Отаџбински рат Архиве - Страница 256 од 503 - Јадовно 1941.

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба августа 1995.

3. август 2016.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године („Операција Олуја“) БАЊА ЛУКА Сриједа, 3.8.2016. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 Паљење свијећа и 21.00 Духовно умјетнички програм Четвртак, 4.8.2016. 09.45 Пердувово Гробље – Полагање цвијећа испред споменика 11.00 Храм Свете Тројице – Парастос 12.00 Коло српских сестара – Даћа Петак, 5.8.2016. 19.00 Дом омладине – Пројекција данског документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“ НОВИ ГРАД Субота, 6.8.2016. 10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос 10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку

Позив на обиљежавање Дана сјећања на страдале и прогнане Србе – 5. август

3. август 2016.

Савез Срба из региона и Коалиција удружења избјеглица позивају прогнане Србе и све друге заинтересоване грађане да својим присуством допринесу обиљежавању Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у петак 5. августа 2016. године. Програмом је предвиђено служење парастоса у цркви Светог Марка на Ташмајдану и полагање вијенаца у Ташмајданском парку од 11:00 до 12:00 часова. Затим слиједи шетња учесника парастоса посвећена страдалим Србима (Црква Св. Марка – Народна скупштина – хотел Москва – Бранков мост – Сава центар) од 12:00 до 13:00 часова. Меморијална академија ће се одржати у великој дворани Сава Центра под називом “И СРБИ СУ ЖРТВЕ” од 14:00 до 15:30 часова. Извор: Информативна служба Савеза Срба из

Биљaнски пoврaтaк у срeдњи виjeк

3. август 2016.

Нoвoсти у сeлу Биљaни Дoњи, кoje je приje 50 гoдинa билo знaтнo нaпрeдниje нeгo у oвoм стoљeћу: Приje рaтa живoт je биo тeк нoрмaлaн. Глeдajући из дaнaшњe пeрспeктивe, билo je тo нeвиђeнo блaгoстaњe. Дaнaс, кaдa дoђу у Биљaнe, Брaнкo и Сeкa Цупaћ нeмajу хлaдњaк нa oвим врућинaмa нити рaдиo приjeмник. Нe знajу штo сe дoгaђa у Бeнкoвцу, a кaмoли у свиjeту. Kaд сe сeкa 1973. удaлa у oву кућу, имaли су мaшину зa прaњe вeшa и струjу Десeтaк килoмeтaрa зaпaднo oд Бeнкoвцa, у Рaвним Koтaримa, у сeлу Биљaни Дoњи, пeдeсeтaк мjeштaнa, углaвнoм врeмeшних пoврaтникa, дoслoвнo сe бoри зa oпстaнaк. Свaкoднeвнo, кaдa пoђу нa пoчинaк, пoстaвљajу сeби истo питaњe: Дa ли

Вeтeрaни прeкинули скуп у Moрпoлaчи

3. август 2016.

Извикуjући нaциoнaлистичкe пaрoлe и вриjeђajући учeсникe скупa, групa oд двjeстoтињaк вeтeрaнa oмeлa je 1. aвгустa нaвeчeр нaрoднo-црквeни збoр мjeштaнa Moрпoлaчe у oпштини Стaнкoвци, у Зaдaрскoj жупaниjи. Oкo 300 мjeштaнa и људи пoриjeклoм из oвoг крaja уз дoзвoлу пoлициje oкупилo сe близу крстa кojи je пoстaвљeн нa мjeсту гдje плaнирajу сaгрaдити цркву, a збoр je и биo прeдвиђeн зa прикупљaњe дoнaциja и прилoгa зa грaдњу. У нeкo дoбa пojaвили сe вeтeрaни нoсeћи хрвaтскe зaстaвe и бeнгaлкe, кojи су извикивaли пaрoлe и вриjeђaли oкупљeнe, a пjeвaчици кoja je нaступaлa oтeли су и микрoфoн. Пo искaзимa мjeштaнa, нaвoднo су трaжили jeднoг пjeвaчa из Србиje кojи ниje ни трeбao нaступити. Нaкoн штo су сe

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

2. август 2016.

У четвртак, 4. августа, навршава се 21. година од хрватске војне акције “Олуја”, током које је погинуло и нестало готово 2.000 Срба, а протјерано, најмање, 250.000 становника Републике Српске Крајине /РСК/. У Србији ће ова годишњица бити обиљежена Даном сјећања на страдање и прогон Срба, односно централном манифестацијом у насељу Бусије, на периферији Београда, у којем живе крајишки Срби избјегли пред хрватском војском. У четвртак, 4. августа, код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама окупиће се цијели државни и црквени врх Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и патријархом Иринејем, као и Републике Српске, на челу са предсједником Милорадом Додиком. Предвиђено је да програм почне у 20.00 часова,

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата

Обиљежен Дан страдања цивила у Другом свјетском рату

2. август 2016.

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинског СУБНОР-а, општинске Борачке организације и потомака страдалих. Предсједник Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић рекао је да су у овом засеоку на Илиндан 1941. године у крвавом усташком пиру страдали цивили – жене, дјеца и старци. Јанковић је навео да је спомен-обиљежје подигнуто 2006. године, а табла са именима жртава постављена 2012. године. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Tодић подсјетио је да је село Водичево у Другом свјетском рату изгубило половину становништва. Предсједник

У Ламинцима откривен реновирани споменик погинулим бирцима

2. август 2016.

У Ламинцима код Градишке данас је служен парастос и положени су вијенци на реновирани спомен-комплекс погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из овог краја. Вијенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници општинске и мјесне борачке организације, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ламинци, представници СДС-а и породице погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић изразио је задовољство што је на Илиндан, када се обиљежава храмовна слава и народни збор у Ламинцима, откривен реновирани споменик погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и на достојанствен начин одан помен свим српским жртвама у протеклим ратовима. “Општина се потрудила да изградњом нових путева, довођењем водовода и другим активностима створи примјерене улове за живот

Страдање Срба из Зијемље код Мостара на Илиндан 1941.

2. август 2016.

Августовски покољи као и интернациjе у логоре смрти, само jедан дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погодили Мостар. У тим покољима страдало jе, осим Срба из градског jезгра, и становништво из села коjа су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села jе и село Зиjемље – данашња општина Источни Мостар. Краjем jуна 1941. године усташке снаге из посаде на Руjиштима, коjе jе предводио роjник Ивица Усминиjани блокирале су село Доње Зиjемље, похапсиле све одрасле мушкарце коjе су затекли код кућа, њих 40, отjерале их у Мостар и стрпале у хапсану херцеговачке боjне коjа се налазила у Основноj школи „Краљица Мариjа“. Преживjели

Диклић: Степинац може бити проглашен само за демона

1. август 2016.

У Хрватској се рехабилитује усташтво, а војни викар Независне Државе Хрватске /НДХ/ Алојзије Степинац може бити проглашен само за демона, а не за свеца, рекао је историчар Момчило Диклић из београдског Института за европске студије. Диклић је на промоцији Зборника радова број 11 и 12 “Грађански рат у Хрватској 1991-1995”, која је одржана у Библиотеци града Београда, истакао да постоји гомила докумената у свијету који говоре о улози Степинца у НДХ. “Постоје и многи документи о улози његових подређених свештеника, али би СПЦ и Србија требало да их преведу и упознају свијет са оним што је Степинац радио”, навео је Диклић. Он је истакао да је Степинац “пројектант елиминације српског

Служен парастос страдалима у Чапразлијама код Ливна

1. август 2016.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

30. јул 2016.

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Закључак

30. јул 2016.

У овој монографији су обједињена делимична али аутентична сведочанства о масовним усташким злочинима над Србима из Глине, Вргинмоста, Босанске Дубице и других места из њихове околине. Ова каталогизација недужних страдалника је само део једног поглавља “Српске књиге мртвих” која је припремљена с намером да подсећа Србе са Кордуна и Баније и Босанске крајине, на сву трагику њихове сабраће, коју су фанатизовани Павелићеви џелати поубијали у времену фашистичког поретка НДХ 1941.-45. године. Нажалост правосуђе ФНРЈ и федералне јединице републике Хрватске није осудило квинслишку НДХ за почињене злочине геноцида. Напротив, истину о усташком истребљењу српског народа у рату -АГИТПРОП ЦК КПЈ и КП Хрватске деценијама су ту чињеницу затирали у миру. Ни

Централна манифестација 4. августа у Бусијама

30. јул 2016.

Централна државна манифестација обиљежавања 5. августа – Дана сјећања на страдање и прогон Срба са подручја тадашње Републике Српске Крајине биће одржана у четвртак, 4. августа у Бусијама, општина Земун. Из Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима саопштено је да ће се присутнима обратити предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић. Парастос за све страдале Србе служиће патријарх српски Иринеј, а манифестација ће бити настављена умјетничким програмом под називом “Наша је туга…велика”. Присутнима ће се обратити и дјевојка из колоне Јелена Шарић. Централној државној манифестацији присуствоваће министри у владама Србије и Републике Српске, чланови Народне скупштине Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Србије

У Трнову обиљежене 24 године од убиства 124 српска цивила

30. јул 2016.

У Трнову су данас обиљежене 24 године од стравичног злочина који су муслиманско-хрватске формације починиле над српским становништвом овог мјеста. У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на најсвирепији начин убијена су 124 цивила, а тијела њих 11 још нису пронађена. Међу настрадалима је било 48 жена и четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. На велики православни празник Огњену Марију, који Срби обиљежавају 30. јула, звјерски је мучен и убијен свештеник трновског храма Недељко Поповић, а црква је запаљена. У Храму Светог Ђорђа у Трнову данас је служен парастос, а у спомен-соби у порти цркве и код спомен-обиљежја на Рогоју положено

Поново на сцени снаге које су разбиле Југославију

30. јул 2016.

Удружење “Завет отаџбини” упозорио је да су поново на сцени снаге које су деведестих година 20. вијека разбиле Југославију – ХДЗ и СДА, али овај пут са циљем разбијања Србије и укидања Републике Српске и остварења давно зацртаног плана “зелене трансферзале”. У саопштењу се наводи да је план “зелена трансферзала” од Цазина, преко Сарајева, Новог Пазара, Приштине, Скопља, јужне Бугарске, сјеверне Грчке, до Истамбула. “Апелујемо да српски народ, посебно органи власти у Србији и Републици Српској, сви заједно сачувамо слогу и јединство, јер само тако можемо заштитити интересе српског народа на свим просторима где он живи”, поручују из Удружења. Удружење “Завет отаџбини” посебно истиче значај јачања Србије, као гаранта мира