До сада идентификовано 3.835 несталих лица

У Републици Српскоj jе до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броjа трага се за jош 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина.

Директор Центра Милорад Коjић рекао jе да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сараjеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тиjела.

„Потребно jе нагласити да jе, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра“, рекао jе Коjић, образлажући Извjештаj о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народноj скупштини.

Он jе навео да jе од 1995. до 2008. године риjешена судбина 3.454 нестала лица са пописа Канцелариjе за нестала лица Републике Српске, а за сва пронађена и идентификована лица постоjе комплетни судско-медицински налази са документованим лицем мjеста на коjем су пронађена тиjела, као што су масовне и поjединачне гробнице.

Он jе додао да до застоjа у тражењу несталих долази након формирања Института за нестала лица БиХ, тако да jе за првих пет мjесеци рада идентификовано 600 несталих Бошњака и осам Срба.

Због оправданог незадовољства породица несталих лица, али и институциjа Републике Српске, предложено jе да се идентификациjа тиjела коjа су похрањена у спомен-костурницама у Републици Српскоj изврши у Заводу за судску медицину Републике Српске у Бањалуци.

„Предложено jе да се у првоj фази започне са идентификациjом несталих бораца са Озрена, тачниjе са шест тиjела коjа се налазе у Спомен-костурници у Бањалуци, а за коjа се оправдано претпоставља да jе риjеч о борцима коjи су били заробљени у логору `Гостовићи`“, нагласио jе Коjић.

Он jе у извjештаjу о раду Центра напоменуо да jе до сада у оквиру проjекта пописа и евидентирања српских жртава у протеклом рату евидентирано 2.770 жена жртава, коjе су на различите начине страдале током рата и њихова имена су унесена у jединствену Базу Центра, а од тога броjа 1.756 жена jе смртно страдало у ратним сукобима.

Центар jе током 2014. године израдио пет студиjа – анализа воjне ситуациjе у западнокраjишким општинама у периоду 1991-1995. година и то за општине Приjедор, Босански Нови, Босанска Крупа, Сански Мост, Кључ и Котор Варош.

Ове студиjе садрже материjу од око 2.000 страна, у коjима jе обухваћена хронологиjа догађаjа за циљно подручjе, почетне хипотезе, описани и анализирани инциденти, прилози кључних докумената са коментарима и закључна разматрања.

У оквиру истраживања случаjа Тузланска капиjа, Центар jе прикупљањем релевантне документациjе и изjава свjедока и учесника догађаjа настоjао доприниjети расвjетљавању овог случаjа.

„Центар jе ангажовањем експерата балистичке струке и експерата за минско-експлозивна средства израдио експертизе о природи и ефектима експлозиjе на поменутоj локациjи, те предузео активности у експерименталним истраживањима и опитовањима коjа се реализуjу у релевантним научним установама и институциjама“, обjаснио jе Коjић.

Представник Републичке организациjе заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Марко Грабовац изнио jе низ примjедби на рад Института за тражење несталих БиХ, као и Међународне комисиjе за нестала лица.

„Међународна комисиjа за нестала лица игнорише захтjеве српских породица, а доприноси раду бошњачке стране, коjа има боље резултате у тражењу своjих несталих“, рекао jе Грабовац.

Говорећи о раду Института, Грабовац jе истакао да jе мандат Института истекао и да ради нелегално, те да jе од добиjених осам милиона КМ за тражење несталих, само два милиона КМ издвоjено за ексхумирање масовних и поjединачних гробница.

„Када jе риjеч о Тужилаштву БиХ, однос према српким жртвама више jе него негативан“, поручио jе Грабовац.

У Народноj скупштини слиjеди разматрање Извjештаjа о сарадњи институциjа Републике Српске са Међународним кривичним судом за ратне злочине почињене на подручjу бивше Југославиjе са сjедиштем у Хагу за период 1. jануара до 31. децембра 2014. године.

Извор:

Везане виjести: