne škole i osam razreda gimnazije. U našoj gimnaziji bile su samo djevojke. Imale smo francuski jezik od prvog razreda, njemački od trećeg, a latinski od petog.

Moja najbolja prijateljica Olgica

23. фебруар 2010.

Moja najbolja prijateljica Olga Novak pridružila se našem razredu kad nam je bilo 13 godina. Od prvog dana kad smo se upoznale pa sve do zadnjeg dana u školi bile smo nerazdružive. Najprije sam joj pomogla da se uvede i snađe u novoj okolini – u školi – da bismo s vremenom postale tako bliske da smo se kroz šest godina, provedenih zajedno u istom razredu, svakog dana sastajale nakon škole, svako poslijepodne zajedno pisale zadaće. Imale smo isti rukopis, jednake zadaće, iste ocjene, jednake crteže i, s vremenom, isti ukus. Ako se francuska poslovica “les contraires se touchent” i ne može uvijek primijeniti, u našem je slučaju sigurno bila

Mladost

23. фебруар 2010.

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a standard života odgovarao je našim potrebama i željama. Osjećale smo bliskost i toplinu ne samo naših roditelja, nego i svih koji su zalazili u našu kuću: prijatelja i majčinih rođaka (s tatine strane imale smo samo njegovu majku i brata). Naša kuća nikada nije bila prazna. Roditelji su imali mnogo prijatelja, mama je održavala prisnu vezu sa svojom obitelji, Mira i ja imale smo svoje prijateljice, a otac je često pozivao svoje poslovne prijatelje u zemlji i iz inozemstva. Ne pretjerujem ako kažem da je naša kuća uvijek bila otvorena i spremna ugostiti posjetitelje. Često se

Grosa – moja ljubljena baka

23. фебруар 2010.

Osim roditelja i moje sestrice, najmilija osoba bila mi je baka, majka moje mame, koju smo zvali grosa. Očeva majka bila mi je također vrlo draga, ali s njom nismo imale isti odnos kao s grosom jer smo je rjeđe viđale, a bila je i mnogo starija. Grosa je s nama stanovala sve do svoje smrti – umrla je nekoliko dana prije mog dvanaestog rođendana. Grosa je bila naša dadilja koja nas je naučila prve pjesmice i molitve. Svakog dana donosila nam je nešto s „placa“, kako se to govorilo u Zagrebu. Za najmanji darić skočile bismo joj zahvalne u krilo i izljubile je za jedan perec ili par trešnjica

Moja draga mala sestrica

23. фебруар 2010.

Moja sestra i ja rođene smo u Zagrebu u Šenoinoj 7, tihoj ulici nedaleko željezničkog kolodvora. Stanovali smo u iznajmljenom stanu, istom onom u kojemu je moja majka prije udaje stanovala s bakom. Bio je to mali stan od tri sobe: spavaće sobe u kojoj smo nas dvije spavale zajedno s roditeljima, jedaće sobe i bakine sobe koja nam je ujedno služila kao dnevni boravak i gdje smo se uglavnom zadržavali. Djevojka je imala svoju sobu pokraj kuhinje. Prvih dana svog života sjećam se kao kroz maglu. Prve jasnije slike pamtim iz vremena kad se rodila moja sestra, točno tri godine i tri mjeseca nakon mene. Od prvog sam dana

Djetinjstvo

23. фебруар 2010.

Moji roditelji

23. фебруар 2010.

Predgovor

22. фебруар 2010.

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku koja je radila u gimnazijskoj knjižnici. Između ostalog razgovarale smo i o Drugom svjetskom ratu i različitim sudbinama ljudi koji su živjeli, ili bolje rečeno stradali u tom razdoblju. Moju je „priču“ slušala vrlo pomno i s velikim zanimanjem, ponekad zbunjena i preneražena, često sa suzama u očima, postavljajući mi pitanja glasom koji je drhtao od uzbuđenja. Rekla mi je da nije imala pojma što se u to vrijeme događalo u našim krajevima i bila je zahvalna što je o tome mogla čuti „iz prve ruke“, od osobe koja je sve to proživjela, jer su joj učenici često

Прилози уз књигу

16. фебруар 2010.

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Početna strana… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т.

Internet

13. фебруар 2010.

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора и не мораjу обавезно одражавати ставове Удружења Јадовно 1941. Линкове ка тим страницама постављамо да би посjетиоцима наших страница дали увид у различитост поимања теме Јадовна, те им на таj начин помогли у критичком сагледавању ове неоспорно болне, прешућене и занемарене теме. The opinions expressed on the following web pages are the private opinions of their authors and do not have to necessarily reflect the views of the Association Jadovno 1941. We put links to those pages in order to give our visitors an insight into the understanding of issues diversity which are connected to Jadovno, and they

Knjiga gostiju

5. фебруар 2010.

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu knjigu gostiju. Napomena: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, prijeteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Polja označena zvjezdicom su obavezna. Svi komentari moraju biti odobreni od https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistratora prije objavljivanja na našem sajtu. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Administrator ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog sajta. Mišljenja iznesena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove Udruženja Jadovno 1941. Administratorima se možete

Otac Jovan Ćulibrk i profesor Srboljub Živanovic o Jasenovcu

1. фебруар 2010.

„Otac Jovan govori o logoru Jasenovac, posrnuću Srpske nacionalne svijesti, kao i našem nemaru prema najvećem srpskom stratištu u istoriji. Riječ je uzeo i profesor Srboljub Živanovic, čovjek koji je 1964. učestvovao u iskopavanju jasenovačkih žrtava i izneo potresno svjedočenje onoga što je tamo video. Neka je vječna slava Jasenovačkim mučenicima! Da se nikada ne zaboravi!

Милорад Бајић – Јадовно

1. фебруар 2010.

У јединственом документарном филму о Јадовну, Бајић нуди ексклузивне снимке које је у два наврата урадио још 1991. године са простора комплекса овог логора подно Велебита… Материјал преузет са сервиса YouTube.