Хистерија у Загребу због спомен-плоче Милану Тепићу у Бањалуци

Хрватска упутила протестну ноту БиХ због меморијала који је мајору ЈНА откривен у истоименој улици у Бањалуци.

Од сталног дописника Политике

Бањалука – Иако последњи херој бивше Југославије, мајор Милан Тепић, већ има своју улицу у главном граду РС, постављање спомен-плоче човеку који је живот жртвовао како ресурси ЈНА не би дошли у руке снагама које су се бориле за отцепљење од земље којој се заклео, узнемирило је духове у суседној Хрватској. Спомен-плочу су у истоименој улици пре неки дан у Бањалуци свечано открили градоначелник Драшко Станивуковић и Александар Тепић, син Милана Тепића.

У Хрватској, међутим, тог југословенског и српског хероја сматрају „терористом”, па им се није допало то што у другој држави другачије вреднују збивања из деведесетих, због чега је Министарство спољних послова Хрватске у Сарајево послало протестну ноту. Неприхватљиво им је, кажу, да се велича „терористички чин особе која је у самоубилачкој акцији свесно узроковала смрт великог броја хрватских бранитеља и цивила те огромна материјална разарања града Бјеловара”.

Хрватског премијера Андреја Пленковића „згрозило” је постављање „депласиране” спомен-плоче. Корак даље отишао је градоначелник Бјеловара Дарио Хребак, који верује да ће „све док млади политичари на митовима граде свој политички пут нама суседна земља бити закопана у прошлости”. Он још каже да „фанатизму” нема места у ЕУ, уз опаску да погинули хрватски војници (страдали у експлозији) никада неће бити заборављени. Свој став, међу осталима, изнео је и бјеловарско-билогорски жупан Марко Марушић, који Тепића назива „фанатиком” који би, тврди овај верски поглавар, да је могао разнео и цели Бјеловар. У помену на мајора ЈНА он види доказ да „великосрпска идеја још живи”.

У реакцијама из Бањалуке подсећају да на хрватским улицама и даље стоје табле нацистичких идеолога НДХ, попут Миле Будака, док, с друге стране, у Загребу сматрају да је чин бањалучких власти, којим се, како кажу, поистовећују с „великосрпском политиком”, корак супротан изградњи добросуседских односа. Додиков саветник Радован Ковачевић констатује да се с Хрватском не разумемо када је у питању протекли рат. „Исто тако, све људе које они доживљавају и називају херојима ми доживљавамо искључиво као ноторне и безочне ратне злочинце”, изјавио је за медије Ковачевић.

Из СПС-а подсећају да је Тепић, „држећи своју реч, спасао бројне Србе да не доживе судбину српског народа у Пакрацу, Госпићу, Сијековцу”.

Хрватски медији недавно су се позабавили проблемом услед ког се у тој земљи још увек баштини нацистичко наслеђе. Дошли су до закључка да је надлежност за именовање улица на општинама, уз констатацију да до сада није било воље у Загребу да се законски забрани називање улица, тргова и насеља по вођама НДХ. Наводило се да је Миле Будак широм Хрватске и даље „најпопуларнији” те да је тек Вировитица пре две године преименовала улицу која је носила име по једном од усташких идеолога у периоду у ком су истребљивани Срби, Јевреји и Роми.

Мајор Тепић (34) је, подсећају у Бањалуци, током ратних дешавања дигао у ваздух себе и складиште муниције, када је постало јасно да магацин у склопу касарне у центру Бјеловара више не може да се брани. Није дозволио да оно падне у хрватске руке, знајући да ће сваки метак бити испаљен на српски народ. Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, на откривању спомен-плоче изјавио је да на херојску одлуку мајора Тепића могу бити поносни сви војници, а на његову храброст читав наш народ. Након реакција из Загреба, Станивуковић одговара да „ни ми не одређујемо кога ће славити у Хрватској”, иако, како истиче, тамо сигурно има улица чији се називи не допадају српском народу. „Мајор Тепић је поступио витешки, онако како се очекује од војника верног својој држави и војсци”, рекао је.

Наиме, у септембру 1991. припадници Збора народне гарде тешким наоружањем напали су касарну „Божидар Аџија”. После тешке борбе, пуковник ЈНА Рајко Ковачевић је наредио полагање оружја. Потом припадник ЗНГ, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, постројава војнике и официре, пуковнике Рајка Ковачевића, Драгишу Јовановића и капетана прве класе Миљка Васића изводи из строја, одводи их 50 метара даље и пуца у њих са по два хица. Шесторицу војника заробљавају и воде у полицијску станицу, а затим одлазе до складишта „Барутана”, које је било минирано са 170 тона експлозива. Када су „зенге” ушле у складиште, мајор Тепић активирао је прекидач, али се претходно уверио да су остали војници на безбедном месту. Непосредно пре тога у борби је погинуо деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић, који није желео да се преда упркос Тепићевој наредби. У борбама су страдали и бројни припадници ЗНГ.

Шесторица заробљених војника ЈНА стрељана су 3. октобра у шуми Чесма код места Мало Кореново. Тепић је крајем 1991. проглашен за народног хероја од стране Председништва СФРЈ.

Извор: ПОЛИТИКА