Комплекс Јадовно Архиве - Страница 21 од 83 - Јадовно 1941.

Бари Литучи: Надамо се да коментари које је изнео Драгослав Илић, историчар запослен у државној установи, не одражавају ставове Владе Републике Српске

22. јун 2020.

Критика постављања споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку је потпуно неоправдана, нарочито ако се има у виду да упоредив споменик жртвама тих стратишта не постоји ни у Републици Српској ни у Републици Србији. ENGLISH / ЕНГЛЕСКИ Прошло је две године откако је Скупштина удружења грађана Јадовно 1941, донијела одлуку да геноцид почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ и позвала стручну и најширу јавност да то усвоји. Од тада па до данас, унаточ томе да је нашу одлуку подржало низ еминентних чланова српске академске заједице и неколико удружења потомака жртава Покоља, не престају негативне реакције, осуде па и увреде на рачун удружења Јадовно 1941. које

Barry Lituchy: We hope that comments expressed by Dragoslav Ilić, a historian employed by the governmental institution, do not reflect the views of the Government of the Republika Srpska

20. јун 2020.

Criticism of the establishment of the New York City Monument to the victims of Jadovno and Pag is completely unjustifiable, especially considering that there no comparable monument to the victims of these killing sites exist in either Republika Srpska or Serbia. СРПСКИ / SERBIAN Two years have passed since the Assembly of the Association of Citizens Jadovno 1941. decided to name the genocide of Serbs by Independent State of Croatia as the Pokolj (Slaughter) and called on the professional and general public to adopt it. From then on, even though our decision was supported by some of the eminent members of the Serbian academic community and several associations of descendants

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

14. јун 2020.

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Позивно писмо: Како можемо превазићи трауму изазвану догађајима у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата

20. мај 2020.

Моје име је Дани Новак. Члан сам Истраживачког института Јасеновац већ дужи низ година. Мој деда је умро у Јасеновцу а бројни чланови моје породице преминули су у Јадовну и на острву Паг 1941. године. ENGLISH Рођен сам у Израелу 1949. од родитеља јеврејске националности. Током 2005. године почео сам да истражујем шта се догодило мојој породици. Обраћам Вам се из два разлога: Како бих Вас обавестио о одржавању интернет конференције путем платформе Zoom која ће се одржати у недјељу 19. јула 2020. (18 часова у Београду) и 26. јула, са почетком од 18 часова. Како бих Вас упитао имате ли неког члана породице који је страдао у Другом светском

How can we overcome the Trauma that was caused by what happened in the Independent State of Croatia (NDH) in WWII

12. мај 2020.

My name is Dani Novak, and I have been a member of Jasenovac Research Institute (JRI) for many years. My grandfather died in Jasenovac and many members of my family died in Jadovno and Pag in 1941. СРПСКИ I was born in Israel in 1949, from Jewish parents. In 2005, I started exploring what happened to my family. The reason for my letter to you is two fold: Share information about a Zoom conference that is being planned to happen on Sunday July 19, 2020. (11:00 am New York Time). The start of the second part will be a week later on July 26th. Details will follow. Ask you if

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

13. април 2020.

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст”. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Дани(ј)ел Јадовнички Симић

6. април 2020.

Вама који посјећујете наш портал Jadovno.com или на ту адресу стижете посредством друштвених мрежа на којима настојимо бити дневно ажурни, сигурно нису промакли текстови Дани(ј)ела Симића. Они у којима на тему Јадовна, нашег личног, друштвеног и институционалног памћења и заборава пише, обзнањује, указује и упозорава. Пише: Душан Ј. Басташић Перо којим пише је оштро, бритко, умивено, неокаљано устручавањем, компромисима, загонеткама и додворавањима. Њиме биљежи и исписује наравоученије ововременим али и још нерођеним Србима, јадовничку истину и тугу, гласове оних који гласа немају. Ни један од оних девет освештаних Часних крстова које су Јадовничани пронијели Ликом, узнијели на Велебит или пашки рт Слана није пободен а да га и он није

Мирић: Реч Покољ не оставља ни трун зазора или недоумице шта се махом догодило тадашњем Србину

2. април 2020.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Момчило Мирић, представник Удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Наше удружење за одбрану ћирилице „Добрице Ерић“ у потпуности и са усхићењем подржава овај предлог од оног момента када смо чули за њега и када га је господин Басташић изложио и отворио сајт. Та иницијатива, да се страдање Српског народа током Другог светског рата на територији Независне државе Хрватске назове именом Покољ довела нас је у ситуацију

Нећак: Нико нема право да оспорава усвојену одредницу “Покољ”

21. март 2020.

Реагујући на захтев дела научне заједнице у Републици Српској да се као непотребна и штетна одбаци одлука Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска починила над Србима у Другом светском рату буде именован као “Покољ”, Александар Нећак, еминентни члан јеврејске заједнице Србије записао је следеће: Ако су нам причали бајке зарад братства и јединства, доста је тога. Прерасли смо бајке и заташкавање истине о свирепом, почињеном из дубоке несхватљиве мржње, злочину. Тај злочин, баш зато што се тврдоглаво и упорно настоји да се потисне из нашег сећања, мора добити одредницу. И мора свако ко чује ту одредницу да зна шта она значи, а значи ужасан, људском мозгу

Нећак: Kоме смета удружење грађана „Јадовно 1941.“?

20. март 2020.

Напасти „Јадовно 1941.“ за антисемитизам, покушати да се оспори па чак и онемогући његов прекопотребан и друштвено користан рад, је штетно. Управо читам литературу и доступну документацију и истражујем, идеолошки задату, десетинама година систематски спровођену, неморалну праксу потискивања сећања на Холокауст у Србији. Потискивање сећања на Холокауст је исто што и негирање Холокауста. У многим цивилизованим земљама је то кривично дело – злочин. Код нас то није. Али и код нас многи људи који су усвојили моралне вредности, који поштују жртву, без обзира на њену националну или верску припадност, који прихватају културу сећања као цивилизацијску тековину, противе се прекрајању историјских чињеница. Нажалост, не ради се само о Холокаусту. Ни после

ФРОНТАЛ: Портал удружења Јадовно 1941. утицајнији од Универзитета у Бањој Луци

16. март 2020.

Ових дана је излетила једна мала, уској групи људи позната ујудурмица, да је портал Удружења грађана Јадовно 1941. објавио студију проф. др Мирјане Стојисављевић, а на то је реаговао министар иностраних послова Израела. Сама чињеница да шира јавност нема појма о активној дипломатско-академској демонстрацији приватизације државних институција, у сврху задовољавања освета из подручја личних анимозитета, говори много више о неозбиљности тих установа и појединаца који јој прибјегавају. За обрачун са једним удружењем које се бави страдањем Срба у Другом свјетском рату и то назива „Покољем“ и заиста ради нешто на томе, сада се користи немогуће – удружење се оптужује за антисемитизам. Опањкава се код српских носилаца власти, и то од

Покушаји приписивања антисемитизма удружењу Јадовно 1941. неутемељени су и злонамјерни

15. март 2020.

Саопштење за јавност поводом објаве студије проф. др Мирјане Стојисављевић под насловом „Иза зидина тајни“ на порталу удружења Јадовно 1941. На званичном порталу удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, 04. марта ове године публикована је студија проф. др Мирјане Стојисављевић, редовног професора на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци под насловом „Иза зидина тајни“. Као предсједник удружења грађана Јадовно 1941. и као главни и одговорни уредник портала Jadovno.com, овим путем упућујем јавно извињење свима онима, посебно припадницима састрадалног јеврејског народа које су садржај и ставови изнесени у поменутој студији, објављеној на нашем порталу увриједили и нанијели душевну бол и молим за опрост. Удружење грађана Јадовно 1941. протеклих једанаест година, низом

У Вуковару приказан филм о комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг

13. март 2020.

У организацији Удружења медијских радника српске националне мањине „Орфелин“, а у сарадњи са Српским културним центром, у Вуковару је приказан филм „Крст над јамом“ у продукцији Удружења „Јадовно 1941“. Аутор овог филма „Крст над јамом“ је Душан Басташић, уједно и оснивач и председник удружења „Јадовно 1941“ које се бави истраживањем злочина на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг, али и неговањем културе сећања. – Након оснивања удружења 2009. године и већ након првог обележавања сећања на Јадовно ми смо почели, вођени историјском фактографијом објављеној у књизи др Ђуре Затезала, да сакупљамо фото и видео записе, да снимамо сведочења оног малог броја жртава до којих смо могли доћи, али пре свега њихових потомака.