arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Кнез Павле рехабилитован

Кнез Павле Карађорђевић
Кнез Павле Карађорђевић

Виши суд у Београду рехабилитовао jе кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег намjесника Краљевине Југославиjе, кога су комунистичке власти послиjе Другог свjетског рата прогласиле ратним злочинцем и одузеле му сва грађанска права и имовину у земљи.

Овом судским рjешењем поништена jе одлука Државне комисиjе из септембра 1945. године, као и све правне посљедице, укључуjући и казну конфискациjе имовине.

Комунистичке власти теретиле су намjесника да jе „по преузимању власти погазио Устав, да jе узео цjелокупну власт у своjе руке и игнорисао народне представнике“.

Кнез Павле оптужен jе „за закључивање Троjног пакта чиме jе допринео агресивном рату сила осовине“, а на душу му jе стављено да jе „био задоjен неодољивом мржњом према СССР“.

Кћерка кнеза Павла, Јелисавета Карађорђевић рекла jе за „Прес“ да jе многи срећна и да jе овом пресудом „завршена дугогодишња борба за исправљање историjске неправде према наjкултурниjем, наjобразованиjем и наjевропскиjем Србину тог времена“.

Она jе наjавила да ће ускоро тражити да посмртни остави њеног оца буду пребачени на Опленац.

Адвокат принцезе Јелисавете Карађорђевић, кћерке кнеза Павла, коjа jе, приjе три и по године подниjела захтjев за рехабилитациjу оца, Душанка Суботић-Хомен jе рекла да jе одбрана и писменим доказима потврдила да потписивању Троjног пакта, кнез Павле ниjе присуствовао.

Историчар Миодраг Јанковић рекао jе да jе ово историjска пресуда, jер jе исправљена неправда не само према личности кнеза Павла, већ и према идеjи монархиjе те да jе сада судски утврђена jедна велика лаж на коjоj су се образовале генерациjе српске дjеце.

Након убиства краља Александра 1934. године у Марсеjу, кнез Павле jе постао први намjесник.

Карађорђев праунук, кнез Павле умро jе 14. септембра 1976. године у Америчкоj болници, у Неиjу краj Париза.

Сахрањен jе у Лозани, заjедно са сином кнезом Николом и супругом кнегињом Олгом.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​