КОВАЧ: ОДГОВОРНИ СЛОБОДНО ШЕТАЈУ ГРАДОМ

САРАЈЕВО, 25. ОКТОБРА (СРНА) – Адвокат Мирза Ковач, бранилац Рамиза Авдовића коjи jе осумњичен за ратни злочин против српских цивила 1992. године у Сараjеву, рекао jе Срни да особе коjе су српске грађане затварале, тукле, батинале и убиjале шетаjу по Сараjеву.

На сjедници Судског виjећа рекао сам, а то ћу и написати кад добиjем рjешење о одређивању притвора /за Авдовића/, да jе jако ружно да тужилац води истрагу против више од 25 осумњичених, а они ухапсе обичног стражара, док се по Сараjеву шетаjу особе чиjа сам имена прочитао у доказном материjалу коjе су грађане српске националности затварале, тукле, батинале и убиjале – изjавио jе Ковач.

Он jе додао да jош ниjе ни добио рjешење о притвору његовог брањеника, тако да jе рано говорити о његовом начину одбране. Ковач jе нагласио да Авдовића нико од бивших затвореника ниjе споменуо у ружном контексту, због чега ће, када дође до тога, одбрану базирати на чињеници да он „ниjе ни подстрекавао, помагао, ни као саизвршилац учествовао у злочинима против грађана српске националности“.

„Зна се ко jе то радио. Изнад Авдовића био jе Ћело Баjрамовић, те командант Воjне полициjе Керим Лучаревић коjи као први осумњичени хода по граду, а коjи jе командовао и све знао. У доказном материjалу наводе се и Фахрудин Алић, звани `пуковник`, као и имена стражара коjи су заиста батинали и тукли затворенике“, рекао jе Ковач.

Он jе истакао да ће истражити ко jе дозволио да се у Централном затвору у Сараjеву формира „пети спрат“ гдjе су људи довођени и злостављани. Према његовим риjечима, то jе могао учинити само Керим Лучаревић у договору са политичким врхом.

„Таj затвор jе егзистирао до септембра 1992. године када jе, нисам сигуран да ли одлуком Предсjедништва или команданта Штаба АБиХ Сефера Халиловића, формиран Воjни суд и сви затвореници прешли су у његову надлежност“, обjаснио jе Ковач.

Он jе додао да никако не разумиjе поступке тужиоца Џевада Муратбеговића, jер ниjе ухапсио Лучаревића. Ковач каже да су и неки свjедоци навели да су „људи коjи су имали одређене функциjе, долазили у затвор, ударали их ногама и малтретирали“.

„Тужилац не спомиње ни Предсjедништво, ни Команду, ни Лучаревића, ни оне коjи су имали приватне затворе, као што су `Сунце`, `Отока` и друге на Алипашина пољу, из коjих су одводили и доводили затворенике из Касарне `Виктор Бубањ`. Гдjе су ти људи? Да ли он мисли затворити случаj са неколико стражара? Шта ћемо са главним? Да ли он не смиjе покренути истрагу против њих, jа не знам“, рекао jе Ковач.

Адвокат Емир Капиџић изjавио jе Срни да jе сувише рано говорити како ће пред Судом БиХ бранити клиjента Бесима Мудеризовића коjи jе осумњичен за ратни злочин против српских цивила 1992. године у Сараjеву.

„О томе jе jош рано говорити jер jе Тужилаштво, осим за Мудеризовића и Рамиза Авдовића, покренуло истрагу за више особа. Не знамо како ће се то одвиjати, ко ће све бити обухваћен и колико може имати међусобног утицаjа међу њима“, истакао jе Капиџић.

Тужилаштво БиХ сумњичи Бесима Мудеризовића и Рамиза Авдовића да су 1992. године починили ратни злочин против српских цивила у воjном затвору смjештеном у бившоj касарни „Виктор Бубањ“ и у Централном затвору у Сараjеву.

Мудеризовића и Авдовића ухапсили су 20. октобра на подручjу Сараjева припадници Агенциjе за истраге и заштиту, по налогу Тужилаштва БиХ. Суд БиХ одредио им jе jедномjесечни притвор.

„Према евиденциjи Савеза логораша Републике Српске /РС/, кроз касарну `Виктор Бубањ` прошло jе око 5 000 људи, махом цивила коjи су тамо лежали и по двиjе, три године. Воjника jе било свега око 10 одсто и кратко су се задржавали, jер су одмах вођени на размjене. Воjници нису ни суђени, а цивили jесу и то на казне од 10 година затвора до смртне казне, а све, наводно, због избjегавања воjне обавезе, држања оружjа, давања сигнала лампама, упаљачима и слично, што ништа ниjе било тачно. Све су то биле измишљотине, али Срби су били ти коjи су морали бити привођени у `Виктор Бубањ`“, изjавио jе раниjе предсjедник Савеза логораша РС Бранислав Дукић.

Извор: