Дани(ј)ел Симић: Хрби, Србхвати и остали Еуроразумуси

Еразмо Ротердамски jе оставио сjаjно дjело по имену Похвала лудости. Дешавања у jавном простору Српске, чиста су похвала глупости.

Био недавно у посjети градоначелник Загреба, Милан Бандић. Добио увjеравања бањолучког колеге Слободана Гаврановића, да ће помоћи опстанку Католичког средњошколског центра.

Баш смо племенити.

Читам неки дан како Музеj РС већ двиjе године одбиjа да угости изложбу о логорима смрти са епицентром у Јадовну, за коjе мало ко зна, али се без задршке понижава сарадњом са неким музеjчићем из касабице по имену Мариjа Бистрица, коjи нам jе послао своjе сувенире-играчкице на увид.

Баш смо гостопримљиви.

Онда читам, како неки професор Универзитета у Бањоj Луци истиче Томпсона до мjере да студентима засмета толико, да за то дочуjу и новинари. Онда се исти jош служи туђманистанским новоговором у изjави тим поводом.

Баш смо либерални.

Гледам РТРС, његов већ децениjски културоцид и кроатизациjу, те се сjетим како jе донедавно Парк Петар Кочић био диjагонално уоквирен Хрватским културним центром и продавницом кравата Кроата.

Ох, баш смо глупи.

Треба то похвалити, али стварно!

Ово горе су симптоми испуњења свега, што су нам просветитељи са стране натурали од завршетка рата до данас. Можемо са поносом рећи да смо испунили све жеље, чак и оне посљедње шуше из невладиног сектора финансираног од страних влада.

Српски народ у цjелини, али ево и оваj фртаљ коjи jе приjе 13 година искусио рат и jош jедан покушаj истребљења, нема више никакав идентитет, jединство, свиjест или визиjу. Поготово институционалну.

Међутим, ништа то ниjе помогло. Нити су, нити ће нам то икад признати. Било ко од тих што нам помажу бомбама, санкциjама и уцjенама за наше добро.

Зашто?

Зато што ниjе добро да вам нациjа буде у таквом стању. Добро jе за њих да у нашем друштву све буде релативно. Да нам jе традициjа мрачњаштво, идентитет залуђивање, сjећање ратно хушкаштво. Али зато у своjоj земљи стављате ћирилицу ван закона, имате преко 600.000 потписника да jе избаците и из устава, те славите нацистичке монструме.

Удруженим сараjевским либералима, децениjама не смета што из тог правца до Кнежева нема ни jедан путоказ гдjе jе Бања Лука! Нико то jавно да примjети и осуди, а камо ли шта друго, што тамо несакривљиво указуjе на патолошку мржњу, нетолеранциjу и системски шовинизам.

У Културном центру Београда, за то вриjеме, Саранда и Јехона Подуjевци праве изложбу о 19 страдалих Албанаца из Подуjева. И ту мени уопште ниjе проблем што су манастири по Косову и Метохиjи и даље са воjним обезбjеђењем, или што у Приштини полициjа пребиjа људе са српском заставом, већ што у КЦБ (као и у Музеjу РС) ниjе било изложбе везане за српско страдање.

Само толико.

Навикосмо се и на батине

Пишем годинама како то ниjе паметно. Да смо због тога награбусили два пута у Југославиjи. Цркавали као сиjалице, а бивши неприjатељи купили каjмак наше побjеде. (Каjмакчалан, Куманово, Приштина, Пећ, Задар, Риjека, Истра).

Ето аргумент, ако ништа друго, зашто то не раде и са друге стране некадашњег братствоjединственог ратишта? Будимо искрени и рецимо да нема примjера у ФБиХ и РХ, коjи би били еквивалент ових неколико наших с почетка. Они то не допуштаjу.

Творци Ферал Трибjуна су, аман људи моjи, по сопственом признању промовисали Томпсонове „Чавоглаве“ 1991. као „живљу домољубну пjесму источног ритма“, jер „уз дотадашње ће изгубити рат“.

Шта више рећи?

Од виновника примjера са почетка, одвратниjи су ми само поjединци и медиjи коjи на то све хистеришу и турбо-србуjу – ЛАТИНИЦОМ! Што jе исто као да реису-л-улема позива вjернике на хаџ, тукући у истом кадру по раџи и крметини. Љуте се лоле што им угрожаваjу ћирлицу, а да jе они у Бањоj Луци намjерно и промишљено не користе.

Захваљуjући финансиjско-силеџиjско-издаjничком утуцавању у мозак, данас Бањом Луком владаjу некакви Србхвати. Људи коjима jе непристоjно залагати се за било шта што има везе са своjом нациjом. За оне као Пуповац, одавно смо усвоjили термин Хрби. Ови су Србхвати.

Срби пред изборе, у остатку Хрвати.

Праве Зимзоград латиницом, србуjу латиницом, али су пребрзи да мени шизофренично-полуписмено обjасне коjа jе риjеч српска, а коjа хрватска. Коjу смиjем, а коjу не смиjем користити. Дjеци даjу имена Лука, Иван, Мариjа… да могу проћи са обе стране. Договараjу мостове преко Саве и сањаjу да их се угости Недељом у два. Смисао успjеха и статуса у друштву, jесте кафа и шопинг у Загребу викендом.

Хрватски производи су ем прескупи, ем неквалитетни. Поготово у поређењу са остатком ЕУ. Али, постоjе људи у врху коjима егзистенциjа изравно зависи од пословања са Хрватима. Нема везе што jе то пословање на нашу штету. Ниjе на њихову. Личну.

Исто као што србиjанци отвараjу представништва своjих фирми по Федерациjи, jер у противном они неће да купуjу њихову робу. Ми немамо посебних услова.

Нагон за самоодржањем

Умjесто да ослушнемо шаптаjе нагона за самоодржањем, као што jе то и за ФБиХ обавио Мирко Шаровић, слушамо своjе дупедавце коjи само код нас налазе фашизам, шовинизам, национализам, нетолеранциjу, клерикализам… Преживамо ту умоболну медиjску сламу и навикавамо се.

Ниjе срамота што нема православне гимназиjе у Бањоj Луци, jер jе то ствар СПЦ. Ни то што у граду и приграђу му има сиjасет основних школа, коjе немаjу гриjање, воду и струjу како буквар заповиjеда; а обриче се помоћ недржавноj школи. Ни то што Бандићу ниjе проблем запуцати у другу државу да испоштуjе Комарицу, а Гаврановићу не пада на памет да оде ни до Јадовна на комеморациjу. И то што Бандић ниjе знао колико Срба иде у Загребу у православну гимназиjу, засjенило jе да jе потписао референдум против ћирилице и неразлупане главе, пардон табле, отишао из Бање Луке. У коjоj, узгредбудиречено, нема Српског културног центра.

Католичка и исламизирана браћа су отела jезик (Вука Ст. Караџића), историjу и териториjе; те своjе друштво потпуно фашистизирали до сцена на Максимиру, Пољуду и Вуковару. Али и даље смо ми нетолерантни зликовци. И бићемо то заувиjек. Просто су они тако научени.

Еразмус без разума

Наша дjеца се уче другачиjе. Као врхунац широкопоjасне испамећености послаше ми повезницу на некакав блог, поводом наjновиjе хаjке на Горана Мутабџиjу. Пошто перформанс „Коњевић поље пред ОХР“ ниjе довољан, неко jе открио да и ове године (као и свих претходних) не пристаjемо на Еразмус проjекат, под условима коjе натураjу.

Неки произвођач птичиjег млиjека примио на то тако далеко, да Мутабџиjи jамчи како ће сви средњошколци и студенти листом министру просвjете дати подршку да попусти уцjенама, те потпише формирање Министарства просвjете и културе БиХ. Без обзира што смо у Деjтону крвљу изборили да jе то у надлежности Српске.

Осим што jе то шупљак, jер међу ученицима и студентима срећом има много разумниjих од Еразмуса, да jа вас питам нешто? Кад би Мутабџиjа дошао и рекао средњошколцима и студентима: „Нема наставе у 2014. добили сте сви петице и десетке закључно.“ – зар они не би то jеднодушно и одушевљено поздравили?!

Баш jе то аргумент, чудо jедно. Срећом, jош у овоj земљи има оних коjи памте даље од десет година у рикверц. Да се jош хоће наћи неких коjи бар толико гледаjу унаприjед, не би нас се ни Ротердам постидио.

Има и оних студената коjи знаjу да прво ми морамо обезбjедити и уплатити паре да они путуjу, као и да се, ако су посебно даровити, могу сами, без владе, приjавити да ходе Еразмусовим стазама револуциjе.

Не губим наду да ће неки остатак нагона за самоодржањем помоћи да схватимо бит древне похвале лудости од стране Дезидериуса Еразмуса, jер ниjесам толико луд, да не видим како сам глуп, ако фашистима допуштам да ми пребацуjу фашизам.