Hrvatski mediji objavili dokument o sudbini Srbije i regiona

Otvorena pitanja o granicama Hrvatske sa Srbijom i sa Crnom Gorom trebalo bi da se riješe do 2023. godine, kao uslov da Crna Gora i Srbija zaključe pregovore o članstvu u EU i postanu punopravne članice do kraja 2025. godine.

U povjerljivom dokumentu „Vjerodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan“, navodi se da EU ne želi uvoziti granične sporove između država regije.

U nacrt dokumenta imao je uvid „Jutarnji list“, koji prenosi da bi konačna verzija trebalo da bude usvojena u februaru.

Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da do tada treba da „napreduju u pristupnim pregovorima“.

U dokumentu je navedeno i da „i dalje postoje važni bilateralni sporovi između država regije koje su preostale za rješavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rješenje treba pronaći prije nego što država uđe u EU“, piše u dokumentu.

„Sve države moraju nedvosmisleno da se obavežu, i riječima i djelima, da će prevladati nasljeđe iz prošlosti, postići pomirenje i riješiti otvorena pitanja mnogo prije njihovog prijema u EU“.

Konkretno se u dijelu koji predviđa članstvo Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine kaže da se prije zaključenja pristupnih pregovora moraju da riješe svi granični sporovi jer EU „ne može niti će uvoziti takve probleme“, prenose hrvatski mediji.

„U slučajevima gdje granični sporovi ne budu riješeni, strane ih moraju predati bezuslovno na obavezujući način konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde prije zaključenja pristupnih pregovora i u potpunosti poštovati presude“.

Isto tako se podsjećaju lideri regije na to da je članstvo u EU stvar izbora za koji je potreban politički konsenzus i podrška građana i zato ne bi trebalo da postoji dilema lidera o tome gdje pripada Zapadni Balkan i u kom smjeru se kreće.

Rješavanje odnosa za Srbiju je i važna poruka da će morati da se riješi odnos s Kosovom putem pravno obavezujućeg dokumenta, za koji se u ovom dokumentu kaže da je ključan za stabilnost cijele regije i evropsku perspektivu.

U dokumentu su navedeni indikativni koraci za dovršetak članstva Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine. Prema dokumentu, do kraja 2019. godine te države bi trebalo da budu fokusirane na ispunjenje prelaznih mjera iz područja vladavine prava. Srbija ih ima čak 50, a nakon što se potvrdi njihovo ispunjenje, EU će odrediti mjerila za zatvaranje tog poglavlja.

Osim toga, do kraja te godine Srbija mora da ostvari sveobuhvatnu normalizaciju odnosa s Kosovom.

„Srbija i Kosovo najkasnije do ovog roka moraju da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa koja bi otvorila put za dalji supstancijalni napredak Kosova na putu prema Evropskim integracijama“, piše u nacrtu.

BiH bi do 2019. godine trebalo da dobije status kandidata, ako do tada dovrši postupak slanja odgovora iz upitnika i Komisija završi svoj dio posla.

Albanija, ako ispuni uslove, i Makedonija, ako riješi pitanje imena s Grčkom, imaće 2019. godine zamah u pregovorima o članstvu.

Kao godina u kojoj bi Crna Gora i Srbija trebalo da zaključe pregovore o članstvu pominje se 2023. Iste godine bi Bosna i Hercegovina trebalo da ih otvori.

Naredne godine predviđa se potpisivanje Ugovora o pristupanju između EU i Crne Gore kao i EU i Srbije, na prijedlog Evropske komisije i uz davanje pristanka Evropskog parlamenta.

Taj ugovor bi trebalo da na vrijeme ratifikuju sve države-članice, kako bi te dve države ušle u EU do kraja 2025. godine.

(Sputnjik)

Izvor: Radio Televizija Republike Srpske