Данас се обиљежава 100 година од Церске битке, прве велике савезничке побjеде у Првом свjетском рату. Ударни дио Церске битке, коjу jе извоjевала српска воjска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године. Чињеница да jе малена Србиjа успjела да на Церу порази аустроугарске трупе изазвала jе тада невjерицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србиjе неочекивано jе порастао. Генерал Степа Степановић добио jе чин воjводе као награду за командовање коjе jе довело до одлучне побjеде на Церу. Код Текериша, на jугозападним обронцима планине Цер, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар двиjе воjске, коjи ће се послиjе огорчених борби, завршио одлучном српском побjедом. Пошто су 12. августа

ТРЕБИЊЕ, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика захумско-херцговачки и приморски Григориjе и умировљени епископ Атанасиjе, уз саслужење епархиjског свештенства, вечерас су у Саборном храму у Требињу служили парастос поводом стогодишњице од погубљења 79 Требињаца коjи су страдали од аустроугарске власти. У пригодном обраћању владика Григориjе jе истакао да се треба сjећати оних коjи су били наjбољи међу нама, нашим прецима, настрадалим у погрому, оних коjи су издржали страшне муке и остали вjерни свом народу и своjоj опредиjељености за слободу. “Наша сjећања би требало оживљавати и подсjећати на велику жртву у Првом рату коjа jе настављена и у Другом, па и на краjу овог виjека чега смо и ми сами

Проти Стевану Правици (1854–1925) и требињским Србима страдалим августа 1914. г Бијелач је типично село Требињске шуме, невелико, са свега десетак једноставних приземних кућа. Куће су камене, са широким терасама и одрином која у спарним љетним данима пружа пријатан хлад. Као и остала села тога краја, и Бијелач је подигнут на пространој чистини, пажљиво бираној, гдје је земља издашна и плодна, на домаку Требишњице. Домаћинства повезују кривудави путељци, ограђени каменом или самониклом драчом, гдјекуде калдрмисани. Куће су окружене баштама и вртовима Становници овог поднебља бистри су и отресити, довитљиви и радни, али и урођено неповјерљиви. Тешким трудом стицали су оно од чега су живјели – сир, мед, дуван и вино.

Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94 године, од када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће времена Споменик, подигнут 1920. године у Јагодини борцу Колубарске битке Живоjину Глигориjевићу, jедан од наjлепших споменика краjпуташа у Србиjи, коjи jе био у веома лошем стању, обновио jе његов праунук да у новом сjаjу дочека стогодишњицу погибиjе и Великог рата. Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94 године, од када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће времена. Немци су из десне руке фигуре Глигориjевића ишцупали карабин а Бугари га гађали из пушака. Издржао jе кише, мразеве, небригу, jаке вибрациjе возова на међународноj

У Словениjи jе у току неумољиво ревидирање историjе како би се Аустроугарска представила као држава коjа не само да ниjе била угњетач различитих народа коjе jе потчинила већ, штавише, као држава коjа jе била „на путу трансформациjе у трилатералну федерациjу“ где би словеначки народ, заjедно са Хрватима, постигао пуну равноправност. А ту „мирну транзициjу“ и све словеначке снове jе, погађате, прекратио метак Гаврила Принципа, испаљен у Фердинанда у Сараjеву Прошло jе 100 година откако jе вођа, коjи никада ниjе био биран на изборима, позвао многе ваше земљаке да крену у агресиjу на jедну малу земљу коjа jе тако постала жртва осваjачких амбициjа тадашње светске силе. На краjу тог подухвата преброjали

У дворишту цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у општини Власеница jуче jе свечано откивен и освештан споменик “Српском ратнику“, коjи симболизуjе страдање српских родољуба на овим просторима у свим ратовима у коjима су се борили за слободу и своjу отаџбину. Подизање споменика помогле су општинска Борачка организациjа, Министарство рада и борачке заштите Српске и локална заjедница . Након литургиjе и литиjе, у порти цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у Власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте, откивена jе и освештана спомен плоча, спомен соба и Споменик, коjи су подигнути у знак сjећања на све српске родољубе коjи су страдали у Одбрамбеним ратовима од 1804. до 1995. године. Градња споменика и осталих

Краj jуна 2014. донео jе живу дипломатску активност у односима Ватикана и Србиjе. На позив министра Ивице Дачића, у посету Београду стигао jе папин министар спољних послова, надбискуп Доминик Мамберти. Дачић jе изjавио да би понтифексова посета Београду била у државном интересу, а Томислав Николић да би му било драго да, као председник Србиjе, пожели добродошлицу папи (1). Надбискуп се састао и са патриjархом Иринеjем и неким епископима. Тврђено jе да jе том приликом патриjарх наводно упутио протестно писмо папи Фрањи поводом наjављене „универзализациjе“ Степинца коjи, од „блаженог“, треба да постане „свети“. (Повремено се стицао утисак да jе „само“ Степинац препрека да папа посети Србску Цркву; jер, то jе, а не посета државном врху

БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – На београдском Калемегдану отворена jе изложба “Први дан Великог рата”, поводом обиљежавања стогодишњице почетка Првог свjетског рата, уз оцjену да се страдања Срба у том рату често криjу. Изложбу, испред павиљона “Цвиjета Зузорић” jе организовао Музеj жртава геноцида, а чини jе 15 паноа, на коjима се могу видjети призори злочина аустроугарске воjске над српским народом, брод са коjег су испаљени први хици на Београд, као и тадашња аустроугарска прљава медиjска пропаганда против Срба. Изложбу jе отворио секретар за културу града Београда Владан Вукосављевић коjи jе истакао да jе смисао низа изложби коjе Београд и Србиjа организуjу поводом годишњице Великог рата да подсjети на огромна страдања српског народа. “Србиjа jе по статистикама,

Регент Александар Карађорђевић jе 29. jула 1914. упутио ратну прокламациjу Србиjи и српском народу, са позивом да бране своjе „огњиште и српско племе“.   Телеграм од кога су сви стрепели jе стигао 28. jула 1914. године, у 11 часова уjутру, као обична поштанска пошиљка. Аустро-Угарска jе Краљевини Србиjи обjавила рат. Србиjи ниjе било суђено да ужива у плодовима победе из балканских ратова иако jоj никако ниjе било до рата. Оскудевало се у свему, нарочито у храни и ратном материjалу. Требало jе збринути на хиљаде воjних инвалида и ратне сирочади, попунити испражњену државну касу, окрепити исцрпљену земљу. Ипак, рат jе био наметнут, а земља се морала бранити. Дан након аустро-угарске обjаве

Ненад Јанковић алиас др Неле Караjлић, легендарни фронтмен “Забрањеног пушења” и jедан од идеjних твораца култне “Топ-листе надреалиста”, каже да данашње Сараjево више ниjе онаj град коjи носи у сећањима и коjи jе описао у своjоj недавно обjављеноj аутобиографскоj књизи “Фаjронт у Сараjеву”. Истичући да наслов књиге, чиjа ће промоциjа следећег месеца бити одржана и у градовима Републике Српске, не сугерише да се “доктор Неле дефинитивно опростио од свог родног града”, Караjлић у интервjуу за Пресс тврди да jе предратно Сараjево било слободно, док ово данашње, према његовим речима, то ниjе и све више личи на колониjу. – Ја се од свог града нисам опростио нити смо се икад растали. Али, немоjте помислити да jе то

БЕОГРАД – Државна церемониjа обележавања  тогодишњице почетка Првог светског рата биће одржана данас на Калемегдану, код споменика Победнику. Србиjа се обележавањем овог догађаjа, уjедно одазвала и позиву Председништва Савета министара Италиjе упућеном свим бившим зараћеним странама да учествуjу у проjекту Обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и истовремено одаjу дужну почаст свим жртвама тог рата. Како jе саопштило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Италиjа jе предложила да се Србиjа укључи у проjекат коjи предвиђа ангажовање трубача из свих земаља коjи ће сутра изводити нумеру „Ил Силензио” (Тишина) на симболичним локалитетима у свакоj држави. Почетак церемониjе наjављен jе за 19 сати, а програмом jе предвиђено обраћање министра за рад, запошљавање, борачка и

Дарио Шпелић, уредник ХРТ разговарао jе у студиjу са суводитељем емисиjе Трећа историjу проф. др сц. Твртком Јаковином.   О овоj теми кроз емисиjу говорио jе и Тихомир Понош, публицист и новинар. У емисиjи се чуо и историчара Кристофер Клара, коjи предаjе историjу на Кембриџу. Прошле године обjавио jе књигу “Мjесечери – како jе Европа 1914. отишла у рат”. “Мjесечари” су изазвали велику пажњу и постали прави хит. Уводно поглавље изазвало jе бурне реакциjе, поготово у Србиjи, због тезе да атентат у Сараjеву ниjе само повод, већ и узрок рата. Занимљиво, током целе емисиjе нису споменуте огромне српске цивилне жртве (око милион мртвих становника Краљевине Србиjе), нити се причало о аустроугарским