Други свјетски рат Архиве - Страница 41 од 118 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 41

Преминуо посљедњи преживјели стријељања у Крагујевцу

22. октобар 2018.

Један од малобројних ђака који су преживјели масовна стријељања у Крагујевцу у октобру 1941. Драгољуб Јовановић преминуо је у 94. години, објавио је историчар Дејан Ристић. “Имао је свега 17 година када је био стрељан. У телу је имао чак 11 рана од метака. Био је тешко рањен. Био је на самрти. Нашла га је мајка, скоро на издисају. Тајно га је пренела у њихову кућу и ангажовањем једног доброг лекара неговала и опорављала у наредним месецима”, написао је на “Фејсбуку” Ристић који је имао прилику да га упозна. Према Ристићевим ријечима, Јовановић је иницирао изградњу Спомен-музеја “21. октобар” и био је његов први директор, а преминуо је свега два

Сто цивила за једног Њемца – у којег пуца чудак обијесни

22. октобар 2018.

И дан данас се воде дискусије на тему – да ли је требало прекинути било какве устанке на територији Њемцима окупиране Србије, гдје је важило неотклоњиво правило силе – да се због убијеног или рањеног њемачког војника праве одмазде над цивилима. Пише: Војин Грубач Исти случај је и са окупираном Црном Гором, гдје су било какве устаничке активности праћене незаобилазним одмаздама над цивилима од стране Италијана. Једни говоре да је требало свуда наставити устанак и борити се, не обраћајући пажњу на страдање цивила. Други тврде супротно, да је требало прекинути устанак јер се по ту цијену није смјело ратовати, и сачекати право вријеме за побуну. Одмазде иду „систематски и по

Марко С. Марковић: У давне дане

22. октобар 2018.

У давне дане У давне дане звери и људи, у страшно време мржње и мрака, пред строј за паљбу, изведе Немац, тек пробуђеног, босог дечака. К’о црне але, зинуше цеви, гладне за задњим детињим дахом… Тад осмех сину на малом лицу, а крвник стаде, залеђен страхом. “Да ли ви мене плашите, чико, што сам у туђем јабуке брао? Ил’ што сам просјаку, кришом од мајке, најбољу очеву кошуљу дао? Ил’ што сам лани засп’о у хладу, а овце ушле у младо жито? Или што нисам сва слова знао, када ме јуче учитељ пит’о? Ал’ бићу добар, ево, реч дајем! -зашто се они мрште толико? Шта оно чине, зар пушке пуне?

Сећање на страдале Јадране : Кривајица памти злочин

21. октобар 2018.

После злочна фашиста у казненој експедицији октобру 1941. године у овом делу Србије уморено је 2950 недужни људи. Фамилије Ракићи, Јездићи, Стефановићи, Јовичићи, Ђукићи, Тешановићи и Будимировић у селу Кривајица, код Драгинца, У Јадру, потпуно су угашене, после злочна фашиста у казненој експедицији октобру 1941. године, када је у овом делу Србије уморено 2950 недужни људи. Само у селу Кривајица од злочиначке руке страдало је 120 чланова поменутих фамилија, углавном на кућном прагу и кућама ,међу којима су биле и бебе, а убили су 42 деце до 10 година старости о чему сведочи књига чувеног лозничког публицисте и новинара Милоша Пантелића. Од 1989. године, овим и другим жетвама фашизма служи

Данка Којадиновић: Према свецу и тропар

21. октобар 2018.

-Карл Маркус Гаус-„незаборавни“ гост прошлогодишњег Сајма књига Данас, 21. Октобра 2018. године, на радост Београда, Србије и света, отворен је 63-ћи „Београдски међународни сајам књига“. Не толико велики као онај у Франкфурту, нити франкофонски гиздав као онај у Квебеку, Сајам књига стециште је издавача, писаца, преводилаца, педагога и публике са свих страна света. У живописној атмосфери ту се обележавају јубилеји писане речи, стваралаца и институција, трепери пред опаскама критичара, купује по повољнијим ценама на свим штандовима-неко теолошке и филозофске расправе а неко „домаћичке романе“. Ово живо сведочанство виталности штампане речи и лепог говора који се у Србији вековима негују, слава је, највећи празник, српске књижевности . Ваља и да се

МАСАКР У КРАГУЈЕВЦУ ОД СТРАНЕ БРУТАЛНИХ НАЦИСТА… да ли је могло бити све дугачије !????

21. октобар 2018.

Једно сагледавање из другог угла… Главно жариште било је слободна територија у Србији и Ужичка Република, која је одолевала пуна три месеца офанзиви Немаца . Немци су кренули пуном жестином током октобра и новембра 1941. године. Вршили су масовне репресије над становништвом. Ради одмазде, Немци су издали наредбу по којој ће за једног убијеног немачког војника стрељати сто Срба. Та наредба је примењивана. У Крагујевцу су у знаку одмазде затворили 7000 недужних грађана и ђака и стрељали око 2.400 грађана 21. октобра 1941. године, међу којима и целе разреде ђака (децу) крагујевачке гимназије, злочинци су стрељали близу 300 недужне деце. Узрок ове тешке крагујевачке трагедије је непромишљени напад удружених партизана

Почела манифестација “Дани слободе”

19. октобар 2018.

У Београду је данас почела манифестација “Дани слободе”, којом ће бити обиљежене 74 године од ослобођења града у Другом свjетском рату и 100 година од ослобођења у Првом свjетском рату. Манифестација, која ће трајати до 1. новембра, почела је читањем прогласа на првом часу у свих 168 основних школа у Београду којим су упознати о историји главног града и догађајима од 20. октобра 1944. године када је град ослобођен у Другом свјетском рату. Замјеник градоначелника Горан Весић рекао је да ће проглас бити прочитан и 1. новембра када ће бити обиљежено стотину година од ослобођења Београда у Првом свјетском рату. Весић је навео да је град, у сарадњи са Министарством

Први пут у школама прочитан Проглас о ослобођењу Београда 1944.

19. октобар 2018.

На првом часу у свих 168 основних школа у Београду прочитан проглас којим су се ђаци упознали са историјом нашег града и оним шта се у Другом светском рату. Први пут је прочитан проглас у школама о ослобођењу Београда у Другом светском рату, изјавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић. Весић је прецизирао да је на првом часу у свих 168 основних школа у Београду прочитан проглас којим су се ђаци упознали са историјом нашег града и оним шта се десило 20. октобра 1944. године. Он је, гостујући на ТВ Студио Б, рекао да је Град Београд у сарадњи са Министарством просвете и Историјским архивом града Београда припремио два прогласа,

Душан Опачић: Београд је ослободила Црвена армија и то је то!

19. октобар 2018.

Та 1948. година, оставила је дубок траг када је у питању српски народ. Некако је судбоносно била погубна по нас. Могу слободно да кажем да се последице те године осећају и дан-данас, да се од-сликавају у савременој, званичној историји нашег народа и индетитета. Сукоб на релацији Тито-Стаљин резултирао је удаљавањем званичне Југославије (и нас Срба у пакету) од СССР (читај Русије), а крајњи исход је да је та “моћна” СФРЈ постала главни експонент западних империјалних сила, за једнократну употребу, све док је налогодавцима одговарало, ради нервирања и угрожавања интереса Совјетског Савеза. Као што је познато, када им више нисмо били потребни, ту “моћну државу” је у крвавим ратовима угушио исти

Хитлер и Гебелс му забранили филм

19. октобар 2018.

Режисер Златан Дудов, рођен у Димитровграду пре 115 година, био познатији у иностранству него међу нашим светом. Умакао нацистима и однео у Француску филм “Мехурићи од сапунице”. Име режисера Златана Дудова, рођеног пре 115 година у Димитровграду, мало је познато и међу филмаџијама, а камоли међу “обичним” светом – упркос томе што би се деловима његове биографије поносили многи филмски радници. Нико није постао владика у свом селу, каже народна пословица, која се савршено уклапа у судбину уметника који је био познатији у Европи пре и после Другог светског рата, него међу нама. Да није ретких заљубљеника у филмове и истраживања, попут новинара Петра Виденова и Ивице Иванова из Димитровграда,

Владимир Димитријевић: Срби у Југославији и Европи – сведочанство Жарка Видовића

18. октобар 2018.

Мислили смо да нам се, као оданим савезницима и истинским жртвама рата, не може десити ништа што би нас претворило у немоћне посматраче своје судбине. Ново на сајму Једна дивна појава овогодишњег Сајма књига је друго издање култног дела Жарка Видовића, „Срби у Југославији и Европи“, коју ће објавити Катена Мунди из Београда. Ова књига је први пут угледала светлост дана средином последње деценије прошлог века, у најтеже доба србске борбе у доба распада СФРЈ. Сада, када се поново чита, показује се као светилник који нам и у часу у коме смо се нашли може бити траг на путу ка обнови Завета. Аутор текста о Жарку Видовићу и његовој историософији

Беседа немачког свештеника: Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили

18. октобар 2018.

Фото: Политика Беседа немачког протестантског свештеника Фридриха Грисендорфа коју је одржао 1945. године у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских затвореника. „… Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. јуна 2017. године. „ Ми смо их

МОРАВА НАС ВОДА ОТХРАНИЛА, НЕК` МОРАВА ВОДА И САХРАНИ…

17. октобар 2018.

Андра Којадиновић (1907-1948.) је био дугогодишњи председник општине Старо Село (Аџибеговац) и народни првак Поморавља, пореклом из старе и утицајне породице која је давала народне посланике још у време Обреновића. Као такав у рату је био организатор Равногорског покрета, истовремено покушавајући да од свог села створи неку врсту неутралне зоне која би била поштеђена жртава у грађанском рату. Када су четници одступили у Босну, а комунисти преузели власт, Андра Којадиновић је остао код куће. Обавештен посредно од командира сеоске милиције да власти намеравају да га ликвидирају, и то на његову славу – Светог Мрату 1944, отишао је у шуму. Дуже од четири године остао је у одметништву, али није одлазио

Нацистичка химна се орила хрватском школом: Домар пустио погрешну верзију

17. октобар 2018.

На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи “Владимир Назор” у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи “Владимир Назор” у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. Озлоглашена верзија немачке нацистичке химне пуштена је пред шокираним представником немачке Амбасаде Арнеом Хартигом и директором Гетеовог института Матијасом Милером-Виферигом. “Најн, најн, то није добра верзија, угасите то! “, повикала је модератор програма из Гетеовог института Милка Јурковић, која је била видљиво узнемирена, али

У Нишу обележена годишњица устанка у нацистичком логору

17. октобар 2018.

У Србији на територији бившег логора «Црвени крст» у Нишу одржан је низ комеморација поводом годишњице устанка у нацистичком логору смрти Собибор. Место догађаја није изабрано случајно. Догађаји у пољском «Собибору» и српском «Црвеном крсту» се поклапају јер је овде у Нишу одржан један од првих упада у меморијални центар, рекао је организатор међународног пројекта «Меморијал» Сергеј Глушенко. Учесници акције положили су венце и цвеће поред стрељачког зида. Након тога испустили су црне балоне у ваздух. Акцију су подржали Меморијални центар града Ниш, Српско-руски хуманитарни центар у овом граду и српски представници мотоциклистичког клуба «Ноћни вукови». «У мом сећању историја је претрпела велике промене као што је и само схватање