arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Годишњица злочина Покоља у Црном Потоку 1942.

19. април 2024.

На Кордуну, 18. априла 1942. усташе су у спровођењу злочина Покоља на превару успjеле да убиjу 64 становника из Црног Потока и двоjицу из села Буковице коjи су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток jе потпуно спаљено. Из Буковице су убиjене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдjе су се налазиле као избjеглице код родбине. Из Црног Потока убиjена jе Милица Бакић 17, у властитоj кући. Мила Бакић 20, убиjена jе и спаљена у штали Стевана Воjновића. Јека Балабан 19, силована jе, а затим убиjена и спаљена у штали Стевана Воjновића у Црном Потоку. Милка Каjганић 28, Ђуро Колунџиjа

Јован Мирић: Примери понижавања Срба у НДХ

17. април 2024.

Старчевић је поделио све људе у три категорије. Испод њих поставио је животиње, а испод животиња Србе. Хрватске усташе су то усвојиле, иако нису успевали да се доследно држе поставке да су Срби испод животиња Анте Старчевић, „отац домовине“ Хрвата, поделио је све људе у три категорије. Испод најдоње категорије поставио је животиње, а испод животиња Србе. Хрватске усташе су усвојиле Старчевићеву расистичку доктрину, иако нису успевали да се доследно држе његове поставке да су Срби испод животиња. Потреба да се Срби и поред убијања додатно понижавају била је толика да би се могло рећи да готово ниједан сусрет између активиста НДХ и Срба није могао проћи без понижавања или

СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН 3 АПРИЛА 1942. – БЕГОВО БРДО, ЦЕТИНГРАД

4. април 2024.

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на наjокрутниjи начин убиле 137 српских сељака, наjвише дjеце у старости од 15 година. Наjвећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када jе овим краjем пролазила Павелићева тjелесна боjна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дjеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како из ватреног оружjа тако ножевима, батовима и крамповима. Овим усташама Павелићеве тjелесне боjне коjе су слабиjе познавале насеља дати су за помоћ оружници и дио треће усташке сатниjе с подручjа

Анђели у паклу

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

27. март 2024.

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни при­миле за стављање у излог, бојећи се нежељених после­дица. English То је још један доказ колико је у свест људи уко­рењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у па­клу“. Анђели у паклу – садржај Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУИздавач:

Др Ђуро Затезало

Ђуро Затезало: Усташки злочин у Пркосу и шуми Брезје код Ласиње на Кордуну

21. децембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН УСТАШKИ ЗЛОЧИН У ПРKОСУ И ШУМИ БРЕЗЈЕ KОД ЛАСИЊЕ Дуго Село, село у опћини Вргинмост на Kордуну, имало је по попису становнишва 1931. године 210 домаћинстава и 1.243 становника српске народности. За вријеме Независне Дражве Хрватске, 1941, 1945., живот је изгубило 552 становника од којих 36 пало у борби против фашизма док су их 516 погубиле усташе. Од њих 516, само у једном дану, у недјељу 21. децембра 1941. године, усташе су у шуми Брезје крај Ласиње усмртиле 460 Срба: мушкараца, жена и дјеце. Село Пркос, такођер у

Проф. др Светозар Ливада: Не знам да ли сањам, да ли се будим, или доиста лудим, али знам да немам завичаја

15. новембар 2023.

Мој завичај и ја живјели смо дуго као рањене звијери. Међутим, ја још вегетирам – друштвено мртав, биолошки жив, на крају пута. Примишље – мој завичај, којег ми одузеше, отеше – би убијено истог дана кад убише цијелу Kрајину, коловоза мјесеца 1995. године. То зову ослобођењем. Ја ослобођење крајева од људи разумијем као хисторијски пораз – злочин. Тим више што нису само побијени и прогнани људи него су разорени сви њихови антропогени садржаји и знамења, да је ту некада давно и скоро живио мукотрпно обични сељачки свијет. Ускоро ће услиједити преноминација топонима уписаних у све географске карте и хисторијске садржаје. Неки већ пола  миленија, а  неки стољећима. Ономастика је већ добрано затрта. У мојој особној карти не пише да

Др Ђуро Затезало: Свједочанства о покољима на Кордуну

12. новембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо мучили Дана 29. јула 1941. године око 9 сати прије подне нахрупио је у два луксузна аута и шест камиона у Војнић Божидар Церовски, равнатељ усташког редарства (П.У.О.) са око 100 усташа, униформисаних или полуниформисаних. Наредио је хапшење људи без икаквог разлога и повода. На путу до Војнића затекли су сељаке који су туцали камен и поправљали пут. Чекићима којим су тукли камен усташе су их злостављали и тукли истим. Пуцали су за онима који

Др Ђуро Затезало: ХРВАТСKИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСKИ ПОKОЉ

6. новембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ХРВАТСKИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСKИ ПОKОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941. 6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Kрсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног  злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Kордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића.

Др Ђуро Затезало: ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА

5. новембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА Јама, бездан, јемурка или звекара познате су ријечи за природне јаме у земљи и јаме – провалије на каменитом терену. Јама је вертикална пукотина или коси канал различите дубине и ширине. У њима превладавају окомите или степенасто положене стране различитих димензија, како на самом улазу тако и у њеној дубини. Величина отвора може бити само толика да се може мјерити с дужином од само једног

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 10. август 1941. Злочини над Србима Раковице, Блажуја, Смиљанског поља и на Мехином стању

10. август 2023.

Села Раковица и Блажуј, поред Сарајева. Усташе убиле већи број српских цивила, укључујући жене и дјецу, у селима Раковица и Блажуј покрај Сарајева. Према публикованим подацима, у Раковици је убијено 125, а у Блажују 25 становника. Група аутора, Сарајево у револуцији, књига 2, Историјски архив Сарајево, Сарајево 1977., стр., 157-167 Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015. Мехино стање,на граници слуњског, војнићког и кладушког котара. Усташе из Кладуше и Осијека на челу са заповједником Баљком су 10. августа 1941. године из села Гејковца, котар Војнић одвели Ранка Вуксана и његове две снахе са осморо дјеце. Свих 11 су најприје мучили, а онда на Мехином стању поубијали.

Убици своје породице осветио се после рата али правду није добио

4. август 2023.

ДУШАНОВА ТРАГЕДИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА KАД СУ УСТАШЕ УШЛЕ У СЕЛО “Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: “Ђецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!” Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Ођедном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући. Мама је окупила око себе четверо дјеце:

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

23. јул 2023.

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

У Горњем Јеловцу код Приједора обиљежен Дан сјећања на убијену дјецу у НДХ

21. јул 2023.

У Горњем Јеловцу код Приједора обиљежен је Дан сјећања на убијену и уморену дјецу од усташа у Независној Држави Хрватској. Код споменика у заосеку Мацуре, гдје је сахрањено 312 Срба с Козаре,које су усташе убиле у јулу 1942. године, међу којима је и 74-оро дјеце млађе од 14 година, служен је парастос и положени вијенци и цвијеће. Поручено је – његовање култутр сјећања на усташки злочин генцид наша је обавеза, како се такве страхоте више никада не би поновиле. – Оно што је најпотресније су дјеца. На овом мјесту је убијено 74-оро дјеце млађе од 14 година, што је најјбруталније и на најстрашније начине, не бирајући средства. Дакле убијали су

Svijece_001.jpg

Басташић: У протеклих 25 година многи су ауто-путеви, нарочито кроз Лику, прошли управо преко крашких јама у којима су и кости српских жртава из ере Покоља

8. јул 2023.

Партизанско гробље на Барин-коси, у Магарчевцу код Kарловца, где су се налазили и гробови усташких жртава побијених Kордунаша и Банијаца на Петровој гори, међу којима и посмртни остаци 128 жена и деце, преорано је како би државна фирма Хрватске шуме на том месту наставила шумски пут. Механизација је, пише загребачки портал Новости, лист српске заједнице у Хрватској, уништила готово све гробове на којима су били истакнути православни крстови. Бранко Гвозденовић из Kључара, најближег места овом гробљу, испричао је за портал Новости да је неколико мештана изашло пред багере и молило раднике да не дирају гробље, али да ти вапаји нису уважени. – Kад је преко гробова изграђен широк пут, куцали

Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава

23. јун 2023.

Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима. Са снимања филма (Фотографије лична архива) У току је снимање документарно играног филма ,,33 анђела” у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у јануару је представила у Београду. – Драго ми је што сам

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА