Календар геноцида
Наредни догађаји
26. и 27. април 1941. у Грубишном Пољу
26/Април - 27/Април26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци, међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу, убијено је 195 везаних, недужних Срба.
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo "Otkosom" novembra 1991.
Prve žrtve ustaškog genocida u Hrvatskoj
27.04.2013. Грубишно Поље: Фото-галерија-парастос и комеморација
Видео: Грубишно поље - 28. IX 2012. - парастос и комеморација
Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.
ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић
Злочин на Чардаку код Дервенте 1992. године
37 Срба из овог насељасу убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске - 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте.
Покољ у цркви на Коларићу 26.04.1942 године
Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То је вријеме најжешће офензиве на Кордун. Пробојем обруча на Петровој гори 14. маја , окончане су борбе и првих мирнијих дана након тога покупљени су остатци страдалих у коларићкој цркви. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен је попис 109 жртава.
Везане вијести:
ГДЈЕ ЛЕЖЕ КОСТИ КОЛАРИЋКИХ МУЧЕНИКА ?
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
Село Осово код Рогатице 27.04.1942.
Село Осово,удаљено је десетак километара од Рогатице у правцу Србије.Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Које Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокој, природној ували измеду два брда, сакривен је и заклоњен од погледа. А онда је почео крвави, усташки пир у коме је убијено иумеђу 90 и 100 Срба. Неки кажу и више. Како сад знати колико их је тачно било? И то све саме нејачи, дјеце, жена и стараца, јер војно способни или су се крили по околним шумама или су отишли са војском. Побијени су: Ристановићи, Ковачевићи, Љубиници, Корањићи, Балчаци, Бојати, Гашевици, Зековићи, Томовићи, Паунићи, Кундурићи… и по презименима се види да су то породице не само из Рогатице него са цијелог Сарајевско-романијског платоа. Петар Ристановић, напримјер, данас нам прича да је ту настрадало 24 његових наближих - чланова породице.
Више:
Истина скривана у трњу 62 године
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
ПРВИ УСТАШКИ ПОКОЉ СРБА У ГУДОВЦУ 28-29. АПРИЛА 1941.
28/Април - 29/АприлДана 28. травња у Бјеловар је стигао министар унутарњих пословаДидо Кватерники састао се с локалним усташама. Сат-два касније, у сусједном Гудовцу, локалне усташе под водствомМартина Цикоша(заповједник гудовачких »заштитара« и предсједник Опћинског одбора ХСС-а) звјерски су, на најбруталнији начин, погубиле 195 Срба. Од укупно 200 ухићених (199 Срба и једног Хрвата) доведених на губилиште, 195 је убијено на мјесту, двојицу рањених у колони усташе хапсе касније у болници и убијају, а пошто је живот увијек јачи од смрти, тројица су неким чудом преживјела:Остоја Секулић,Илија ЈарићиМилан Маргетић.
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
Везане вијести:
2013 - Злочин у Ледићима 1992. године
Злочин у Ледићима 1992. године
У селу Ледићи у федералној општини Трново муслиманско хрватске формације су измасакриралe 24 српска цивила у ноћи 3.јуна 1992. године. Најмлађа жртва била је осамнаестомјесечна беба, Милун Тешановић, а најстарија Иконија Васић, која је имала 92 године.
2013 - Злочин у Коритима
Злочин у Коритима
04/Јун - 05/ЈунУ ноћи између 4. и 5. јуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повјереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у јаму више од 130 Срба мјештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Међу страдалницима највише је било чланова породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан.
2013 - ЗЛОЧИН У ЖЕПИ
ЗЛОЧИН У ЖЕПИ
45 припадника бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске су 4.јуна 1992. године на Жепи из засједе напале муслиманске снаге, упркос договору о мирном проласку. Колона је нападнута са свих страна, српски војници су насумице убијани. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили. Ово је једно од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске током протеклог Одбрамбено-ослободилачког рата.
КАО НИ ЗА МНОГЕ ДРУГЕ УЧИЊЕНЕ НАД СРБИМА, ЗА ЗЛОЧИН У ЖЕПИ ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО
2013 - Устанак у Херцеговини 1941. године
Устанак у Херцеговини 1941. године
На данашњи дан 1941. године група устаника из села из Казанаца и Вратковића код Гацка напала је жандармеријску станицу на Брљеву и овом акцијом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске.
2013 - Маратовска јама, код Кистања.
Маратовска јама, код Кистања.
Маратовска јама, код Кистања. Усташе су 6. јуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 - 600 Срба, мушкараца, жена и дјеце
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Капавица
Капавица
На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свјетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. јуна 1941. године у јаму бациле 57, па потом на оближњој заравни код ње постријељале – још 58 Срба из љубињских села Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.
СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА
2013 - Злочин у Чемерном, општина Иилијаш
Злочин у Чемерном, општина Иилијаш
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили троје сељана и сравнили село са земљом.У селу Чемерно од 10. јуна 1992. године више нико не живи.
2013 - Гаравице
Гаравице
Луке- Баре - Гаравице, крај Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. јуна, 28. јуна, 24. јула и 29. јула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Комадина, Кесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвијановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других бројних кордунашких, личких и босанских српских мјеста и села.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Радуч 11. јуна
Радуч 11. јуна
Испод Градине у Радучу усташе су 11. јуна 1941. године убиле крамповима и ножевима 17 Срба мушкараца.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2015 - Први покољ у личком селу Расоја-Гњатовићи, 1941.
Први покољ у личком селу Расоја-Гњатовићи, 1941.
11/Јун - 12/ЈунУсташе су 11. и 12. јуна 1941. године у личком селу Расоја - Гњатовићи похватали и убили 13 Срба.Ово је био први покољ од укупно три у којима је убијено две трећине становништва села Расоја - Гњатовићи.
Везане вијести:
2013 - ГОДИШЊИЦА ФОРМИРАЊА ГРАДИШКЕ БРИГАДЕ
ГОДИШЊИЦА ФОРМИРАЊА ГРАДИШКЕ БРИГАДЕ
12. јуна 1992. године основана је Лака пјешадијска бригада Градишка.
2013 - Бракусова Драга
Бракусова Драга
Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. јуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од којих 33 дјетета. Заселак је остао пуст. Све опљачкано и село спаљено.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Везане вијести:
Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године
2013 - Јама Пандурица код Љубиња
Јама Пандурица код Љубиња
13/Јун - 14/ЈунУкупно 36 мученика насилно су завршили своје животе у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године, у јами Пандурици код Љубиња.
2013 - Злочин у Дулиби код Перушића
Злочин у Дулиби код Перушића
Дулиба, Перушић. У кући Муњас Петра усташе поклале и спалиле 15. јуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Горње Примишље, Слуњ
Горње Примишље, Слуњ
Горње Примишље, Слуњ. Кућа Дане Чачића, усташе поклале и спалиле 2. јуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дјецом.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Буна код Мостара 15. јуна 1992. године
Буна код Мостара 15. јуна 1992. године
На локалитету Буна је 15. јуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила.Тог 15. јуна 1992. године почео је егзодус српског народа у Мостару и околини.За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броја још шест војника и три цивила воде се као нестали.
Истог дана када је страдало 18 особа на Буни гранатиран је и запаљен најљепши православни храм на овим просторима - Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је недуго потом и минирана.
СРПСКА ХЕРЦЕГОВИНА СЕ 15. ЈУНА СЈЕЋА ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ
2013 - Дворана "Младост" Коњиц
Дворана "Младост" Коњиц
Петнаестог јуна, прије 1992. у спортској дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двије минобацачке гранате погунило је 13 заробљених српских цивила који су у овај објекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских јединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бјеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортска дворана „Младост“.
2013 - Одбрана сарајевско-романијке регије
Одбрана сарајевско-романијке регије
СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ - Служењем помена за погинуле борце и полагањем цвијећа на централни крст на Војничком спомен-гробљу "Мали Зејтинлик" на Сокоцу данас је обиљежен Дан одбране сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић подсјетио је да је одбрана сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату почела 15. јуна 1995. године, када је "сломљена" непријатељска офанзива муслиманске војске.
ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ
2013 - Оснивање невесињске браде
Оснивање невесињске браде
16. јуна навршава 21 година од оснивања славне Невесињске (касније 8. моторизоване) бригаде. Тим поводом служен је помен погинулим борцима, а делегације општине Невесиње и Општинске борачке организације положиле су цвијеће на Централно спомен обиљежје бораца Херцеговине на Гвозду. Овај датум везан је и за егзодус српског народа из долине Неретве. Борци из долине Неретве своју борбу за спас српске Херцеговине настављају у оквиру бригаде, заједно са браћом Невесињцима.
2013 - Злочин у Сврачковом селу код Подлапаче
Злочин у Сврачковом селу код Подлапаче
Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дјецу
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Доњи Лапац
Доњи Лапац
Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. јуна до средине јула 1941.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Јаме на планини кук
Јаме на планини кук
Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац - Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. јуна 1941. С мјеста злочина побјегао Војислав Милеуснић.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Јама Јасеновача - Јасиковача
Јама Јасеновача - Јасиковача
Јама Јасеновача - Јасиковача, Бубањ код Борићеваца, Доњи Лапац. 20. јуна и 3. јула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, æена и дјеце и бациле у јаму.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ
МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ
У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима...
Приредила: Јасна ВЕЈЗОВИЋ-ТАДИЋ
БИЈЕЉИНА, 26. ЈУНА /СРНА/ - У селу Чемерно, у општини Илијаш, 10. јуна 1992. године припадници муслиманских снага свирепо су убили 32 српска цивила.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили су троје сељака и сравнили село са земљом.
Од 10. јуна 1992. године у селу Чемерно више нико не живи.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака, осумњичених за ове злочине.
На локалитету Буна 15. јуна 1992. године погинуло је 18 српских бораца и цивила - тог дана почео је егзодус Срба из Мостара и околине. За три дана на Буни је нестало 28 Срба, а од тог броја још шест војника и три цивила воде се као нестали.
Истог дана гранатиран је и запаљен најљепши православни храм на овим просторима - Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је недуго потом и минирана.
У селу Колошићи, код Високог, 20. јуна 1992. године на родном огњишту убијено је шесторо чланова породице Вуковић - Бошко /1927/, његова супруга Драгиња /1924/, њихов син Рајко /1948/, унук Миодраг /син Рајков/ и рођаци Здравко и Јеленко. Познате су убице, а казне за злочин - нема.
У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима.
Свирепо су убијали жене, старце, чак и слијепа и глувонијема лица, а потом су их палили у њиховим кућама. Међу убијеним било је и шест старица. Ни за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није правоснажно осуђен.
На Петровдан, 12. јула 1992. године, припадници такозване Армије РБиХ напали су чисто српска села Сасе и Залазје која припадају општини Сребреница и убили 69 цивила. Залазје је уништено до темеља. У више породица /Јеремић, Вујадиновић, Ракић.../ у одбрани села изгинули су готово сви мушкарци.
Шездесет девет становника буквичког краја, у тадашњој општини Брчко, 14. септембра 1992. године убили су припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица.
Тог дана више од 130 кућа је попаљено, а заробљено око 1.500 Срба и одведено у један од 21 логора, колико их је било на подручју тадашње општине Брчко.
У селу Сердаре код Котор-Вароша 17. септембра 1992. године припадници хрватско-муслиманских снага убили су 16 Срба - најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година.
У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Tепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/.
За овај злочин пред Судом БиХ у току је суђење некадашњим припадницима Територијалне одбране Котор-Вароша Фикрету Планинчићу, Расиму Лишанчићу, Сеаду Мензилу и Мирсаду Ватрачу.
У Папратној њиви код Фоче припадници "Зелених беретки" убили су 20. септембра 1992. године 32 српска цивила и 10 војника. Породице настрадалих тврде да су позната имена починалаца, међу којима су и њихове комшије.
Припадници "Зелених беретки" из засједе су запуцали на камион у којем су била 42 Србина који су путовали из Калиновика према Фочи. Међу страдалима су били жене, дјеца и старци.
У Подравању код Сребренице 24. септембра 1992. године убијено је 21 лице - српски војници и цивили. Јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе, синхронизованом акцијом, опколиле су ово планинско српско село и пресјекле једину путну комуникацију према Милићима.
У Бјеловцу и сусједним селима Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године убијено је 109 Срба.
У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомјесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић - коме су тога дана убијени отац Радован и брат Миленко, док је мајку изгубио три мјесеца раније.
Они су одведени у Сребреницу, гдје су злостављани и гладовали два мјесеца док нису размијењени. Старица Божана Остојић још се води као нестала. Најмлађа жртва био је 15-годишњи Слободан Петровић, а најстарије 88-годишња Достана Матић и 81-годишња Злата Јовановић, које су убијене на кућном прагу.
Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу за убиства и масакрирања цивила у Бјеловцу иако су му на располагању документација и бројна свједочења. /
2013 - 24. Јун - Међународни дан сјећања на Јадовно
24. Јун - Међународни дан сјећања на Јадовно
Међународни дан сјећања на жртве комлелса логора смрти НДХ, Госпић - Јадовно - Паг обиљежава се, на инцијативу удружења потомака и поштовалаца жртава "ЈАДОВНО 1941." из Бањалуке, од 2010. године. На тај датум 1941. године логори на острву Пагу (Метајна и Слана) почињу са радом а логор смрти Јадовно на Велебиту добија,у смислу простора који захвата и капацитета пријема интернираних,своје макисмалне обрисе
2013 - Јама Шкрамница
Јама Шкрамница
Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. јуна 1941. године сјекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу којима и свештеника Скендџића и судског званичника Раду Рајчевића.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Ржани до
Ржани до
Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звјерског мучења бациле их у јаму Ржани До код Љубиња.
2013 - Лозница
Лозница
БРАТУНАЦ, 28. ЈУНА /СРНА/ - Прислуживањем свијећа за покој душа погинулих код њихових хумки и полагањем цвијећа код спомен-крста на гробљу у Братунцу, чланови општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и породице погинулих данас су обиљежиле 21 годину од страдања 11 Срба у братуначком селу Лозница и једног у Загонима.
2013 - Злочин у Љесковом Дубу код Гацка
Злочин у Љесковом Дубу код Гацка
У Љесковом Дубу је 29. јуна 1943. na три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи - мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту.У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаја Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи још спавали. Домаће усташе и њемачки војници подијелили су се на групе-патроле. Грубо су истјеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дјецу. Оне који су покушавали да бјеже или нису хтјели да напуштају своја огњишта убијали су, без милости, на лицу мјеста.Међу страдалима је било 62 дјеце млађе од 10 година. Нису бирана средства ни начин убијања, а 101 лице је затворено у једну кућу и запаљено.Становништо Љесковог Дуба раселило се, после рата па тренутно у овом гатачком селу живи само једна породица.
Везане вијести:
ПОЧЕЛА ГРАДЊА ХРАМА У ЉЕСКОВОМ ДУБУ
Genocid nad Srbima i Srbijom: Ljeskov Dub, 29. juni 1943. ††
Извор: Злочини у Херцеговини у Другом свјетском рату (Књига 1) - Божидар Чучковић, Требиње 2003. 493-502 -
Библиотечки фонд УГ ЈАДОВНО 1941. Бања Лука
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.