„Код нас нема милости. Ми знамо да велика Хрватска може опстати само ако до коријена, још у кољевци, истријебимо све оно што је Српско.“ (Андрија Артуковић, хрватски министар унутрашњих послова од 1941. до 1943. године) „Србе треба бацити на колена.“ (Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова од 1992. до 1998. године) Напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, био је пропраћен масовном хрватском побуном. Не само што су припадници југословенске војске хрватске националности дезертирали у великом броју, а хрватски народ углавном дочекивао нацистичке окупационе трупе са цвећем, већ су и усташко-фашистички елементи отпочели са нападима на цивилне и војне представнике власти Краљевине Југославије. Убрзо, почеле су и

Дошао сам да бих допринео стварању политике сећања, која нас неће делити, која ће омогућити да живимо једни с другима и једни поред других, рекао председник Борис Тадић на обележавању 70 година од страдања Срба, Јевреја и Рома у селу Јадовно у Хрватској. Председник Србије Борис Тадић присуствовао је обележавању 70. годишњице од страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату у месту Јадовно у Хрватској . Комеморација у велебитском селу Јадовно, где су 1941. године усташе убиле неколико десетина хиљада људи, одржана је код Шаранове јаме, а организатор је Српско народно вијеће (СНВ).     Добри односи са Хрватском Председник Србије Борис Тадић демантовао је да су његови

У Бањалуци је данас отворена прва Међународна конференција о коплексу усташких логора Јадовно – Госпић, у којим је 1941. године за само 132 дана са подручја тадашње Независне Државе Хрватске на монструозан начин убијено 40 123 мушкараца, жена и дјеце. Директор Института за савремену историју из Београда Момчило Павловић истакао је да се у бившој Југославији ћутало о злочинима у комплексу усташких логора Јасеновац – Јадовно, јер су комунисти због виших циљева направили нивелацију злочина и злочинаца. „Због тога истраживања која се врше 70 година од дешавања у тим логорима не могу дати резултат какав су могли дати непосредно након Другог свјетског рата“, рекао је Павловић. Он је нагласио да

English Аjмоне Финестра, дугогодишњи члан горњег дома италиjанског парламента и градоначелник града Латине, у 90. години се за Прессмагазин присећа како jе за време Другог светског рата, на челу српског четничког одреда у Лици и Далмациjи, био невољни сведок усташких злочина над Србима у Јадовну И поред дугогодишње политичке кариjере – као члан горњег дома италиjанског парламента у два мандата и два пута изабран градоначелник Латине, града у централноj Италиjи – Аjмоне Финестра данас воли да се представи као бивши командир четника у Лици и Далмациjи и борац за откривање истине о злочинима усташа и партизана над српским народом. Воjничка судбина и стравични призори на коjе jе наилазио њега и

Место логора Јадовно налази се у шуми, до тамо нема пута, путоказа, нити обележја. Кад се путем крене од Госпића, наилази се на дрвену таблу: „Добродошли у Јадовно“, која је изазвала бес многих потомака и поштовалаца јадовничких жртава. „Како неко може желети добродошлицу на место страшних злочина“, питали су се људи Аутор: Драгољуб Петровић Загрепчанин Дмитар Басара стајао је у недељу у хладу, на рубу велебитске шуме, крај прашњавог пута кроз планину, чекајући да код Шаранове јаме почне комеморација жртвама усташког логора Јадовно. Дмитар и његова супруга су ведри људи, шале се гледајући у хрватске полицајце који су извиривали из, чини се, сваког педља шуме очекујући долазак српског председника Бориса

Комеморациjи жртвама усташког логора у Јадовну присуствовао jе и председник Асоциjациjе избегличких удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. У разговору за “Вести” он открива како му се jедна Српкиња из Загреба пожалила да jоj jе ћерка променила име. – Госпођа ми је испричала како је недавно њена ћерка која се звала Јована, променила име. На питање мајке зашто то чини, она јој је одговорила да амбијент у коме сада живе није у складу са њеним именом! Значи, Хрватска иде у ЕУ, али у њој и даље влада амбијент непожељан за српска имена – каже Будимир. Откуд онда у говору над Шарановом јамом Тадић каже да је дошао и да ода поштовање

Пише Наташа Јовановић Ако је море плава гробница, Шаранова јама, као и друге знане и незнане Велебитске крашке јаме то свакако нису. То су јаме на чијем дну још увек леже остаци тела чланова наших породица У исто време кад је Хрватска славила Дан независности (заправо дан насилног издвајања из Југославије), у Јадовну, том ужасном стратишту, месту на којем је усташка убилачка машина у Другом светском рату побацала у јаме и поклала све што је српско, дешавала се комеморација и помен тим жртвама. Ово је, како су прокоментарисали присутни, треће Јадовно. Прво је било 1941, друго 90-тих година када је у име исте домовинске идеје Хрватска добила прилику да намири колективну

Под отвореним небом над Шарановом jамом, у недељу 26. jуна 2011., Епископ Герасим уз саслужење свештенства и монаштва Епископиjе горњокарловачке у Јадовну служио jе свету архиjереjску Литургиjу, а потом и парастос свим убиjеним православним србима у jамама Јадовна и на другим стратиштима у Хрватскоj. Светоj Литургиjи jе присутствовао велики броj верника из свих краjева Хрватске, Србиjе, Републике Српске и шире, коjи су дошли да одаjу почаст и да се помоле за душе невино убиjених. Многи, коjи су данас посетили логор Јадовно у истом том логору изгубили су некога свога сродника, међу таквима jе и председник републике Србиjе Борис Тадић, коjи jе с маjком данас посетио наjвеће стратиште Срба у Лици