(списак) Опис методологије према предходном списку Увод л. Опште информације Подаци у овом прилогу заснивају се на истраживањима Документационо-информационог центра Веритас, који од 1993. године прикупља документацију о страдању Срба са подручја Хрватске и бивше РСК у ратном и поратном периоду, односно од 1990. до 1998. године. Атомизованост и недостатак сопствене државне https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistracije увелико отежавају прикупљање и сређивање података о српским жртвама на наведеном подручју у посљедњем рату. Подаци у овом прилогу приказују стање Веритасових истраживања српских жртава на подручју Хрватске и бивше РСК (УНПА) у времену од 1990. до 1998. године на дан 31. 10. 2011. године. 2. Методе У прикупљању података о погинулим и несталим Србима, користећи све

Сада се свим овим губицима наметнуо нови губитак, ратом 1991. − 1995. године: страдало је више од 600 људи, од чега 200 цивила у просторима који се никад, послије Другог свјетског рата, нису могли демографски опоравити. Не само због директних и индиректних губитака ратних страдања, пандемије тифуса, колонизације, урбаних захвата, отварања полигона, бројних процеса деаграризације и бијега млађих нараштаја из села и пољопривреде. Познајем села чији је пописни круг износио 600 становника, од којих је 280 стекло факултетско образовање, а данас, нити један од њих, не само да не живи у селу и родној опћини, него не живи на Кордуну. А само ријетки у РХ. То је са демографског стајалишта

Аудиатур…     Том латинском ријечју започиње захтјев универзалног права: аудиатур ет алтера парс − нека се чује и друга страна. Чујмо глас Светозара Ливаде, социолога и хисторичара, неуморног истраживача који се − по ријечима филозофа Милана Кангрге − „заложио читавим својим људским бићем за откривање истине о нама самима“. Ливада види себе најприје у улози „емпиричара“ и проматрача „уживо“. Али он је више од тога. Истодобно је судионик, свједок, тумач. Посветио је значајан дио свога опуса страдањима која су проживјели наши грађани српске националности и православне вјере, и не само они. Задобио је у младости толико рана да су лијечници остали „зачуђени“ како је уопће преживио. Воља да

Дабогда те представљао проф. др Милорад Пуповац   Иако сам појео, како се каже, с овим господином „оку соли“ стварајући српске институције, не знам како да се према њему поставим. Да л’ да га сажаљевам, презирем или осуђујем. Човјек није оно што о себи примишља, него оно што о њему (не)дјела показују. Зато ми се чини да је најбоље да фактима о њему проговорим. Као октроирани квотни представник Срба, никад, понављам, никада, није преузео нити једну одговорну функцију. Увијек је руководио из сјене, интригама и завјерама. Пристао је на усмену културу, а професор је. Увијек нешто изјављује, демантира и осуђује. Класични завјереник вјечно хвали државу, а разара друштво. Волио бих

Прочитао сам скоро све што је Туђман написао или јавно изговорио. Из тога сам издвојио преко 700 сомнамбулних цитата који доказују да је био неразборит, неодговоран и фалсификатор повијести са јачом вољом него памети, успио залудити народ у борби за остварење државе, да не бира никаква средства против другог и другачијег жртвујући скоро осам посто становништва. За духовну обнову.био му је задужен конфабулатор, ноторни фра Баковић. Први предсједник Сабора постао је осуђеник за злочине, други је био у штабу за етничко чишћење  осумњичен за  ратне злочине с изјавом када ми побиједимо Срба неће бити, а ако се који и појави огадићемо му живот да сам нестане. Трећи је за рат

Да вам наведем зашто Туђман не може имати споменик   У календарима светаца има разбојника и злочинаца касније осликаних у црквама. У списковима светих отаца – папа – и то се понавља. У повијести политичара постоји обиље злочинаца који су добили тргове, улице и споменике. Ревалоризацијом меморије – вредновањем то постаје прошлост. Ваљда не желимо да нам други повијест пишу. Туђман је био конвертита, ревизионист – стаљинист екстремног примјера. Организирао је злочиначки покрет у РХ и БиХ. Иза њега су бројни невини лешеви! Пођимо редом. Зашто не би смио добити споменик. Лагао је да су му партизани убили оца и маћеху, да је првоборац НОБ-а. Фалсифицирао је докторат, покренуо преноминацију

2. Истином против ревизије[1] Драги моји дугогодишњи другови, однедавно господо, радује ме што сам с Вама. Међутим, ни тај племенити појам „другови“ нисмо могли сачувати, а он је израз највећег пријатељства, као што су „мој радни, ратни, школски друг“ итд. Постали смо господа против наше воље. Поразиле су нас фукаре из наших редова. Не зато што су били јачи, него што наше тековине нисмо организирано бранили. Сваком од нас поставио бих питање: Што си радио да не дође до рата? Кад је рат договорен и изнуђен, што си учинио да дође до измирења чим прије? Авај! Ми нисмо имали ни мировне покрете. Што си радио, или радиш, послије октроираног мира,

Зашто Милораде – Бруте, смјени уредника „Новости“ Раду Драгојевића, а то предсједник Јосиповић од тебе није тражио? А да и јесте! Докле ћеш косити и рушити све око себе друкчије мислеће.[1] Драгојевић је не само добар новинар, него и врло добар уредник. Па он је „Новости“, као уредник, извео на тржиште, а не ти, и учинио их понајбољим тједником. Истина је, он је окупио боље сураднике од себе па му то може служити на част, а ти га незаслужено кажњаваш и стигматизираш. Сумњам да ће наредни уредник хтјети снизити ранг слободе уређивања и зашутјети пред тобом. Милораде, Срби у Хрватској немају нити једну институцију осим окљаштрене Православне цркве на коју