SRBI U HRVATSKOJ Zločin pod maskom kafkijanske „pravde“
Priredila Ljiljana Bogdanović
Dokumenti hrvatskih sudova nedvosmisleno potvrđuju da je Hrvatska država preko krivičnih procesa protiv Srba i pripadnika bivše JNA svesno isplanirala jedan od najperfidnijih načina održavanja „demografske ravnoteže“ (svođenje učešća Srba u ukupnoj populaciji Hrvatske na oko tri procenta) postignute u toku rata, posebno završnim akcijama etničkog čišćenja Hrvatske od Srba kao što su „Bljesak“ i „Oluja“ – zaključuje DIC „Veritas“
Za
11. mart ove godine zakazano je zvanično saopštavanje i privremeni
izveštaj EK o ispunjavanju uslova u pristupnim pregovorima Hrvatske s
Evropskom unijom. Kako se očekuje u „dobro obaveštenim krugovima“ EU, izveštaj
bi trebalo da bude pozitivan, što će zapravo označiti i uspešan završetak
hrvatskih pristupnih pregovora, odnosno trenutak za ozvaničenje izglednog
budućeg članstva ove zemlje u EU. Ukoliko se u međuvremenu nešto značajno ne
dogodi i korenito se ne promene stavovi i praksa Hrvatske prema Srbima koji
žive u toj državi, kao i prema Srbima prognanim iz republike Hrvatske, mogao bi
to da bude i datum kada će konačno, a pred očima Evrope i sveta,
zločin i ogrešenje biti prećutani, ozvaničeni i nagrađeni. Iz srpskih
izbegličkih udruženja i DIC „Veritas“ upozoravaju da smo u nedeljama kada
ističu poslednji dani („ jer će posle toga biti još teže, ako ne i
nemoguće“) da se u tom smislu nešto učini. To znači i da bi domaće (Komesarijat
za izbeglice Srbije, Ministarstvo pravde, Tužilaštvo za ratne zločine) i
međunarodne (UNHCR, OEBS) organizacije i institucije koje se bave problemom
izbeglica i ljudskih prava, trebalo da preduzmu adekvatne mere za neutralisanje
pravnih posledica fenomena masovnog procesuiranja lica (uglavnom Srba) pred
hrvatskim sudovima za krivična dela ratnih zločina. To se mora učiniti
pre nego što RH zatvori najvažnije poglavlje Pravosuđe i osnovna prava!
U ovom serijalu tekstova koje prema verodostojnim navodima autora iz
pomenutih srpskih organizacija objavljuje naš list, predočili smo deo
činjenica, tačnije rečeno tragičnih svedočanstava o sudbini i životu Srba
izgnanih iz RH, kao i onih koji danas kao obespravljena manjina žive u toj
zemlji.
U otvorenom pismu koje je povodom predstojećeg odlučivanja o „evropskom putu“
Hrvatske ( u okolnostima koje nerešeni problemi Srba čine ozbiljno
neprimerenim i otežavajućim za tu zemlju), glavni urednik „Pečata“ uputio
Evropskoj komisiji između ostalog se kaže:
„Apelujem da se sa ovim problemom Evropska komisija – bez odlaganja i oklevanja
– sada suoči, budući da znamo da se Evropska unija, kao i njene države
članice, ubraja u najveće pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Nadamo
se da praksa dvostrukih standarda u uvažavanju poštovanja ljudskih prava,
odnosno ohrabrivanju država (onih unutar i onih izvan EU ) da se u tako
licemernom duhu i ponašaju, nije ideal vaše uvažene institucije.“
Cilj ovog pregleda i analize procesuiranih za ratne zločine pred hrvatskim
sudovima (i uticaja navedenog na proces povratka u Republiku Hrvatsku), jeste
da se krivični procesi protiv počinilaca ratnih zločina na području Hrvatske i
bivše RSK usklade sa međunarodnim pravnim standardima, što do sada nije bio
slučaj.
U Hrvatskoj su bili na snazi, i još uvek su, dvostruki standardi u suđenjima za
ratne zločine, teži prema Srbima, a daleko blaži prema pripadnicima sopstvenog
naroda i sopstvenih oružanih snaga.
Sve relevantne međunarodne organizacije i institucije, godinama unazad,
kritički su se odnosile prema „etnički obojenim suđenjima“ za ratne zločine
pred hrvatskim sudovima, upozoravali da dok se ne izvrši ozbiljna revizija
pravosudnog sistema, što je uključivalo i ozbiljnu reviziju dosadašnjih
postupaka vođenih protiv Srba i korektno vođenje postupaka za ratne zločine i
protiv pripadnika sopstvenog naroda, odnosno sopstvenih oružanih snaga, EU neće
otvoriti poglavlje Pravosuđe i osnovna prava, da bi uz male pozitivne pomake
ipak otvorili i to poglavlje 30. juna 2010. godine. Sada iz Brisela poručuju
Hrvatskoj da će ovo „poglavlje nad poglavljima“ biti zatvoreno „kada Hrvatska
zaista postane država vladavine prava prema EU standardima“.
Tako bi i trebalo da bude. No, poučeni dosadašnjim iskustvom, ti uslovi se s
vremenom „omekšaju“ ili „zaborave“, pa se plašimo da će se to desiti i prilikom
zatvaranja ovog najvažnijeg poglavlja za sudbinu izbeglih Srba, kako po pitanju
sudskih procesa, tako i po pitanju povratka.
SUMORNI
PREGLED – OPŠTE INFORMACIJE
Državno odvjetništvo Republike Hrvatske (DORH) u
Izveštaju o radu državnih odvjetništava u 2009. godini navodi podatke da je
pokrenut krivični postupak protiv 3.844 lica, od toga da je istraga u toku
protiv 348, istraga u prekidu protiv 127, dok je istraga obustavljena protiv
1.589 lica; da je ukupno optuženo 1.747 lica, od kojih još ima bez presude 573,
osuđeno ih je 555, a oslobođeno, obustavljeno ili prekvalifikovano 644 lica.
U Izveštaju DORH-a iz tačke 1.1. navodi se da je u izveštajnom razdoblju, dakle
u 2009. godini, za ova dela prijavljeno 63 lica. Nadalje se navodi da je ukupno
u radu za ova dela bilo 137 prijava (74 iz ranijih godina i 63 iz izveštajne
godine). Odbačeno je četiri krivične prijave, a protiv 63 lica je podnešen
istražni zahtev. Po dovršenoj istrazi, iz ove i ranijih godina, optužnica je
podignuta protiv 51 lica. Tokom 2009. godine sudovi su doneli 59 presuda, od
kojih 37 osuđujućih.
U Izveštajima DORH-a za 2008. i 2009. godinu ne spominje se broj ukupno
podnesenih krivičnih prijava za krivična dela ratnih zločina. Taj podatak
saznajemo iz Izveštaja DORH-a za 2007. godinu, u kojem se navodi da je od 1991.
do kraja 2007. godine državno odvjetništvo za ratne zločine evidentiralo
prijava protiv nešto više od 4.900 lica, te da je oko 26 odsto
prijava odbačeno, dok je u odnosu na 3.827 prijavljenih pokrenut postupak i to
u najvećem delu u odsutnosti.
Po pitanju ukupnog broja lica protiv kojih su podnesene krivične prijave za
ratne zločine od 1991. do danas, uzimajući u obzir i podatke iz izveštaja
DORH-a za 2007, 2008. i 2009. godinu, uzimajući u obzir i činjenicu da se nastavilo
sa podnošenjem prijava i u toku 2010. godine, dolazi se do zaključka da je ta
brojka veća od pet hiljada.
Po pitanju pokrenutih krivičnih postupaka na osnovu podnesenih krivičnih
prijava, upoređivanjem Izveštaja DORH-a za 2008. i 2009. godinu, dolazi se do
podatka da je 2009. godine bilo 25 više pokrenutih krivičnih postupaka nego
prethodne godine, iako ih je trebalo biti 38 više, što je nelogično samo po
sebi, pošto se broj pokrenutih postupaka ne može smanjivati.
U Izveštajima DORH-a za 2008. i 2009. godinu ne navodi se ni nacionalna, a ni
vojna pripadnost lica protiv kojih je krivični postupak pokrenut. Prema
podacima DORH-a iz 2007. godine, u Hrvatskoj je od 1991, do tada od 3.666 lica
protiv kojih je postupak bio pokrenut za krivično delo ratnih zločina, bilo
3.604 (98,31 odsto) lica „koja su za vreme Domovinskog rata učestvovala u
agresiji na Republiku Hrvatsku, te 62 (1,69 odsto) lica koja su bila pripadnici
hrvatskih oružanih snaga“. U pravilu vojna pripadnost poklapala se sa
nacionalnom pripadnošću.
Dr Ivo Josipović, profesor Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu,
predstavljajući prvu knjigu buduće trilogije na temu o suđenjima za ratne
zločine pred domaćim sudovima „Odgovornost za ratne zločine pred sudovima u
Hrvatskoj“ u maju 2007. godine, naveo je iste podatke kao i DORH u prethodnoj
tački o broju podnesenih krivičnih prijava, pokrenutih krivičnih postupaka i
procesuiranih pripadnika sukobljenih strana.
„Činjenica je da je Hrvatska provela velik broj suđenja za ratne zločine, ali
gotovo sve protiv pripadnika različitih neprijateljskih formacija, a tek
iznimno protiv pripadnika vlastitih oružanih formacija“, navodi se u pomenutoj
knjizi Ive Josipovića.
Do 2000. godine krivični postupci za ratne zločine u Hrvatskoj vodili su se
uglavnom o zločinima počinjenim nad hrvatskim stanovništvom, da bi od te godine
došlo do istraga i krivičnih postupaka i o zločinima počinjenim nad srpskim
stanovništvom.
Ovakav odnos hrvatskog pravosuđa prema počiniocima ratnih zločina do 2000.
godine, pripisuje se izjavi bivšeg predsednika Vrhovnog suda RH Milana
Vukovića „da ratne zločine čine agresori, a oni koji se brane mogu samo
učiniti zločine u ratu“.
Spiskovi
procesuiranih za ratne zločine pred hrvatskim sudovima
Spisak DORH/04 – DORH je u novembru 2004. godine
objavio spisak osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica za ratne zločine pred
hrvatskim sudovima sa stanjem na dan 01. septembra 2004. godine (u daljnjem
tekstu DORH/04). Spisak je dostavljen nekim međunarodnim organizacijama i
institucijama sa oznakom „Podaci sa ovog spiska su tajni i ne mogu se
objavljivati u medijima“. Bio je to prvi integralni spisak procesuiranih lica u
RH za dela ratnih zločina.
Spisak se još od 2004. godine nalazi na „Veritasovom“ sajtu
www.veritas.org.rs. U odnosu na originalni spisak, „Veritas“ ga je zbog
lakšeg pretraživanja poređao abecednim redom i svako zainteresovan je mogao, a
može i još uvek, ukucati svoje ime, odnosno ime određenog lica i proveriti da
li se to lice nalazi na spisku procesuiranih, a ako se nalazi doznati i ostale
podatke o predmetu (koje je državno odvjetništvo nadležno, broj tužilačkog
spisa i faza postupka).
Na ovakav način „Veritas“ je ispoštovao zahtev DORH-a o tajnosti podataka i
zakonske propise RH o zaštiti ličnih podataka.
S obzirom na to da su krivični postupci za ratne zločine, posebno zbog enormno
velikog broja procesuiranih i suđenja u odsustvu, jedna od velikih prepreka
povratku izbeglih i prognanih Srba u Hrvatsku, kako je to konstatovano i u
zaključcima Nacionalne konferencije o rešavanju pitanja izbeglih lica, održane
15. oktobra 2004. godine u Beogradu, i pošto do tada, uprkos preuzetim
obavezama i obećanjima, Hrvatska nikada nije javno objavila njihova imena, ovu
informaciju izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske su pozdravili i željno iščekivali
uvid u najavljeni spisak.
Na pomenutom spisku, sa stanjem na dan 1. septembar 2004. godine, nalaze se
imena 1.993 lica, od kojih je pod istragom 830 (od toga 401 istraga u prekidu);
pod optužbom 586, dok ih je osuđeno 577 (u daljem tekstu „procesuirani u aktivnom
statusu“). Među procesuiranima najviše je Srba iz Hrvatske, zatim u znatnom
broju i pripadnika bivše JNA i sasvim malo pripadnika Hrvatske vojske i
policije.
Na ovom spisku nisu se nalazila imena onih lica protiv kojih je postupak bio
obustavljen, odnosno onih koji su oslobođeni optužbe ili je protiv njih optužba
odbijena (u daljem tekstu „procesuirani u pasivnom statusu“).
Procesuiranje Srba i pripadnika bivše JNA nastavilo se i posle objavljivanja
pomenutog spiska, bilo aktiviranjem novih istraga, podizanjem novih optužnica
ili sprovođenjem suđenja i u prisutnosti i u odsutnosti. Dakle, sve upućuje na
zaključak da podaci sa pomenutog spiska nisu ni konačni,a ni tačni.
Spisak DORH/mart-10- Na sastanku ministara pravde RH i Srbije, održanom u Beogradu
29. juna 2010. godine formirana je mešovita komisija „sa zadatkom da preuzme
popis imena osumnjičenih, optuženih i osuđenih za krivična dela ratnih
zločina“.
Već na prvom sastanku ove komisije, održanoj 13. jula 2010. godine, strane
ugovornice su razmenile spiskove procesuiranih za ratne zločine pred
pravosudnim organima i jedne i druge države, a dogovoreni su i kriterijumi i
metode rada, tako da će svi zainteresovani građani moći u Ministarstvu pravde
Srbije i Hrvatske da utvrde da li se nalaze na tim spiskovima.
Na spisku procesuiranih koje je hrvatska strana predala srpskoj pod nazivom
„Lica protiv kojih se provodi istraga, optuženih bez presude i osuđenih za
ratne zločine u RH na dan 31.03.2010. godine“ (u daljnjem tekstu DORH/mart-10),
nalazi se ukupno 1.534 lica, od toga: pod istragom 433 (310 u istrazi, 123
istraga u prekidu); optuženih bez presude 563 i osuđenih 538 lica
Ovaj spisak je takođe u posedu „Veritasa“ i može se pogledati na „Veritasovom“
sajtu, s tim da je sa njim postupljeno kao i sa spiskom DORH-a/04.
Ni na ovom spisku ne nalaze se imena onih lica protiv kojih je postupak bio
obustavljen, odnosno onih koji su oslobođeni optužbe ili je protiv njih optužba
odbijena („procesuirani u pasivnom statusu“).
Procesuirani u aktivnom statusu (1.534 lica terete se za ukupno 1.674 krivična
dela, što znači da je 140 lica procesuirano za više od jednog krivičnog dela).
Među 1.534 procesuiranih u aktivnom statusu za ratne zločine pred hrvatskim
sudovima, nalaze se i 83 pripadnika oružanih snaga RH ( pet odsto od ukupnog
broja procesuiranih), što je veliki napredak u odnosu na 2007. godinu, kada je
samo 21 pripadnik OS RH bio procesuiranih za dela ratnih zločina.
U istražnoj fazi nalazi se 28 lica; u fazi optužbe bez presude nalazi se 15
lica; a osuđenih je 40 lica (među osuđene uključeni su i oni sa nepravosnažnim
presudama); 15 ih je procesuirano samo za ratni zločin protiv ratnih
zarobljenika, četvorica za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u
kombinaciji sa ratnim zločinom protiv ratnih zarobljenika, a ostali za ratni
zločin protiv civilnog stanovništva.
Među procesuiranima nalaze se i dva pripadnika Armije Autonomne pokrajine
Zapadna Bosna i jedno lice koje se tereti zbog ratnog zločina protiv civilnog
stanovništva iz Drugog svetskog rata.
Uporedna analiza spiskova DORH/04 i DORH/mart-10- Upoređivanjem podataka sa
spiskova DORH/04 i DORH/mart-10 dolazi se do sledećih podataka: broj istraga se
smanjio za 119; broj istraga u prekidu se smanjio za 278; broj lica pod
optužbom bez presude smanjio se za 33; a broj osuđenih se takođe smanjio za 39,
što je sve dovelo i do ukupnog smanjenja broja procesuiranih u aktivnom statusu
od prvog do drugog spiska za 459 lica.
Na prvi pogled nešto ne štima u računici. Naime, po logici stvari, ako se
smanjuje broj istraga, onda bi trebalo očekivati da se poveća broj optuženih i
osuđenih ili barem da ostanu na istom broju. Rešenje ove zagonetke nalazi se u
činjenici da je RH uglavnom pod pritiskom međunarodne zajednice, unatrag
nekoliko godina počela reviziju krivičnih postupaka. Prema podacima iz
izveštaja DORH-a za 2008. godinu dolazi se do podataka da je do kraja te
godine od ukupno procesuiranih (3.819) istraga obustavljena protiv 1.466 lica
(za poslednju godinu i taj broj se mogao samo uvećati), a od ukupnog broja
optuženih (1.826), da je 530 lica oslobođeno, optužba odbijena ili su postupci
obustavljeni.
S obzirom na iznesene podatke sa spiska DORH/mart-10 o smanjenju svih faza
postupka, a sve pod uslovim da nije bilo novih istraga (a bilo ih je i to
nekoliko desetina), dolazi se do zaključka da se broj procesuiranih u pasivnom
statusu povećao za onoliko koliko se smanjio broj procesuiranih u aktivnom
statusu.
Učestvujući na Međunarodnoj konferenciji o nasleđu haškog Tribunala, održanoj u
Hagu 24. i 25. februara 2010. godine, predsednik Vrhovnog suda Hrvatske Branko
Hrvatin i državni odvjetnik (tužilac) Mladen Bajić, uz prisustvo ministra
pravosuđa u Vladi RH (Ivana Šimonovića), pred auditorijem od oko četiri stotine
ljudi, među kojima su bile i porodice žrtava, rekli su da je Hrvatska na neki
način otišla preširoko u optuživanju ljudi koji su sada u Srbiji, pre svega
hrvatskih državljana srpske nacionalnosti koji se terete za ratne zločine.
Tužilac Bajić je tokom diskusije naveo da tužilaštvo koriguje optužnice i smanjuje
broj optuženih.
Na „preširoko optuživanje“ Srba iz Hrvatske i bivše RSK za ratne zločine
„Veritas“ ukazuje još od početka 90-ih, a posebno od 1995. godine posle velikog
krajiškog egzodusa, kada su procesuiranja Srba kulminirala. Ukazivali smo i dokazivali
da je hrvatsko pravosuđe, masovnim i neosnovanim procesuiranjima Srba za ratne
zločine, na veoma perfidan način održavalo „demografsku ravnotežu“ postignutu
tokom rata (cilj će biti ostvaren kada Srba ne bude više od tri odsto u ukupnom
stanovništvu u RH). Argumentovano smo tvrdili da se zbog tih „preširokih
optuživanja“ u Hrvatsku ne vraća čak oko 100 hiljada Srba iz radno i plodno
sposobne populacije. Niko nas nije čuo, a ako neko i jeste, slaba je bila vajda
od toga.
Na prvi pogled nelogična je brojka manje osuđenih, no ona može biti posledica
obnove postupka u odsustvu osuđenima po novom Zakonu o krivičnom postupku
(stupio na snagu 01. januara 2009. godine), na osnovu kojeg i osuđeni i državni
odvjetnik (javni tužilac) mogu podneti zahtev za obnovu postupka. Prema
„Veritasovim“ podacima, državni odvjetnici su i podneli takve zahteve za 90
osuđenika bez njihovog učešća i znanja, dok su tek četvorica osuđenika sami
podneli zahtev za obnovu, od kojih su za 52 osuđenika sudovi dozvolili obnovu i
okončali postupke obustavom ili odbijajućom presudom, uglavnom zbog
prekvalifikacije krivičnog dela ratnog zločina u oružanu pobunu, što je pod
amnestijom.
Spisak lica kojima je pravosnažno okončana obnova postupka nalazi se na
„Veritasovom“ sajtu.
Upoređivanjem spiska DORH/04 i DORH/mart-10 po pitanju kvalifikacija
(strukture) krivičnih dela za koje se terete procesuirani u aktivnom
statusu, dolazi se do podataka da je identičan procenat procesuiranih za
krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u oba dokumenta (84
odsto); da je identičan procenat procesuiranih za krivično delo ratnog zločina
protiv ratnih zarobljenika (10 odsto) u oba dokumenta; za krivično delo
genocida broj procesuiranih smanjen je za jedan odsto, dok je skoro identičan
procenat procesuiranih i za krivično delo uništavanja kulturnih i istorijskih
spomenika.
Upoređivanjem broja procesuiranih u aktivnom statusu pripadnika sukobljenih
strana prema spiskovima DORH/04 i DORH/mart-10, dolazi se do zaključka da je u
ovom segmentu došlo do najvećih promena. Naime, učešće pripadnika OS RH u
ukupnom broju procesuiranih u aktivnom statusu sa jednog procenta, koliko ih je
bilo na spisku DORH/04, povećao se na pet procenata, koliko ih je na spisku
DORH/mart-10.
Spisak DORH/septembar-10- „Veritas“ je u posedu najnovijeg spiska osumnjičenih,
optuženih i osuđenih lica za krivična dela ratnih zločina pred hrvatskim
sudovima sa stanjem na dan 30. septembar 2010. godine. Na ovom spisku je ukupno
1.549 lica, od kojih je pod istragom 397 (od toga je istraga u prekidu za 111
lica), 603 je pod optužbom, dok ih je 569 osuđeno.
Prosta računica pokazuje da je na ovom najnovijem spisku u odnosu na onaj
prethodni od 31. marta 2010. godine, 15 lica više ukupno gledano, dok je
gledano po fazama osumnjičenih (pod istragom) manje za 56, a optuženih za 40 i
osuđenih za 31 više.
Poimeničnim upoređivanjem ovog sa prethodnim spiskom utvrdili smo da je sa
prethodnog spiska skinuto 65 imena, a na novom spisku dodato 80 novih imena,
što daje brojku od 145 različitih imena u međusobnom odnosu ova dva spiska.
Upoređivanjem ovog sa prethodnim spiskovima, primetili smo da znatan broj
osuđenih lica sa spiska iz 2004. godine nisu bili na spiskovima iz 2009. i 2010
/ mart, da bi se ponovo pojavili na ovom najnovijem spisku, što upućuje na
zaključak da ni ovaj spisak nije ni potpun, ni konačan.
ŠTA JE „SKRIVENO” U SPISKOVIMA
Da li su spiskovi manjkavi?Očito da ni ovaj poslednji spisak nije ni
potpun, ni konačan.
Naime, ratni zločini ne zastarevaju, zbog čega kada bi neko i hteo ne može da
garantuje da neće biti novoprocesuiranih lica za ratne zločine. To je razumno i
racionalno razmišljanje.
Međutim, prema dosadašnjem iskustvu, u radu hrvatskih pravosudnih organa po
pitanju procesuiranja Srba za ratne zločine, može se zaključiti da sudski
procesi, pored opravdanog razloga da se svi počinioci ratnih zločina izvedu
pred lice pravde, imaju i drugi cilj – odvraćanje izbeglica, prvenstveno Srba,
od povratka u zavičaj.
Naime, upoređivanjem dosad objavljenih spiskova procesuiranih za ratne zločine,
dolazi se do zaključka da su spiskovi poprilično nesređeni, da neka lica bez
osnova nestanu sa pojedinog spiska, pa se ponovo pojave na drugom spisku,
izostavljanje sa spiskova procesuiranih kompletnih krivičnih predmeta sa više
osuđenika, a sve to kod izbeglica, onih kojih se ovi spiskovi najviše i tiču,
stvara utisak namerno izazvanog haosa, a u cilju izazivanja straha od tajnih
spiskova, što izbeglice najviše i odvraća od povratka.
Ovi spiskovi zaista nisu definitivni (konačni). Za sve ovo vreme odvijaju su se
i nove istrage, podižu nove optužnice i donose nove presude. Hrvatsko pravosuđe
obilato koristi institut nezastarevanja krivičnog gonjenja za ratne zločine i
iznova otvaraju istrage protiv lica (uglavnom Srba), kojih nije bilo na prethodnim
spiskovima
Po „Veritasovoj“ evidenciji među 105 do sada uhapšenih Srba iz Hrvatske i bivše
RSK po poternicama iz Zagreba, bilo je čak 13 grešaka u identitetu. Kod
izbeglih Srba stvara se utisak da su te greške deo smišljenog plana hrvatskog
rukovodstva da se preko totalnog haosa svi Srbi iz Hrvatske i bivše RSK drže
pod tenzijom, da se svaki od njih može naći, bez obzira na to da li je za nešto
kriv ili nije, pod optužbom ili presudom za ratni zločin, što im je ujedno i
poruka da se drže što dalje od Hrvatske. Nažalost, za sada im to dobro uspeva.
Ima li tajnih spiskova? Često se do sada u praksi, bilo u medijima, bilo u
nastupima političara, moglo čuti da postoje neke tajne optužnice ili tajni
spiskovi.
Treba otvoreno reći da po ZKP-u RH nema tajnih „optužnica“, kao što nema ni
tajnih istraga (u bukvalnom smislu) ili presuda. Samo se uslovno može govoriti
o tajnim procesima i to za ona lica protiv kojih se postupak vodi u odsustvu,
zbog čega sud sa njima komunicira preko oglasne ploče suda (dostava poziva i
sudskih pisama procesuiranima vrši se isticanjem na oglasnoj ploči suda), a u
odsutnosti procesuirani moraju imati i branioca po službenoj dužnosti, koji
takođe dobija pozive i sudska pisma. Dakle, činjenica da se protiv nekog lica
vodi postupak uslovna je tajna.
Pošto je veliki broj procesuiranih, uglavnom u odsustvu, posledica rata (koji
je sam po sebi neredovna situacija), većina nije ni znala da su procesuirani
(po podacima DORH-a iz 2009. godine u odsustvu je osuđeno 438 lica), a s
obzirom na to da je povratak Srba u Hrvatsku tekao vrlo sporo, zbog čega je
međunarodna zajednica i zahtevala od Hrvatske da objavi spisak procesuiranih
kako bi takav spisak bio u funkciji efikasnijeg povratka, a to bi mogao biti
ako je dostupan svim zainteresovanima. Ako su spiskovi tajni u bilo kojoj fazi
postupka, onda oni i ne mogu ni biti u funkciji efikasnijeg povratka. Zbog toga
spiskovi procesuiranih koji dolaze iz Hrvatske ako su i dalje u funkciji boljeg
povratka ne mogu biti tajni, pa čak ni u fazi istrage, jer se protiv i njih, u
odsustvu procesuiranih, određuje pritvor i raspisuju poternice i domaće i
međunarodne. U protivnom zaista bi bilo neuobičajeno i protivzakonito da se
procesuirani za ratne zločine obaveštavaju u novim staništima, da su
procesuirani i da im se na taj način pruža šansa da izbjegnu krivičnu
odgovornost za najteža krivična dela kao što su ratni zločini.
Odgovorni iz Ministarstava pravde i tužilaštava Hrvatske i Srbije, kao i
ambasade Hrvatske u Srbiji, morali bi javno govoriti, kada već javno pozivaju
ljude da lično mogu proveriti u ambasadi Hrvatske, odnosno u Ministarstvu
pravde Srbije da li su procesuirani, da je to u funkciji bržeg i boljeg
povratka izbeglica u Hrvatsku, a tek potom, u drugom planu, i zbog njihovog
eventualnog izručenja u Hrvatsku, odnosno nastavka krivičnog gonjenja u Srbiji.
Povezanost krivičnih dela ratnih zločina i oružane pobune Hrvatsko pravosuđe je
od samog početka sukoba, što znači od 17. avgusta 1990. godine, počela
procesuirati Srbe za krivično delo oružane pobune. Prema zvaničnim podacima
Ministarstva pravosuđa Hrvatske od 25.02.2002. godine, od dana stupanja na
snagu Zakona o opštem oprostu, od 5.10.1996. godine, pa do kraja 2001. godine,
amnestirano je za krivično delo oružane pobune 21.255 lica.
Taj broj je sada znatno veći jer su nadležna državna odvjetništva RH i posle
2001. godine vršila prekvalifikacije s krivičnog dela ratnih zločina na oružanu
pobunu, posle čega se i na ta lica primenjuje Zakon o opštem oprostu
U Izveštaju DORH-a za 2008. godinu po pitanju prekvalifikacije s ratnog zločina
na oružanu pobunu iznosi se sledeći stav: „to je prihvatljivo rešenje, jer ako
se za bilo koju od ovih lica naknadno utvrdi da je neposredno naredila ili
počinila krivično delo ratnog zločina, ne postoje procesne zapreke za
pokretanje krivičnog postupka“.
Ovakav stav DORH-a dodatno plaši Srbe potencijalne povratnike u Hrvatsku.
Naime, znajući da je i Zakon o oprostu i novi ZKP donesen na veliki pritisak
međunarodne zajednice, što je uslovilo i nedavno otvaranje najvažnijeg
poglavlja „Pravosuđe i osnovna prava“ u pristupnim pregovorima o članstvu RH u
EU, potencijalni povratnici se plaše upravo mogućnosti, koju najavljuje i DORH,
da bi se, moguće i iz nekih dnevnopolitičkih razloga, ponovo mogli aktivirati
krivični postupci obustavljeni zbog prekvalifikacije ratnih zločina u
oružanu pobunu.
Spisak procesuiranih, kao ni spisak amnestiranih za oružanu pobunu nikada nije
objavljen celovito, ali jeste, naravno u hrvatskim medijima i u toku i posle
sukoba, parcijalno za neka sela, grad ili regiju, što kod većine, posebno radno
i plodno sposobnih Srba, uslovljava strah da su i dalje na nekom „tajnom
spisku“ i da će biti uhapšeni ukoliko bi se vratili u zavičaj. Treba naglasiti
da se službena Hrvatska, kao ni njeni mediji, nisu nešto posebno ni trudili da
razbiju strah od povratka izbeglim Srbima, uslovljen mogućim krivičnim
postupcima.
Promena lokacije za obaveštavanje Od 15. jula 2010. godine informacije o
eventualnom vođenju krivičnog postupka pred pravosudnim organima RH mogu se
dobiti u Ministarstvu pravde Republike Srbije. Prema uputstvu objavljenom na
sajtu ovog ministarstva (www.mpravde.gov.rs) treba popuniti propisani formular
koji se može skinuti sa navedenog sajta i uz kopiju lične karte predati ga na
pisarnici Ministarstva pravde, posle čega će podnosilac zahteva dobiti odgovor
u najkraćem mogućem roku, najkasnije za 15 dana.
Promenom lokacije drastično se povećao broj poseta „Veritasovom“ sajtu, na
kojem se nalaze i najnoviji spiskovi procesuiranih. Za jul ove godine broj
poseta se popeo na preko 280 hiljada, što je nekoliko puta više od mesečnog
proseka, ali se povećao i broj neposrednih kontakata sa predstavnicima
„Veritasa“, kako posetom kancelarijama u Beogradu ili Banjaluci, tako i
telefonom ili imejl porukama.
Najčešći utisak je da su se svi oni koji su se obratili Ministarstvu pravde,
obratili i „Veritasu“, kako pre podnošenja zahteva, uglavnom sa pitanjem koliko
je to obraćanje bezbedno, tako i posle dobijenog odgovora, sa molbom da im
objasnimo taj pismeni odgovor, bez obzira na to da li je pozitivan ili
negativan.
Šta znači potvrda Ministarstva pravde? Na pismeni zahtev podnosioca,
Ministarstvo pravde šalje tipizovane odgovore u dve varijante; ili da
podnosilac nije na spisku procesuiranih ili da jeste, i ako jeste u kojoj fazi
mu je krivični postupak.
Oni koji su dobili odgovor da nisu, obavezno pitaju (za sada se obraćaju
„Veritasu“) da li im taj odgovor garantuje da mogu slobodno putovati i u
Hrvatsku i van Hrvatske.
Informacija o statusu pred Hrvatskim sudovima odnosi se na period do određenog
dana, u konkretnom slučaju do 31. marta 2001. godine, ali ne i posle toga dana.
Zna se da ratni zločini ne zastarevaju i da je moguće bilo kada procesuirati
neko lice za ratni zločin. Dosadašnje iskustvo nas uči da je dovoljno da
komšija Hrvat za povratnika Srbina podnese prijavu policiji da je u toku rata
„nešto uradio nekom Hrvatu“ i da sledi pritvaranje, a posle toga najčešće i
privođenje uz crvenu prijavu istražnom sudiji.
Značaj tih potvrda upitan je i zbog nesređenosti spiskova/evidencija o
procesuiranima. Jedno je sigurno, a to je da ako je neko procesuiran, a dobio
je potvrdu da nije na spisku procesuiranih, ta potvrda ga neće spasiti od
eventualnog hapšenja ili sudskog procesa.
Oni koji su pismeno obavešteni da su procesuirani postavljaju mnogo više
pitanja, a najčešće: da li će biti hapšeni i izručeni u Hrvatsku; da li imaju
pravo žalbe, odnosno prigovora na rešenje o otvaranju istrage, optužnicu ili
presudu; može li im se suditi u Srbiji i na čiju inicijativu, predlog ili
zahtev; da li samim tim što su na spisku procesuiranih znači i da su na
Interpolovim poternicama; mogu li putovati van Srbije; ko ih može zastupati
pred hrvatskim sudovima; mogu li doći do sudskih spisa i videti ko ih i zašto
tereti; šta je ekstradicija, transfer ili ustupanje predmeta odnosno dokaza;
pod kojim uslovima se može obnoviti postupak i sl.
U fazi osuđujuće presude U Hrvatskoj je početkom 2009. godine stupilo na snagu
dvadesetak novih zakona. Jedan od njih je i Zakon o kaznenom (krivičnom)
postupku, iz kojega odredbe koje se odnose na tajnost istrage i vanredne pravne
lekove stupaju na snagu 01. januara iste godine, dok se primena ostalih odredbi
odlaže do jula te, odnosno do septembra 2011. godine.
Hrvatski mediji i struka su nadugo i naširoko komentarisali sve ostale novine u
novom Zakonu o kaznenom postupku (ZKP) kao „najvećoj reformi krivičnog
zakonodavstva u hrvatskoj povijesti“, osim odredbi koje se odnose na vanredni
pravni lek „obnovu krivičnog postupka“, u direktnoj vezi sa izbeglim i
prognanim Srbima iz RH, pravosnažno u odsustvu osuđenih zbog ratnih zločina.
Dakle, odredbe o ponavljanju postupka iz novog hrvatskog ZKP-a odnose se upravo
na one iz kategorije osuđenih u odsustvu. Prema starom ZKP-u krivični postupak
u kojem je lice pravosnažno osuđeno u odsustvu, mogao se ponoviti ako osuđenik
ili njegov branilac podnesu zahtev za ponavljanje postupka u roku od jedne
godine od dana kada je osuđenik saznao za presudu, ako je nastupila mogućnost
da se sudi u njegovoj prisutnosti.
Razne međunarodne organizacije i institucije koje se bave zaštitom ljudskih
prava, godinama su kritikovale institut suđenja u odsustvu u Hrvatskoj,
naglašavajući da su presude u odsustvu protiv Srba donošene bez validnih
dokaza, istovremeno zahtevajući od Hrvatske da nađe način na koji bi izvršila
reviziju svih do sada pravosnažnih presuda izrečenih u odsustvu.
Takvim konstatacijama i zahtevima išla je u prilog i činjenica da su hrvatski
sudovi u ponovljenim postupcima, posle dobrovoljne predaje ili ekstradicije,
izricali veoma često oslobađajuće presude.
Pod tim pritiscima DORH je još u toku 2007. godine zauzeo stav, koji je
prezentovao međunarodnoj zajednici i predstavnicima nadležnih tela susednih
država, da „ukoliko neko lice zna da je pravosnažno osuđeno za ratni zločin u
RH, a raspolaže dokazima, pismenima ili dokumentima iz kojih je nesporno jasno
da nije počinilac, neka ih dostavi DORH-u koje će u tom slučaju predložiti
redovno ponavljanje krivičnog postupka“. Međutim, u praksi se taj stav DORH-a
nije primenjivao sve do stupanja na snagu novog zakona o krivičnom postupku.
Novine u novom ZKP-u U članu 504. stav 2. novog ZKP-a RH stoji: „Zahtev za
obnovu kaznenog postupka mogu podneti stranke i branitelj i u slučaju iz članka
501. stav. 1. tačka 3. ovog Zakona („ako se iznesu nove činjenice ili se
podnesu novi dokazi koji su sami za sebe ili u vezi s starim dokazima prikladni
da prouzrokuju oslobođenje lica koje je bila osuđeno ili osudu po blažem
kaznenom zakonu“) i ako je okrivljenom suđeno u odsustvu(članak 402. stav 3. i
4.), bez obzira na to da li je osuđeni prisutan“.
Dakle, ova nova odredba daje zakonsku osnovu da svi oni koji su osuđeni u
odsustvu, ukoliko su u mogućnosti da pribave nove činjenice i dokaze u korist
svoje nevinosti, direktno ili preko svojih branitelja, odnosno nadležnog
tužilaštva, bez njihovog prisustva, što znači i bez odlaska, dobrovoljnog ili
ekstradicionog, u hrvatske zatvore, podnesu zahtev za ponavljanje postupka i da
u tome uspeju.
Ovo je šansa za mnoge od onih 435 u odsutnosti osuđenih Srba, od kojih su skoro
svi na Interpolovim poternicama, da krenu za primerom Edite Rađen – Potkonjak.
INTERPOLOVE POTERNICE
Počev od marta 2001. godine, Biro IP Zagreb počeo je poternice za Srbima i
pripadnicima bivše JNA (od 2005. godine i za nekolicinom pripadnika
hrvatske vojske i policije), kojima je suđeno u odsutnosti, sukcesivno
stavljati na Interpolove poternice. Do kraja 2009. godine, stavljeno ih je više
1.200 na osnovu kojih je najmanje 105 lica već uhapšeno (5 u Mađarskoj, 7 u Nemačkoj,
3 u Bugarskoj, 3 u Norveškoj, 3 u Švajcarskoj, 17 u BiH, 3 u SAD, 5 u Austriji,
3 u Grčkoj, 3 u Kanadi, 31 u Srbiji, 6 u Crnoj Gori, 2 u Rusiji, 3 u Engleskoj,
5 u Hrvatskoj – prilikom ulaska na graničnim prelazima, 2 u Italiji, a po jedno
lice u Makedoniji, Belgiji, Australiji i Sloveniji), od kojih je 29
ekstradirano u Hrvatsku (protiv dvanaestorice je postupak obustavljen ili je
optužba odbijena, šestorica čekaju prvo ili ponovljeno suđenje, desetorica su
pravosnažno, a jedan nepravosnažno osuđeni), jedan ekstradiran u Italiju, jedan
ekstradiran u Srbiju, za dvojicu je ekstradicioni postupak u toku, protiv
devetnaestorice se postupci vode u zemljama hapšenja (14 u Srbiji i 5 u Crnoj
Gori), dok je protiv ostalih 45 ekstradicioni postupak obustavljen u zemljama
hapšenja (u 15 slučajeva zbog nedostatka dokaza, odnosno pogrešnih
kvalifikacija, u 7 slučajeva zbog greške u identitetu, a u 23 slučajeva zbog
nemogućnosti izručenja). Protiv 6 lica sa Interpolovih poternica vodi se
krivični postupak u Srbiji po Sporazumu tužilaštava Srbije i RH o saradnji u
progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i
genocida od 13.10.2006. godine, ali se brane sa slobode. Od pet uhapšenih lica
na osnovu Interpolovih poternica prilikom ulaska u RH, protiv trojice je
postupak obustavljen ili je optužba odbijena, dok dvojica čekaju prvo suđenje.
Nekoliko desetina lica sa Interpolovih poternica bili su ili su i dalje u
postupku ekstradicije u državama u kojima sada žive, mada nisu hapšeni, najviše
u Srbiji, Australiji, SAD i Kanadi.
SPORAZUM O SARADNJI RH I SRBIJE
Ministri pravde Hrvatske i Srbije, na sastanku održanom u Zagrebu
27.09.2006. godine, dogovorili su se o proširenoj saradnji u procesuiranju
ratnih zločina. Novi memorandum o saradnji državnih tužilaštava dve države
omogućuje razmenu spiskova i dokaza u postupcima za ratne zločine licima koja
zbog ustavne odredbe ne mogu biti izručena zemlji koja ih tereti za ratne
zločine.
Na osnovu dogovora ministara iz tačke 8.1. Tužilaštva za ratne zločine Srbije i
Hrvatske dana 13.10.2006. godine potpisali su Sporazum o saradnji u progonu
učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida,
koji je ubrzo po potpisivanju počeo da se i primenjuje u praksi.
Prema ovom Sporazumu ne ustupaju se predmeti kako to predviđa Evropska
konvencija o ustupanju krivičnih postupaka, kojom je propisano da se krivični
postupci u fazama istrage i optužbe ustupaju državi u kojoj okrivljeni boravi i
u kojoj ga državljanstvo štiti od izručenja u državu koja ga je procesuirala.
Po ovom Sporazumu ustupaju se dokazi, što omogućava potpisnicama da drže
otvorenim postupke za koje su dokaze ustupili drugoj potpisnici, sve dok ih ta
druga strana ne obavesti o konačnom ishodu postupka pred svojim sudom, i da tek
potom odluči da li će predmet zatvoriti ili će nastaviti s postupkom.
Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine Srbije hrvatsko tužilaštvo je
ustupilo 20 predmeta na kojima je nekoliko desetina procesuiranih lica.
Po „Veritasovim“ saznanjima ustupaju se dokazi za predmete koji su u fazama
optužbe i presude. Po dobijanju dokaza, tužilaštvo za ratne zločine, bez obzira
na to u kojoj fazi je postupak bio, vraća ga u fazu istrage, ne osvrćući se
uopšte na pravosnažnu presudu hrvatskih sudova.
Tako se dešava da su ista lica pravosnažno osuđena za isto delo pred sudovima u
obe države.
Neki su opet u jednoj državi optuženi, a u drugoj oslobođeni za isto krivično
delo. I oni koji su oslobođeni pred sudom u Srbiji, ako se nalaze na spisku
procesuiranih DORH-a ili na Interpolovoj poternici, biće uhapšeni čim napuste
teritoriju Republike Srbije.
APEL I PREDLOZI
.Veritas se pitanjem procesuiranja za ratne zločine na području Hrvatske
bavi još iz ratnih vremena, a intenzivno od 2001. godine, od kada je Biro Interpola
Zagreb počeo međunarodne poternice sukcesivno dostavljati članicama Interpola i
kada su na osnovu njih počela hapšenja Srba izbeglica na svim kontinentima. Po
ovom pitanju sarađivao je sa mnogim organizacijama i institucijama domaćim i
međunarodnim, koje se bave problemom ratnih zločina i ljudskih prava.
Sakupljani su sudski dokumenti iz hrvatskih pravosudnih organa, pomno
analizirani i došlo se do zaključka da je Hrvatska država preko sudskih
krivičnih procesa protiv Srba i pripadnika bivše JNA, svesno isplanirala jedan
od najperfidnijih načina održavanja „demografske ravnoteže“ (svođenje učešća
Srba u ukupnoj populaciji Hrvatske na oko tri procenta) postignute u toku rata,
posebno završnim akcijama etničkog čišćenja Hrvatske od Srba kao što su „Bljesak“
i „Oluja“.
Nikada, pa ni kroz ovu studiju, „Veritas“ nije štitio zločince, ali je
pokušavao da zaštiti nevine ljude koje su hrvatski pravosudni organi
procesuirali za najteža krivična djela, raspisujući za njima i međunarodne
poternice, prethodno ih osudivši na maksimalne kazne zatvora, iako za to nije
bilo validnih dokaza.
„Veritas“ je pre 5 do 6 godina izračunao da zbog krivičnih procesa protiv Srba
za ratne zločine i za oružanu pobunu, bez obzira na to što je krivično delo
oružane pobune pod amnestijom, oko 100 hiljada Srba, najviše iz kategorije
radno i plodno sposobnih, ne želi da se vrati u Hrvatsku jer očekuju da su ili
će biti, procesuirani za ratne zločine. Računica je bila prosta – za ratni
zločin i oružanu pobunu hrvatski pravosudni organi su procesuirali oko 25
hiljada Srba, što ako se pomnoži sa četiri, koliko prosečno domaćinstvo broji
članova (ako se ne vraća glava porodice, ne vraćaju se ni članovi njegove uže
porodice), daje gore navedenu brojku.
Zbog toga bi, savetuju iz ovog Dokumentaciono istraživačkog centra, bilo
svrsishodno i u funkciji povratka da Hrvatska objavi i imena svih procesuiranih
lica, i onih procesuiranih pa amnestiranih za oružanu pobunu (21.255 lica) i
onih protiv kojih je istraga obustavljena ili protiv kojih je posle optužbe
postupak obustavljen, optužba odbijena ili su oslobođeni optužbe (preko 2.200
lica), kao i onih pravosnažno osuđenih za koje je Državno odvjetništvo RH
zatražilo obnovu postupka i protiv kojih je, posle dozvoljene obnove, bez
njihovog znanja i učešća u postupku došlo do odbijanja optužbe ili do obustave
postupka (za sada najmanje 52 lica).
Domaće (Komesarijat za izbeglice Srbije, Ministarstvo pravde, Tužilaštvo za
ratne zločine) i međunarodne (UNHCR, OEBS) organizacije i institucije
koje se bave problemom izbeglica i ljudskih prava, trebalo bi da preduzmu
adekvatne mere za neutralisanje pravnih posledica fenomena masovnog
procesuiranja lica (uglavnom Srba) pred hrvatskim sudovima za krivična dela
ratnih zločina. I to pre nego RH zatvori najvažnije poglavlje Pravosuđe i
osnovna prava, jer će posle toga biti još teže, ako ne i nemoguće.
Prema izveštajima i dokumentaciji autora Sava Štrbca i DIC Veritas
Izvor: PEČAT