КОМЕНТАР: Ватикан

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен

Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције састаће се сутра у Ватикану, шести пут откако на предлог папе Фрање разматра историјску улогу контроверзног надбискупа Алојзија Степинца. Међутим, ма каква да је била папина идеја, пуну годину од почетка рада овог тела више је питања него одговора.

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен. То је можда познато члановима делегације, али јавности свакако није. Као што се не зна ни досадашњи учинак разговора, нити аргументи које су изнели српски епископи и историчари. Од комисије се очекује и одговор зашто ватиканске архиве нису отворене и ко је то спречио.

Да ли је годину дана рада и шест састанака довољно да се анализира Степинчева одговорност за оно што је Србе, Јевреје и Роме снашло у НДХ? Тешко, посебно уколико су нови докази и даље сакривени. Уколико је прави циљ овог подухвата истинска научна истина, ових шест састанака могу да буду само припрема за озбиљан научни дијалог, истраживање и укрштање историјских аргумената.

Све друго било би само још један неискрени разговор, пун гордости и предубеђења, који неће родити ништа. А ако је тако, све то нам није ни требало.

Да ли ће Степинац бити светитељ, заиста није најважније. То зависи само од Римокатоличке цркве и њеног поглавара. Србија, Срби и православци на то не могу да утичу. И не треба.

Њихова обавеза је другачија. Да јасно, аргументовано и научно посведоче истину о свом страдању у НДХ и да без околишања прозову организаторе, инспираторе и све који су од затирања и ратног покрштавања окретали главу. Ову прилику зато не би требало да пропусте.

Аутор: Раде Драговић

Везане вијести:

Ватикан крије истину о Степинцу | Јадовно 1941.

Завршени разговори о Степинцу, на Ватикану последња реч

О Степинцу – пети пут

О Дневнику надбискупа загребачког др Алојзија Степинца