Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону Музеј Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за „Новости“, у Јеврејској општини Београд. То је резултат договора јеврејске заједнице и Комисије за Сајмиште. Аутономију ће имати и музеји српских жртава и порајмоса (геноцида над Ромима). Српски меморијал налазиће се, сва је прилика, у Немачком павиљону, а Роми су за свој музеј изабрали здање некадашњег Турског павиљона. Сваки од ових музеја имаће свог управника и руководећа тела. Према речима епископа Јована Ћулибрка, председника Комисије

Објављујемо у цијелости одговор на писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА Сектор за борачко-инвалидску заштиту Број: 117-00-00748/2017-11 Датум: 10.03.2017. године Б е о г р а д   За: ЂОКОВИЋ ЗОРИЦА Поводом Вашег дописа који сте дана 20.02.2017. године упутили министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је достављен на одговор Сектору за борачко-инвалидску заштиту овог министарства, у вези Меморијалног комплекса на „Старом београдском сајмишту“, као и става овог министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сећања на српске жртве из Другог светског рата,

Светска јеврејска организација за реституцију саопштила је да је у Србији покренут нови програм који ће обезбедити директна средства српским Јеврејима који су преживели Холокауст у Другом светском рату, а сада живе широм света Светска јеврејска организација за реституцију саопштила је данас да је у Србији покренут нови програм који ће обезбедити директна средства српским Јеврејима који су преживели Холокауст у Другом светском рату, а сада живе широм света. Како је навела та организација, програм је омогућен након доношења закона прошле године који у Србији омогућава реституцију „јеврејске имовине одузете током Другог светског рата за коју се нису јавили наследници“, преноси АП. У доношењу закона кључну улогу су имале Светска

Неуморни Јаша Алмули, с енергиjом и одговорношћу према истини коjи плене и на чему би требало да му завиде не само они коjи тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, обjавио jе недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреjа“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србиjе. Овом књигом њен аутор jе успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославиjе у последњоj децениjи прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настоjањима да се прекраjа историjска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулиjа затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто jе у

Наведене критике Закона о Старом сајмишту сматрам неутемељеним Нацрт закона о Старом сајмишту представљен је крајем јануара на седници Комисије за Старо сајмиште, а наредних месец дана будући закон био је изложен салвама критика дела домаће јавности. Под тим подразумевам пре свега чланке Јована Бајфорда и Срђана Милошевића, те изјаве Соње Бисерко, Жарка Кораћа, Чедомира Јовановића, Олге Манојловић Пинтар и Хариса Дајча. Критика Нацрта базирана је, углавном, на следећим тврдњама: 1) Нацрт закона је покушај рехабилитације генерала Милана Недића; 2) овај текст покушај је ревизије историје Другог светског рата на простору Краљевине Југославије; 3) њиме се тежи апсолутизацији српских жртава логора на Старом сајмишту и маргинализацији жртава јеврејске и ромске