Дом честитих српских родитеља Раде и Љубице Ђујић, у питомом Далматинском селу Топољу код Книна, био је испуњен необичном радошћу 27. Фебруара 1907.године. Тога дана родило им се прво мушко дијете; надјенуше му српско историјско име: Момчило. Ко је тада могао и замислити да ће име заиста одговарати улози која ће чекати Радиног сина кад буде у зрелим годинама и коју ће он успјешно одиграти не само у своме родном мјесту већ на широким просторима тромеђе Босне,Лике и Далмације! Нико тада није могао предвидјети колика га слава чека, али и колико бреме одговорности, које ће он носити на својим плећима. Носиће он то бреме јуначки, херкулски… Неки це му завидјети, али многи

Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића ближи се крају Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића ближи се крају, кажу за Танјуг у Вишем суду у Београду. Следеће јавно рочиште заказано је за 26. март, када је планирано саслушање последњег предложеног историчара Александра Стојановића. Овај поступак је инициран 2008. године, али је расправа пред судским већем, којој присуствује и јавност почела у децембру 2015. године, од када је суд саслушао четири сведока и пет историчара. У суду кажу да је остало да се испита још један историчар, па ако предлагачи рехабилитације

Петар Баћовић је рођен у Никшићу 1898. године. Његова фамилија потиче из села Кленак у Бањанима и дала је неколико војвода, од којих је најпознатији Максим Баћовић (1848-1876). Петар је током Првог светског рата једно време ратовао у одреду војводе Косте Пећанца, а потом је, до краја рата, био комитски четовођа у Херцеговини. Истакао се и као припадник струје која је тражила уједињење Србије и Црне Горе. Гимназију је похађао у Скопљу, Београду и Сарајеву, где је матурирао. Прве три поратне године служио је у Суботици, као полицијски капетан, а затим постаје општински чиновник у Крњају (данас Кљајићево), крај Сомбора. Уз рад је завршио Правни факултет у Суботици и постао

Средњобосански корпус је покривао територију од реке Босне до Козаре на западу, на северу до Саве, а на југу до области Зенице, где се налазио Зенички корпус. Током 1944. године корпус је преименован у 1. средњобосански, јер је формиран и 2. средњобосански. Заједно са Босанко-крајишким корпусом, они су припадали Команди Западне Босне, на челу са пуковником Славољубом Врањешевићем. КОМАНДА ЗАПАДНЕ БОСНЕ – ГОРСКИ ШТАБ БР. 300 Командант: мајор Славољуб Врањешевић Начелник штаба: капетан Сергије Живановић Делегат Врховне команде за Западну Босну: капетан Боривоје Митрановић Члан штаба: капетан Манојло Пејић Бројно стање јединица Команде Западне Босне (Босанско-крајишки, 1. средњобосански и 2. средњобосански корпус) крајем децембра 1944: најмање 7.500 људи под оружјем

Велимир Зарић из Качера, припадник Равногорског покрета, скривао се пуних 17 година по шумама а његову причу забележио је књижевник и новинар Антоније Ђурић Ча­чак – Ве­ли­мир За­рић из Ка­че­ра је је­ди­ни при­пад­ник „Рав­но­гор­ског по­кре­та ко­ји је остао у сло­бод­ним срп­ским пла­ни­на­ма пу­них 20 го­ди­на”. За њим су Нем­ци тра­га­ли че­ти­ри, а след­бе­ни­ци Јо­си­па Бро­за 17 го­ди­на, ко­ли­ко је од 1941. до 1961. про­вео у шу­ми. Све је то у при­по­ве­сти „Нај­ду­жи лов на чо­ве­ка” за­пи­сао ча­чан­ски књи­жев­ник и ду­го­го­ди­шњи но­ви­нар „По­ли­ти­ке” Ан­то­ни­је Ђу­рић, у тек штам­па­ној по­ве­сни­ци „Рав­но­гор­ци го­во­ре” („Ду­хов­ни луг”, Кра­гу­је­вац, 2017). Сре­ли су се кра­јем про­шлог ве­ка у Мил­во­ки­ју (САД) где је За­рић жи­вео и та­ко је на­ста­ла

Изузетно драгоцено сведочење Душанке Дишљенковић, песникиње из Ниша, некадашње комунисткиње, партизанског официра… О Дражиној коректности, држању речи. Начела је реченицу али се зауставила се на пола и о ономе што знамо: како су се облачили у четничке униформе и…чинили оно што су чинили. О томе како је њен командант Коча Поповић на Неретви потписао споразум са Немцима да пређу на другу обалу и потуку четнике. И тако даље. Цео интервју са Душанком погледајте у видео клипу доле. Извор: Србин инфо Везане вијести: „Чувени“ извештај који је многима променио мишљење о Дражи … Комнен Сератлић: Записник са састанка Драже Михаиловића са … Руски историчари: Покрет Драже Михаиловића није онакав каквим га представљате у