Удба је чувала мртвог Дражу
Сведочење Титовог гардисте Милорада Живковића из Јагодине, да се гроб убијеног генерала Драже Михаиловића налази код Белог двора забележила је Бисенија Илић, јагодински истраживач, годину дана пред Живковићеву смрт. Бисенија Илић, је по казивањима Живковића, нацртала и мапу са прецизно уцртаном локацијом Дражиног гроба.
Живковић је од 1955. до 1957. године, као деветнаестогодишњак, служио у Титовој гарди чувајући Бели двор. За време једног стражарског дана, кретао се према маршрути на касније нацртаној мапи. То је стаза дугачка 30 до 50 метара, од увале данашњег Лисичјег потока до гаража.
Тада је приметио испод једног дрвета да се види камење обрасло маховином, поређано у облику правоугаоника и приближио се да би га јасније видео. Међутим, цео тај критични простор био је под присмотром.
"Док сам гледао, иза леђа ми је пришао један припадник Удбе и питао ме: "Шта ти ту радиш, војник?“, посведочио је припадник Титове гарде.
А када је, после неколико месеци млади Живковић дошао кући на одсуство, дочекало га је изненађење. Уместо поздрава, породица га је питала: "Сине, шта си ти то направио кад нам Удба већ два месеца претреса кућу и пита да ли имамо неког у четничкој емиграцији"?
Тада је Живковић схватио да је испод дрвета закопан неки високи четнички командант, али није знао о коме је реч. Касније, када је свој доживљај испричао другим гардистима у поверењу, речено му је да од Топчидера, где се налази Дом гарде, па до Белог двора, постоји читав подземни пролаз који је изграђен пре рата, са мноштвом просторија.
А у једној од њих, коју су сви звали "пећина“, а која је била обезбеђена оловним вратима, за време суђења чуван је прави Дража Михаиловић.
Потврдио је и да се на капији под бројем два заправо излази из подземних тунела који воде од Дома гарде.
Према сведочењу Живковића, Дража је у тим подземним тунелима чуван и одвођен у Дом гарде, где је трајало суђење. У тој "пећини“ је и убијен.
Док је Живковић служио војни рок Дражине ствари - капа, шубара, кратка пушка, двоглед, бусола и антерија - и даље су биле у "пећини“ - у једном сандуку.
Половином шездесетих година прошлог века, према сведочењу Титовог гардисте, у комплексу Дедиње налазио се плато, на коме се постројавало око 60 стражара. Постојала је и просторија у којој је било смештено од 60 до 80 војника задужених за возила, којима су возили генерале и политичаре.
"Поред стазе у трави, према гробном месту Драже Михаиловића, у ували, било је видљиво карактеристично велико четаласто дрво, највероватније платан". посведочио је Живковић. "То дрво и даље постоји".
Историчар Александар Динчић из Ниша, који истражује ову тематику, предочава да је сведочење Милорада Живковића прво проследио Комисији за откривање истине о околностима смрти генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Потом је, каже, са председником комисије за тајне гробнице Слободаном Марковићем разговарао читав сат. Међутим, како каже, они су остали при ставу да је Ада Циганлија место стрељања и укопа Драже Михаиловића.
Тито у подземном склоништу
Када је Дража ликвидиран, Тито је виђен у истим тунелима где се налазила и Удба односно Александар Ранковић", каже Динчић. "Гардисти су Живковићу такође рекли да се Тито овде крио и после ослобођења Београда, а да је исто тако ову просторију користио у време кризе са Информбироом, када се плашио да ће га Стаљин напасти. Ту је био смештен читав генералитет (кризни штаб) и Централни комитет који су расправљали о томе да ли да се пружи отпор Стаљину и на који начин".
Извор: ВЕСТИ
Везане вијести: