Милан Жутковић: ЈАСЕНОВАЦ

Јасеновац није само гробље. Он је опомена. И док га памтимо мученици живе. А кад га заборавимо, ми смо мртви.

ЈАСЕНОВАЦ

где је човек престао, а мученик почео

Није то место,

то је рана што стоји усправно.

Ту земља више не прима кишу,

него сузе које никад нису пресушиле.

Ту је тишина гласнија од сваког крика,

а трава зна имена пре него што их људи науче.

Свако зрно праха је нечије „мајко“,

сваки камен – прекинута молитва.

Овде су деца престала да расту,

а небо се спустило да их покрије.

Овде су мајке училе како се умире стојећи,

а очеви како се ћути да се не изда вера.

Јасеновац није прошлост.

Он је дан који не пролази.

Он је ноћ која не свиће.

Ту су људе клали да би престали да се крсте,

а умирали су управо крстећи се.

Ту су тела бацали у земљу,

а душе подизали на небо.

Господе,

ако си икад заплакао над светом,

плакао си овде.

Јер ни Анђели нису могли да гледају,

па су окретали лице ка небу

да се не распадну од бола.

А мученици јасеновачки,

не вапе за осветом,

него за памћењем.

Не траже крв,

него да се не заборави крв која је већ проливена.

Они стоје као свеће без пламена,

али светле јаче од Сунца.

Њихове кости су темељ истине,

а тишина им је проповед.

Од тада до данас

свет иде даље као да ништа није било,

а Јасеновац стоји,

као укор човечанству.

Ко њега заборави,

поново ће га градити.

Ко га умањи,

поново ће га пунити.

Ко га порекне,

опет ће убијати.

Господе, прими их у царство небеско,

где нема ножева, јама ни дечјег плача,

где је свака суза већ обрисана.

А нама остави сећање

као рану што боли,

да бисмо знали да смо живи

и да се зло не врати.

Јер Јасеновац није само гробље.

Он је опомена.

И док га памтимо,

мученици живе.

А кад га заборавимо,

ми смо мртви.

Амин.

Милан Жутковић, 6.2.2026.л.Г.

---

Извор: Фејсбук страница Манастир Јасеновац