Злочин у Црном Потоку код Топуског
Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)
Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.
ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ
18. априла 1942.
усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу
из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток
је потпуно спаљено.
Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена
сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код
родбине.
Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.
Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали
Стевана Војновића.
Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена
и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Милка Кајганић 28,
Ђуро Колунџија 39, глухоњем,
Љубица Колунџија 3,
Милица Колунџија 30,
Сава Колунџија 42,
Стака Колунџија 5,
Стана Колунџија 42,
Стоја Колунџија 7,
Миладин Миљановић 13,
Милинка Миљановић 50,
Милка Мудрић 13, су убијени.
Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим
дједом
Стојаном Поштић 84 у властитој кући.
Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и
ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.
Боја Војновић 13, убијена,
Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали
Стевана Војновића,
Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом
мјештана у ватри запаљене куће,
Бранко Војновић 7,
Драган Војновић 2 и
Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.
Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом
својих мјештана.
Драгица Војновић 3, и
Душан Војновић 2, убијени,
Ђуро Војновић 21, и
Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом
мјештана.
Јока Војновић 19, силована је па затим жива
спаљена,
Љубица Војновић 12, жива је спаљена,
Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су
убијени.
Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе
су спаљене.
Михајло Војновић 45,
Милан Војновић 6 и
Милан Војновић 3 су убијени.
Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене
штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.
Миле Војновић 4,
Миле Војновић 60,
Миле Војновић 44,
Милица Војновић 18,
Милка Војновић 45,
Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.
Милош Војновић 35, био је раније стражар код
општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.
Мирко Војновић 24,
Никола Војновић 13,
Нина Војновић 3,
Перо Војновић 63,
Перо Војновић 3,
Перо Војновић 21,
Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,
Ружица Војновић 59,
Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући
Миле Бућана,
Славко Војновић 4, убијен,
Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе
су спаљене са групом мјештана.
Станко Војновић 43,
Стеван Војновић 52,
Стеван Војновић 25,
Стоја Војновић 59, су убијени, а
Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали
Стевана Војновића у Црном Потоку.
Лука Миљановић 2,
Милка Миљановић 3,
и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране
усташа у Петровој Гори.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
