Дани(ј)ел Симић: Храстко Имањић и Давидова звијезда

Случајно или не, како се то фразерски каже, Дан Растка Немањића и Дан обиљежавања сјећања на холокауст, падају у исти дан. Шта нама то уопште значи?

Данас је дан једне од најзаслужнијих личности за оно, што српски народ сада јесте. И што ће вјероватно бити у будућности.

Ако га буде.

А неће га бити, ако се настави овакво опхођење према његовом развоју. Још и више према његовој повијести. Ако не знате одакле сте дошли, не можете знати ни куда идете.

И доста више фраза, то је стварно тако. Примјетио сам да већина српског руководства, културних и научних радника, а поготово то вриједи као општенародни доживљај; термин „холокауст“ схвата као нешто српско. Или барем – и српско.

Без обзира што је у питању грчки термин, који значи „све спалити“, јеврејски историчари су га, научно-историјски, резервисали искључиво за страдање Јевреја. Они имају и домаћи термин за зло истребљења које им се десило (шоа), док Срби немају неку своју изворну ријеч, коју би користили за дјелимично успјешан покушај њиховог истребљења. За разлику од јеврејског, покушаван поново након 1945. године.

Ево, предлажем: ПОГРОМ, ЗАТИРАЊЕ, ИСТРЕБЉЕЊЕ; али то неће спријечити нашу непросвећену управљачку елиту да се на то не осврне. И настави се шлепати на Јевреје у процесу сјећања.

Јеврејски културни центар Арије Ливне

Куку ти је нама, којима је стало! Морамо чекати да Јевреји покрену сјећање на мјесто гдје су заједно убијани с нама, па да се нешто деси и Србима. И хвала им на томе.

Сама моја ранија изјава, како је могуће да српски народ нестане (и то за нашег вијека), за неке је у старту симптом ксенофобичне параноје, заосталости, мизантропије и што је најгоре – ратног хушкаштва. Раде посао резервисан за неонацисте по Њемачкој. И даље је огроман број оних, који би било какво сјећање на чињенице из српске егзекуционе прошлости, у циљу спречавања репете, да етикетирају неком од флоскулица од којих живе.

Но, тим истима никада неће пасти на памет да то кажу Јеврејима.

Данас су се они гурали у ред монетарне јавне кухиње, потурајући лонче за донацију и запијевајући о злочинима нацистичке Њемачке и фашистичке Италије. Хрватску Независну Државу су прескочили. Мултирепризираће у својим гласилима текст о национализму Данила Киша, и то је то.

О томе колико локална властела води рачуна о српству, најбоље говори натпис на Јеврејском културном центру (још увијек живог) Арија Ливнеа. У сред Бање Луке, Јеврејима није пало на памет да име свог културног центра на прочељу напишу ћирилицом. Нити некоме да им то сугерише. А паметне су Јеше, усвојили би они ситницу. И онако није на ивриту.

То вам, исходишно, говори о томе колико се за проблем погрома над нама у Другом свјетском рату занимају они који су изградили зграду у којој се тај центар налази.

Доста шлепања на Јевреје

Ево и данас ја то радим, али стварно је доста. То је други народ, брат по Јасеновцу, који се руководи својим интересима. И то је сасвим у реду.

Више пута сам лично, и преко медија, чуо чика Ливнеа како дипломатски, без обзира што га запошљава Република Српска, поручује како Срби нијесу нормални. Да су будалетине које по сваком селу праве цркву, а не могу у Јасеновцу. За то никад нема пара.

Но, пара ће се, наводно, наћи. Неко је направио конкурс, донио одлуку о комбиновању два рјешења у неки галиматијас, који још нико јавно није приказао. Тако, да сви кажемо шта мислимо.

Но, неки јесу. Данас је изашла и вијест, да је директорица спомен подручја Доња Градина изјавила да су „запослени позитивно изненађени идејним рјешењем“, те да ће се ове године тражити извођач радова; дочим у јавности Српске ником није омогућено (лично сам од помоћнице министра тражио увид) да то рјешење види. (?!)

Влада то усвоји и довиђења.

Како? Јесмо ли демократија или сатрапија? Какви извођачи радова?! За шта? Камо расправа у Народној скупштини Републике Српске? Камо серијал тв-емисија? Је ли се тако према најбитнијем топониму у новијој српској историји односе надлежне институције? Буразерски, приватизовано, самовољно.

Своји на туђем: Доња Градина или Јасеновац?

Може ли већег глупарлука за поменути на данашњи дан, од саме чињенице да се спомен подручје наумљено за „идејно рјешење“ зове Доња Градина?

Камо Јасеновац?

Да ли је Доња Градина дио система независнохрватских логора смрти са епицентром у Јасеновцу? У истом клупку бодљикаве жице, ваљда су заковани били и логори за дјецу у Сиску и Јастребарском, те логор за жене у Старој Градишци? Требамо ли се и њих одрећи зато што је неко именован и глуп?

Због неких мутираних, постамоуправно-самопотирућих глава, то што је Република Српска Крајина развлашћена агресијом НАТО на исту, узрокује да се Јасеновац избацује из колективног сјећања дјеце у Републици Српској? Лично сам сваке године свједок летака који им се дијеле, у којим се нигдје не помиње Јасеновац, већ само Доња Градина. Искључиво зато што је данас то мјесто у оствареном, међународно признатом сну Неовисне Републике Хрватске?

Неће моћи! (Помози нам свети Саво!)

Монах Сава, принц у причуви, кривац за име Херцеговина; у свом властодржачком указу по имену Хиландарски типик, каже сљедеће:

А треба и ово расудити: нека се повинује новодошавши ономе који је прије дошао, неписмени писменоме, неуки образованоме и млађи старијем.

То би требало поручити онима који мисле да историја почиње од тренутка када су они (они лично!) дошли на неку именовану функцију. Нећете ни једну циглу положити за изградњу спомен-подручја, без обзира којег буразера-извођача изаберете, уколико се спомен подручје не промјени име у Јасеновац – Доња Градина.

То да запамтите.

Наивни сте веселници, који ће се сусрести са несањаним отпором, уколико у финансијску конструкцију не буде укључена ексхумација и форензичка анализа мошти наших предака, са мјеста гдје су их мучки убили и закопали. Извитоперени јадници, који су сматрали да је то богоугодно. Не понављајте њихову грешку!

Мјесто злочина није гробно мјесто!

Пошто сте ви нехрабри, недуховни, некреативни, па најпослије и непаметни; нећете братску молбу озбиљно схватити. А схватите, ако можете. Кад се чекало безмало вијек, неће још која година и дебљи фонд штетити. Још мање можете смислити одговор, научно и људски утемељен, којим би обеспредметили ово што сам написао на Савиндан.

Зато ћу ја умјесто вас, сам себи и истомишљеницима одговорити у ваше име, и то управо ријечима посвећеног Растка Немањића, које се непосредно надовезују и чине крај параграфа у цитираном типику:

Ако ли игуман одреди да ко буде и сам у ћелији, он нека зна живот њихов.

Знате ли га?

Извор: ФРОНТАЛ