Календар геноцида
Наредни догађаји
22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша
На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш.
Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој.
Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен
Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША
Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ
ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ
26. и 27. април 1941. у Грубишном Пољу
26/Април - 27/Април26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци, међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу, убијено је 195 везаних, недужних Срба.
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo "Otkosom" novembra 1991.
Prve žrtve ustaškog genocida u Hrvatskoj
27.04.2013. Грубишно Поље: Фото-галерија-парастос и комеморација
Видео: Грубишно поље - 28. IX 2012. - парастос и комеморација
Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.
ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић
Злочин на Чардаку код Дервенте 1992. године
37 Срба из овог насељасу убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске - 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте.
Покољ у цркви на Коларићу 26.04.1942 године
Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То је вријеме најжешће офензиве на Кордун. Пробојем обруча на Петровој гори 14. маја , окончане су борбе и првих мирнијих дана након тога покупљени су остатци страдалих у коларићкој цркви. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен је попис 109 жртава.
Везане вијести:
ГДЈЕ ЛЕЖЕ КОСТИ КОЛАРИЋКИХ МУЧЕНИКА ?
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
Село Осово код Рогатице 27.04.1942.
Село Осово,удаљено је десетак километара од Рогатице у правцу Србије.Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Које Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокој, природној ували измеду два брда, сакривен је и заклоњен од погледа. А онда је почео крвави, усташки пир у коме је убијено иумеђу 90 и 100 Срба. Неки кажу и више. Како сад знати колико их је тачно било? И то све саме нејачи, дјеце, жена и стараца, јер војно способни или су се крили по околним шумама или су отишли са војском. Побијени су: Ристановићи, Ковачевићи, Љубиници, Корањићи, Балчаци, Бојати, Гашевици, Зековићи, Томовићи, Паунићи, Кундурићи… и по презименима се види да су то породице не само из Рогатице него са цијелог Сарајевско-романијског платоа. Петар Ристановић, напримјер, данас нам прича да је ту настрадало 24 његових наближих - чланова породице.
Више:
Истина скривана у трњу 62 године
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
2012 - Злочин над србима у Паулин Двору
Злочин над србима у Паулин Двору
11. ДЕЦЕМБРА се навршава годишњица (1991) од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 српских и једног цивила мађарске националности, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности нити за премјештање лешева.
2015 - ПАУЛИН ДВОР МЈЕСТО ЗЛОЧИНА – СЈЕЋАМО СЕ 21 ГОДИНУ ПОСЛИЈЕ
ПАУЛИН ДВОР МЈЕСТО ЗЛОЧИНА – СЈЕЋАМО СЕ 21 ГОДИНУ ПОСЛИЈЕ
БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Данас се навршава 21 година од злочина у селу Паулин Двор код Осиjека, гдjе су припадници Хрватске воjске убили 18 српских и jедног цивила мађарске националности, али до сада нико за оваj злочин ниjе одговарао по командноj одговорности нити за премjештање лешева.Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да су до сада за ово убиство осуђена само два припадника 130. бригаде Хрватске воjске, коjа jе извршила злочин, и то Никола Иванковић правоснажно на 15 година затвора, а Енес Витешкић неправоснажно на 11 година, послиjе двиjе ослобаћаjуће пресуде. Штрбац jе рекао да jе то била регуларна jединица Хрватске воjске чиjи су командни кадар и састав познати. Злочин се десио 11. децембра 1991. године, када су, наводно због освете за погинулог саборца, у кућу Андриjе Буквића, гдjе су цивили од 45 до 81 годину били у кућном притвору, упали ноћу хрватски воjници и побили их. Међу њима су била четири брачна пара. Оваj злочин jе годинама прикриван. Тиjела 17 жртава откривена су 500 километара далеко од мjеста злочина, док jе тиjело 18-те жртве, jедне жене, Даре Вуjиновић, пронађено скалпирано у шибљу краj куће гдjе jе почињен злочин, а убиjени су и њени родитељи. Сутрадан уjутро злочинци су кућу Андриjе Буквића, ради уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом. Штрбац jе истакао да jе до данас остало неистражено ко jе наредио оваj злочин, као и ко jе наредио, организовао и извршио премjештање тиjела са мjеста злочина, мада се зна да jе у то вриjеме, 1997. године, шеф свих служби безбjедности Хрватске био Мирослав Туђман, син покоjног хрватског предсjедника Фрање Туђмана. Посмртне остатке 17 убиjених цивила пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у маjу 2002. године на локациjи Ризвануша у близини Госпића, у Лици, коjа jе удаљена више од 500 километара од мjеста злочина. Након ексхумациjе 2002. године, утврдило се да су ти остаци првобитно били покопани на простору jедног воjног складишта "Луг" код Чепина, у близини мjеста злочина, одакле су у зиму 1997. године, очигледно уз знање наjвиших воjних, полициjских и цивилних структура власти Хрватске, ексхумирани и у пластичним бурадима пребачени на локациjу на Велебиту, када су се за таj злочин заинтересовао Хашки трибунал, истакао jе Штрбац. "Зна се да су директни `извршиоци радова`, односно ексхумациjа и превоза били инжењерци из Карловца. Па су они превезли тиjела у неком камиону, фингираjући да превозе кисели купус у пластичним бурадима, у коjа су ставили по jедан леш", рекао jе Штрбац. Годину дана након ексхумациjе, 2003. године породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у Паулин Двору. Српски страдалници сахрањени су у заjедничку спомен-гробницу, коjу су изградиле и финансирале њихове породице, а на коjу су 4. новембра 2010. године тадашњи предсjедници Србиjе Борис Тадић и Хрватске Иво Јосиповић, положили виjенце. Убиjени су Милан Лабус, Спасоjе Миловић, Боjа Грубишић, Божидар Суџуковић, Босиљка Катић, Бошко Јелић, Милан Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Вукашин Медић, Даринка Вуjновић, Анђа Јелић, Милица Миловић, Петар Катић, Јован Гаврић, Милена Родић и Мариjа Суџуковић, сви српске националности, те Кећкеш Драгутин, мађарске националности. Извор: Везане виjести: Сeћaњe нa жртвe рaтнoг злoчинa