Данас је на подручју Карловачке жупаније завршена ексхумација посмтрних остатака жртава српске националности страдалих у „Олуји“, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Данас је на подручју Карловачке жупаније завршена ексхумација посмтрних остатака жртава српске националности страдалих у „Олуји“, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Надлежни органи Хрватске завршили су процес ексхумације који је трајао шест радних дана и ексхумирани су посмртни остаци 15 лица и то на месном гробљу у Личкој Јесеници (5), гробљу Светог Петра у Дугој Реси (1), месном православном гробљу у Малом Козинцу (6), месном гробљу у Горњем Сјеничку (1), месном гробљу Божић у Подгорју Крњачком (1) и на месном гробљу у Тушиловићу

На подручју Карловачке жупаније, надлежни органи Хрватске данас су почели ексхумације на преосталим регистрованим гробним мјестима, на којима су покопани посмртни остаци српских жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом подручју трајати четири дана, а са свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу се напомиње да спровођењем ексхумација, надлежни органи Хрватске настављају процес ексхумација гробних мјеста у којима су покопане жртве страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“. У складу са потписаним међудржавним документима са Хрватском и на основу постигнутих договора, ексхумацијама присуствују представници

Стево Цулеј, посланик владајуће хрватске ХДЗ, странке чији једини и највећи “подвиг” је свеопшта реусташизација хрватског друштва и политике, позвао је данас из скупштинских редова да се “сваком физички и психички здравом Хрвату, који се налази у пограничним деловима с бившом непријатељском Србијом обезбеди оружје. Образлажући своју милитаристичку реторику Цулеј је истакао “да се никад не зна шта доносе ноћ и будућност”. Изјава Стева Цулеја је најбоља слика и прилика климе у данашњој “европској Хрватској”; у земљи чија целокупна политика и даље егзистира на идеологији антисрпства и патолошкој мржњи према Србима. Док сваки месец на десетине младих Хрвата напусти земљу, трагајући за бољим животом на Западу, док стопа незапослености вртоглаво

О СПОМЕНИЦИМА КОЈЕ ЈЕ ВЕРИТАС ИЗГРАДИО НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ 1. Сјећање и помени Однос према мртвима и разликује човјека од других бића. Преко мртвих предака и знамо ко смо и шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свијест о припадности национу и вјери и уче нас вриједностима као што су слобода, чојство и јунаштво. Бранећи те вриједности и Срби су гинули или су их други због тога убијали. А колико је страдало Срба од оног до овог Косова? Нажалост, једноставног и правог одговора још нема, првенствено због тога што сами нисмо сачинили вјеродостојне и потпуне спискове наших жртава, па су у оптицају разни и у

Познати позоршни редитељ Оливер Фрљић сматра да је у Хрватској на дјелу тиха рехабилитација усташтва, а дешавања у вези са Свјетским првенством у фудбалу наводи као најбољи примјер за такву оцјену. Фрљић оцјењује да је цијело љето претворено у националистички пир који је трајао од финала Мундијала до прославе „Олује“. Свјетско првенство у фудбалу учинило је само видљивијим и гласнијим оно што је хрватска свакодневица – тиха рехабилитација усташтва маскирана на различите начине, оцјењује Оливер Фрљић. Он подсјећа на низ догађаја који показују рехабилитацију усташтва у Хрватској од промјене назива Трга маршала Тита у Загребу, преко ХОС-ова плоче са натписом „За дом спремни!“ у Јасеновцу и државног покровитељства над комеморацијом

Београд прави регистар имовине српских фирми, а до сада су оне углавном неуспешно саме покушавале да поврате некретнине које поседују у Хрватској Аутор: Јелена Церовина Републичка дирекција за имовину позвала је предузећа и јавне установе који су имали непокретну имовину на територији бивших југословенских република да доставе податке и документацију, како би се формирао јединствен регистар. Позив се, како је објаснио директор Републичке дирекције Јован Воркапић, односи на сва правна лица, предузећа и установе које су имале одмаралишта, локале. Процењује се да је вредност имовине предузећа из Србије у Хрватској око 1,8 милијарди евра. „Питање имовине се решава између тих предузећа и држава сукцесора, најчешће је то држава Хрватска. Циљ