Након Рамине изjаве и напада УЧК на Македониjу, Албанци су „кажњени” понудом да Тачи дође у Београд Ратко Дмитровић Пре седам дана jедна наоружана мађарска воjна формациjа од 40 људи упала jе на териториjу Румуниjе, заузела пограничну караулу, румунске воjнике отерела под претњом да ће бити ликвидирани, и цео простор десетак сати држала под контролом. Нисте чули за ово? Нисте ни могли, ово jе лаж, за текст коjи читате важна претпоставка. Да се овако нешто десило, jош истога дана заседао би Савет Европе, команда НАТО, комесар за безбедност ЕУ хитно би допутовао у Букурешт а потом у Будимпешту, светски медиjи послали би извештаче на лице места. И све ово с

На кога се Срби jош могу угледати а да то ниjе Ђоковић? Зна ли неко куда ми идемо? Ратко Дмитровић Знамо ли коме се диве наше кћерке, о чиjоj кариjери сањаjу? Јесмо ли сигурни да то нису Сораjа, Станиjа, Маца Дискрециjа, или у бољем случаjу Јеца, Сека, Цеца, Гоца…Питамо ли се ко су идоли наших синова, чиjе кариjере и снове они сањаjу, коjи су им животни циљеви, шта никада никоме не би дозволили, по коjу цену би бранили очево презиме, част предака, ако им се посрећило да су такво нешто наследили. Коме апсолутно веруjете? Не из интереса, очекивања, већ на основу биографиjе тога коме бисте могли да веруjете? Јесмо ли

Човеку jе дато да никога и ништа не може да контролише у целости, до краjа, осим сопствених мисли. А то jе наjтеже. Ратко Дмитровић Пролази тихо, па бурно, онда цури, или капље као леденица на мартовскоj jуговини, чини се да га нема али нас трава, дрво, огледало с нашим ликом у дубини, подсети на то нешто што све наjпре уздиже потом вуче према краjу, што нема укус, боjу, мирис а jаче jе од свега што познаjемо. Зове се време. Прошла су два милениjума нашим аршинима мереног времена од Христа, његовог рођења, смрти и васкрса. Нешто краће траjу расправе о човеку коjи jе променио мисаони ток милиjарди људи, или су то

Не тражи Запад од Београда да буде кооперативан, да сарађуjе. Не, Запад тражи пуну, безусловну послушност, Запад тражи све а не даjе ништа Ратко Дмитровић НЕ тражи Запад од Београда да буде кооперативан, да сарађуjе. Не, Запад тражи пуну, безусловну послушност, Запад тражи све а не даjе ништа. Ено вам Русиjе за наук. Кад ту нуклеарну велесилу, земљу с наjбољом армиjом на свету, прострту кроз jеданаест временских зона настоjе да понизе, да jоj све узму а ништа не даjу, шта од тог и таквог Запада може да очекуjе мучена Србиjа, оклеветана земља и народ у њоj, мераjа, што би рекли Турци, на коjоj свако ради шта хоће и кад хоће.

За Србе коjи држе да jе свако спомињање прошлости бесмислено и штетно, из Загреба jе стигла ретко добра и радосна вест Ратко Дмитровић ВЕЋ следеће године, реално jе, Хрватски сабор усвоjиће закон по коjем ће свако ко каже да jе оружани сукоб у Хрватскоj деведесетих био грађански рат а „Олуjа“ етничко чишћење, завршити у затвору наjмање пет година. Ма, то jе неко зезање? Ниjе. Неко неозбиљан гласно размишља? Ни то. Предлог jе стигао од председника Жупаниjског суда у Загребу, Ивана Турудића, коjи ће, то jе готово сигурно, у следећоj влади Хрватске (парламентарни избори су краjем ове године) сести у фотељу министра правде, jер по свим истраживањима те изборе добиће ХДЗ,

Плашимо ли се екранизациjе хероjстава модерног српског воjника и коме jе важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе Ратко Дмитровић Значаj филма, не само као комерциjалног производа, први су схватили творци Холивуда, досељеници с украjинских и руских равница, и том новом виду комуникациjе, свакако и уметности, доделили улогу коjу филм у данашњем свету углавном има, а ради се о пропаганди: политичкоj, државноj, идеолошкоj, корпоративноj… чиjи jе циљ да у поjединцу убиjе потребу за размишљањем, за креациjом и наметне му жељени мисаони образац. Одавно познат образац. А зашто се тим обрасцем – бар делимично и повремено, тамо где постоjе уметнички изазови – не служе Срби,

Испоставило се да Радош Љушић ниjе уништио ни jедну jедину књигу. Ниjе урадио ништа од онога то су му приписивали. Хоће ли коначно неко од оних коjи су га провлачили кроз медиjску канализациjу да изађе у jавност и каже: Љушићу, извини? Ратко Дмитровић НЕДАВНО jе Радош Љушић смењен с места директора „Службеног гласника“, а на његово место постављена jе Јелена Триван. Видећемо коjим ће се стазама кретати „Гласник“, та колосална српска адреса укњижена пре 200 година, друго нешто jе тема. Љушић се вратио на Београдски универзитет, по закону има право да предаjе jош три године, али jе, а о томе се мора проговорити, последњих годину и нешто пролазио линиjом медиjског

Ратко Дмитровић Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни. Многи ће рећи, с пуним правом, да jе немачки став наспрам Срба већ стотину година неприjатељски – за ово постоjе страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив jе и последњем Србину, што jе тачно, али како обjаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и

Сада jе на држави Србиjи да ћути и посматра, и да се не залеће у решавању оних 60.000 албанских захтева за српске документе. Србима се први пут пружа шанса да одиграjу на фактор времена и све ће доћи на своjе Ратко Дмитровић Албански писац, Исмаил Кадаре, коjи већ децениjама живи у Францускоj, огласио се поводом мистериозног исељавања Албанаца с Косова и Метохиjе. Ниjе му jасно, каже, о чему се ту ради, зашто одлазе „са своjе земље“. Кадаре процес коjи, истина, ниjе баш лако обjашњив, назива геноцидом – расељавање jе jедна од наjозбиљниjих форми геноцида и води ка уништавању нациjе, вели – изражаваjући страх да jе Косово на путу уништења. Шта

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж Ратко Дмитровић Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж. Неко време становала jе у архивама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, а након пресуде по тужби Хрватске и контратужби Србиjе ево jе поново овде: у Загребу, где jе рођена, и у Београду где се гнезди по потреби и где нико од српских званичника (из jош увек неутврђених разлога) већ 15 година не сме ни у очи да jе погледа, камоли да оспори њено постоjање. То jе лаж о рату деведесетих, о растакању Титове Југославиjе, а гласи: Југославиjу jе разбила Србиjа, предвођена Милошевићем,

Свет ћути, знаjу да jе Чомски, као и обично, у праву, али неће прика; скочило из брлога неколико српских првобораца против Милошевића. Њима то ниjе исто, њима jе убиjање запослених у РТС-у било нормално   Ратко Дмитровић Постоjали су у Титовоj Југославиjи људи коjи су се звали првоборци, носиоци Споменице 1941. То су они што су одмах по доласку Хитлерове воjске на капе ставили петокраке и узели пушке. Истина, било jе и других првобораца против Хитлера, с другачиjим ознакама на капама, но такви су уместо Споменице 1941. добиjали вишегодишње казне затвора. Али, то ниjе тема. Од Октобарске револуциjе у Србиjи, изведене 2000. године, имамо истоветну категориjу – првоборце. Овога пута против

Нема више ни забуне ни грешке; Колинда jе идеолошко чедо Анте Старчевића, Јосипа Франка и Фрање Туђмана. Они су тврдили исто, Колинда их jе готово цитирала Ратко Дмитровић Колинда jе женски облик хипокористика имена Николас, Николаос, Никола а ова, тренутно наjпознатиjа Колинда на свету, председница Хрватске, име jе добила по песми „Колинда“, коjу jе 1967. године певала Зденка Вучковић, у то време велика тинеjџерска звезда Титове Југославиjе. У ствари, ради се о препеву истоимене песме канадске певачице Лусил Стар (и данас jе жива) коjу jе ова снимила 1965. То jе чуо Ивица Шерфези и препоручио младоj Зденки. Годину дана касниjе, у Гробнику код Риjеке, у породици Грабар родила се кћерка

Партизани и усташе у БиХ 1942 (Црна легиjа и I Пролетерска) Последице четвртог конгреса КПЈ у Дрездену осећамо на своjоj кожи и дан данас. Да ли србофобиjа тадашње КПЈ одредила судбину Србиjе и народа коjи jу jе створио? Чини ми велику част што се налазим вечерас овде, као што сам био изузетно почаствован пре 22 године, када ме jе Киjук назвао и рекао о чему се ради (стварање енциклопедиjе Catena mundi ратне 1991. године) и предложио да напишем текст. Не могу да опишем како сам се осећао кад ми jе споменуо имена људи коjи ће ту да се нађу, мислим да сам наjмлађи међу тим ауторима, или сам jедан од

Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека. Као што ниjе ово пре њега ни оно пре овога. Све дође и прође ко мутни Лаб, исти онаj поред ког су 1912. године с добровољачким одредом Српске воjске стаjали и плакали воjвода Вук и велики песник Милан Ракић, свесни да jе Газиместан, након скоро 500 година, поново српски. Пре неколико дана, о Божићу, више стотина Срба, протераних с Косова и Метохиjе, покушало jе да посети гробове наjближих и на

Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србиjи. Ниjе вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоjи од покушаjа Ратко Дмитровић Та сjаjна дефинициjа полтронства настала jе, кажу, овде код нас, у време социjализма, мада има универзално значење, а гласи: Врхунски полтрон jе онаj коjи свом директору напише говор, а онда хвата белешке док га директор чита. Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србиjи. Ниjе вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоjи од покушаjа. Укратко, саветник у озбиљним