Календар геноцида
Наредни догађаји
22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша
На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш.
Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој.
Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен
Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША
Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ
ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ
26. и 27. април 1941. у Грубишном Пољу
26/Април - 27/Април26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци, међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу, убијено је 195 везаних, недужних Срба.
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo "Otkosom" novembra 1991.
Prve žrtve ustaškog genocida u Hrvatskoj
27.04.2013. Грубишно Поље: Фото-галерија-парастос и комеморација
Видео: Грубишно поље - 28. IX 2012. - парастос и комеморација
Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.
ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић
Злочин на Чардаку код Дервенте 1992. године
37 Срба из овог насељасу убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске - 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте.
Покољ у цркви на Коларићу 26.04.1942 године
Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То је вријеме најжешће офензиве на Кордун. Пробојем обруча на Петровој гори 14. маја , окончане су борбе и првих мирнијих дана након тога покупљени су остатци страдалих у коларићкој цркви. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен је попис 109 жртава.
Везане вијести:
ГДЈЕ ЛЕЖЕ КОСТИ КОЛАРИЋКИХ МУЧЕНИКА ?
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
Село Осово код Рогатице 27.04.1942.
Село Осово,удаљено је десетак километара од Рогатице у правцу Србије.Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Које Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокој, природној ували измеду два брда, сакривен је и заклоњен од погледа. А онда је почео крвави, усташки пир у коме је убијено иумеђу 90 и 100 Срба. Неки кажу и више. Како сад знати колико их је тачно било? И то све саме нејачи, дјеце, жена и стараца, јер војно способни или су се крили по околним шумама или су отишли са војском. Побијени су: Ристановићи, Ковачевићи, Љубиници, Корањићи, Балчаци, Бојати, Гашевици, Зековићи, Томовићи, Паунићи, Кундурићи… и по презименима се види да су то породице не само из Рогатице него са цијелог Сарајевско-романијског платоа. Петар Ристановић, напримјер, данас нам прича да је ту настрадало 24 његових наближих - чланова породице.
Више:
Истина скривана у трњу 62 године
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
2013 - ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА
ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА
Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.
Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијајући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Вијогор и друга.
Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.
Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо још се воде као нестали.
Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.
Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.
Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је свега 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.
Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром.
Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком.
Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа.
Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.
Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.