Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор. Прва крвава станица на

НОВИ ГРАД, 5. АВГУСTА (СРНА)- У Сводни код Новог Града данас jе откривено спомен-обиљежjе страдалим српским цивилима у нападу хрватског авиона на избjегличку колону, док су напуштали Републику Српску Краjину током воjно-полициjске акциjе „Олуjа“.   На мjесту гдjе jе подигнута спомен-плоча погинуло jе шесторо и рањено осам људи. У Сводни претходно jе служен парастос у храму Светог Саве. Директор Документационо-инФормационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе да се нада да се у Хрватскоj ове године последњи пут 5. август обиљежава као празник, jер тешко повjеровати да ће, након уласка ове земље у ЕУ, бити прихваћено славље на дан када jе протjерано 220.000 и убиjено више од 2.000 Срба. Он очекуjе

Јосип Брнић патентирао jе нову хрватску друштвену игру “Олуjа 1995.”, како би дjецу подсjетио на Домовински рат. Игра jе слична “Човjече, не љути се”. – На идеjу сам дошао приjе три године, слушаjући што се све негативно прича о Олуjи. Нисам желио да се заборави таj битан догађаj за Хрватску – обjашњава предузетник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуjа 1995.” jе хрватска верзиjа “Човjече, не љути се”, а циjена од 14 куна и више jе него пожељна за полупразне џепове грађана. Намиjењена jе за четири играча, а сваки добиjе фигурицу и баца коцку. Зависно од броjа, заузима поља на плочи, а старт jе у околини Хрватске Костаjнице.   Ако играч стане на противничко поље, избацуjе

ЗАГРЕБ, 5. АВГУСТА (СРНА) – Наjвиши воjни свештеник Хрватске Јураj Језеринац упоредио jе Исуса Христа са злогласним кардиналом Алоjзиjем Степинцем, коjи jе подржавао усташку Независну Државу Хрватску!? Језеринац jе синоћ на миси на Книнскоj тврђави уочи обиљежавања 17. годишњице воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ рекао да су „у историjи постоjали многи неправедни судови, коjи су осудили, на примjер, Христа или кардинала Степинца“, преноси агенциjа Хина. Воjни ординариj Језеринац позвао jе на, како jе рекао „очување истине о Домовинском рату“, те пренио поздраве генерала из Хага – посебно Анта Готовине и Младена Маркача. На миси на Книнскоj тврђави били су вршилац дужности предсjедника Сабора Јосип Леко, министар за питања бораца Предраг Матић и

Врховни суд Хрватске пресудио – Република Хрватска одговорна за смрт девет српских стараца, ликвидираних на кућном прагу у селу Вариводе, два месеца после акциjе „Олуjа“. Над цивилима у Вариводама два месеца после акциjе „Олуjа“ извршен jе терористички чин из политичких побуда, са циљем изазивања страха, ужаса и осећаjа личне несигурности грађана, пресудиле су судиjе Врховног суда Хрватске, пише риjечки Нови лист.  Република Хрватска одговорна jе за убиство деветоро стариjих особа српске националности коjи су у селу Вариводе 28. септембра 1995. године ликвидирани из ватреног оружjа на кућним праговима, одлука jе Суда. Решење коjим се признаjу жртве и недвосмислено утврђуjе мотив злочина Врховни суд jе донео одлучуjући по жалби Јована Берића на

ДВОР, БЕОГРАД, 13. ЈУЛА /СРНА/ – Tужилаштво за ратне злочине Србиjе и Државно тужилаштво Хрватске саслушали су свjедоке коjи имаjу сазнања о свирепом убиству српских цивила у хрватском мjесту Двор, почињеном 8. августа 1995. године.   Обруч се све више стеже око одговорних за ликвидирање девет инвалида, коjим jе на краjње нехуман начин пресуђено у локалноj школи, у тадашњем Двору на Уни, дан након службеног завршетка операциjе „Олуjа“, пишу „Независне новине“. Убиjени су, углавном, недужни старци, и то пред очима припадника УН, чиjи jе камп био у близини, а за таj злочин jош нико ниjе одговарао. „Вjеруjемо да ћемо, на основу темељних истрага у региону, у што скориjем периоду открити

Извини што сам опширан jер немам времена, писао jе Гоетхе свом приjатељу Јоханну Петеру Ецкерманну. За разлику од њега, jа имам времена. Антифашизам jе био свjетски покрет, а не само наш. Ми смо се нашли у великоj антифашистичкоj коалициjи, гдjе су коалирали комунисти и антикомунисти. Ниjе већег комуниста било од Стаљина и већег антикомуниста од Цхурцхилла, па су коалирали – започиње своjу причу 92-годишњи Драган Паић, партизан с Петрове горе, вративши се седамдесет година унатраг, у свибањ 1942., присjетивши се пробоjа усташког обруча на Биљегу и ослобођења подручjа на пола сата вожње од Карловца. Пробоj, у коjем jе спашен велик броj српских цивила из околних села, изведен jе у ноћи

ЗАГРЕБ, (СРНА) – Њемачка jе Хрватскоj изручила бившег хрватског официра Божу Бачелића да би му се поново судило за ратни злочин убиства двоjе српских стараца у селу Прокљан код Скрадина 1995. године. Бачелић, бивши припадник 113. шибенске бригаде, уз полициjску пратњу синоћ jе доведен у шибенски затвор, након чега ће бити премjештен у сплитски затвор, jер jе Врховни суд надлежност над његовим случаjем пребацио сплитском жупаниjском суду. Хрватски медиjи jављаjу да би Бачелић у Шибенику требало да буде испитан, не само о злочину у Прокљану, него и о околностима ликвидациjе српских цивила у селима Вариводе и Гошићи у августу и септембру 1995. године. Бачелић jе оптужен да jе као командир

ЗАГРЕБ, 23. МАРТА (СРНА) – Пред Жупаниjским судом у Загребу данас ће бити настављено суђење бившим припадницима специjалне полициjе Хрватске Франи Дрљи и Божи Краjини, оптуженима за убиства српских цивила у селу Грубори након акциjе „Олуjа“ 1995. године. За оваj злочин био jе оптужен и бивши специjалац Игор Бенета, коjи jе у априлу прошле године пронађен обjешен у шуми поред Отишића, на задарском подручjу. Приjе подизања оптужнице 2010. године под истрагом за злочин у Груборима било jе више особа, али jе државно тужилаштво због недостатка доказа одустало од кривичног прогона Берислава Гарића, а од суда jе затражило да одвоjи и доврши поступак против ратног команданта специjалне jединице Жељка Сачића. Сачић

ЗАГРЕБ, 9. МАРТА (СРНА) – Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изjавио jе да jе на хрватским властима одлука хоће ли и даље обиљежавати годишњице акциjе хрватске воjске „Олуjа“, током коjе jе неспорно било злочина. „Искрено се надам да ће сви диjелови друштва напокон сагледати шта се стварно догодило у операциjи `Олуjа`. Неспорно jе да jе током те операциjе почињен одређени броj злочина и надам се да ће људи у Хрватскоj то имати на уму“, рекао jе Брамерц, одговараjући на питање да ли Хрватска и даље треба да обиљежава „Олуjу“ ако Трибунал потврди осуђуjућу пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. Главни тужилац jе „жалосним“ оциjенио перцепциjе у Хрватскоj о

БИЈЕЉИНА, (СРНА) – Хрватски воjници били су у Двору на Уни 8. августа 1995. године, када jе убиjено девет хендикепираних српских цивила и jедна Хрватица, наводи се у службеноj биљешци данског Унпрофора. На дан злочина хрватски воjници су од раног приjеподнева били у Двору, пише у биљешци данског Унпрофора до коjе jе дошао РТС. Снимак, начињен 100 метара од школе, у коjоj се два сата касниjе догодио масакр, одговара службеноj воjноj биљешци, коjа обjашњава чиjи су воjници. „Поред главне капиjе лежи рањени хрватски воjник. Дозива помоћ. Хрватски болничар коjи jе пристигао прилази нама. Ми покушавамо да му добацимо завоjе и морфиjум. Он их узима и одлази“, наводи се у дневнику

БАЊАЛУКА, 2. МАРТА /СРНА/ – Преживjели свjедоци и расположиви докази потврђуjу да су припадници 145.бригаде Хрватске воjске /ХВ/ први ушли у Двор на Уни 1995. године и заузели дио града у коме се налазила зграда школе у коjоj су били смjештени хендикепирани српски цивили, изjавио jе Срни директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић. „За вриjеме ликвидациjе хендикепираних српских цивила на том подручjу су се jедино налазили припадници Хрватске воjске, док су се међусобне борбе припадника Српске воjске Краjине /СВК/ и ХВ водиле наредног дана када су инвалидна лица већ била убиjена у Двору на Уни“, истакао jе Велимировић. Велимировић каже да jе видео снимак, на коjи се