Чудо Божије пред рођење Николе Тесле: Какав „Божји феномен“ je видео свештеник Милутин? (II)

Пише: Милован Матић

Шта je видео свештеник Милутин Тесла изнад Смиљанске долине на Петровдан 1855. г., управо годину дана пре него што ће му се у Смиљану родити син – гениjе Никола Тесла? Благодарећи томе што je отац Милутин (као интелектуалац и српски национални радник) био дописник Србског дневника, остало je прецизно записано његово Петровданско виђење. О ,,Божjем феномену“ опширно je написао у 55. броjу Србског дневника од 30. jуна 1855. године (пo старом календару).

Почетак свештеничке службе (Штикада и Сењ)

Село Штикада налази се око пет километара jужно од Томингаjа код Грачаца. Припада Архиjереjском намесништву личком у Епархиjи горњокарловачкоj. Храм Св. Арханђела Михаjла, коjи пo причама датира jош из грчког доба порушен je током Другог светског рата.

Отац Николе Тесле, Милутин, ће свештеничку кариjеру започети у овом месту 1846. године као капелан у Храму Св. Арханђела Михаjла. Са супругом Ђуком ће овде остати наjвише до годину дана.

У Сењу je половином деветнаестог века била „мала српска насеобина“ у коjоj je предњачила трговачка породица Милеуснић. Више од пет година ће отац Милутин Tесла провести у Сењу У њему ће остати од 12. маjа 1847. године (како сам каже) до краjа септембра 1852. године.

Године Милутинове свештеничке службе проведене у Сењу поклопиле су се са значаjним политичким догађаjима у то време: у Загребy je 25. марта 1848. године одржана Народна скупштина Троjедне Краљевине, на коjоj je Србе посебно обрадовала одлука коjом je проглашена „jеднакост свиjу без разлике у вjери“, пa су Срби и Хрвати заjедно славили Ускрс истог дана, 23. априла 1848. године. Врхунац слоге Срба и Хрвата достигнут je 5. jуна 1848. године, приликом свечаног устоличења Јосипа Јелачића за бана коjи je положио заклетву пред српским Патриjархом Јосифом Раjачићем (1785-1861).

Kao млад и амбициозан свештеник коjи долази на службу у отмену градску средину, Милутин жели да наjпре заведе ред у црквеним пословима и обавезама како би поправио опште стање у црквеноj општини. Неуморан у раду, краjем априла 1850. године, толико се разболео да ниjе могао вршити службу, све до половине jула, када му у помоћ прискачу свештеници из Лике. Међу њима je био и његов „тетак Драганић“ коjи ће га месец дана замењивати у служби. „У суботу дне 19. августа 1850. приспео jест моj сродник jереj Тома Мандић, коjи ме тад избавио от многиj бjедственостиj“, пише Милутин. Тако брат његове супруге Ђуке, Тома, остаjе у Сењу годину и девет месеци, заступаjући свог шурака у служби иако ниjе био омиљен сењским Србима.

Идеали коjима се руководио током читавог живота можда баш наjбоље потврђуjу његове речи написане у Сењу 31. jула/12. августа 1852. године: „Бога ми мога! Ништа ми ниjе тако драгоцjено као слобода, благосостоjаниjе и напредак Народа Мог и Браће, и за ово двоjе: Церкву и Народ, гди год будем, готов ћу бити живот моj положити…“ У истом писму, уочи растанка са Сењанима износи своjе утиске пуне горчине, али с пуно наде да ће се ствари поправити, a из писма се види да одлази као краjње частан човек и свештеник коме су народни и црквени интереси изнад свега.

Након пет и пo година, Милутин Тесла са супругом Ђуком и двоjе мале деце, одлази из Сења. Син Данило, звани Дане (наjвероватниjе рођен 1849. године) и кћерка Милка (касниjе удата Глумичић) родили су се у Сењу. Дуго се сматрало да je и Ангелина рођена у Сењу, и то као прва кћерка проте Милутина, међутим то ниjе тачно. Ангелина, касниjе удата Трбоjевић, родиће се у Смиљану 20. jуна 1853. године, a преминуће у Кистањама 16. августа 1931. године где jе и сахрањена.

Пред рођење Николе Тесле

У Смиљану нa шестом километру од Госпића, на северозападу налази се село Смиљан. Испод брда Богданић, a поред потока Ваганац, на мањоj заравни je православна Црква Светих Апостола Петра и Павла, са парохиjском кућом.

У Смиљан ће отац Милутин Teслa стићи почетком октобра 1852. и остаће тамо наjкасниjе до августа 1863. године, значи пуних jеданаест година. По доласку у Смиљан наићи ће на готово неприjатељско расположење његовог претходника Илиjе Жегарца, na ће првих месец дана служења у Смиљану бити принуђен да стануjе у Госпићу и путуjе свакодневно до новог места службовања.

Материjална ситуациjа Теслине породице ниjе се поправила доби- jањем нове парохиjе. Напротив, „чемерно стање“ се наставило.

Ту ће му се родити 20. jуна 1853. године кћерка Ангелина, касниjе удата Трбоjевић, други син Никола, 10. jула 1856, и 1859. трећа кћерка Марица, удата Косановић. Непознатог датума 1863. године доћи ће до породичне трагедиjе – гине му наjстариjи син Данило.

Смиљанска парохиjа je била толико велика да je од jедног њеног краjа до другог требало пешачити jеданаест сати, jер су путеви били неуређени, a често и тешко проходни. Отац Милутин написао je шта га je сналазило на том путу: „…сретаjу велике воде, глибови блата и прочаприпjатствиjа, да здравље и живот у погибељ бацам, a коња зашто купити неимам, нити сам на оваj начин у састоjаниjу держати га, и тако на моjу жалост душепопечитељство терпити ће морати.“

Божjи феномен пред рођење Николе Тесле

Интересантно je то што Милутин Тесла извештава о „Божjем феномену“ у 55. броjу Србског дневника од 30. jуна 1855. године пo старом календару. Taj феномен поjавио се над Смиљанском долином на Петровдан те године. После годину дана, следеће 1856. године, родиће му се син Никола.

Слободно се може рећи само то да je рођење Николе Тесле ипак наjављено. Отац Милутин ниjе знао да ће му се догодине родити гениjе, a о овом виђењу, у Србском дневнику, овако каже:

„Лиjепи феномен даjе простоме народу повода од сваке руке судити, умниjему зритељу пак остала je мука та што га се ниjе могао сит нагледати, jер ово поjављење Божиjе природе толико je траjало, колико би човиjек могао тако рекућ шинути дланом о длан. Јуче била je врућина велика и воздух ладан, небо се смjешило и звиjезде сjаjиле како игда; наjеданпут, блисну од стране истока, и као кад би забуктало триста луча потегну на запад, звиjезде уклонише се, и би рећи сва природа стаде; поjављење пак преко свода неба пролазећи чинило се je тако близу, као да би га из праће доватити могао, a чуло се je као далеки водопад и просипаjући од себе варнице остављало je модре пруге за собом, и кад je шмркнуло за први бриjег, заорило се je тамо, као да би се срушила каква велика кула, a одjек протезао се je у Велебиту на jужноj страни задуго. Затиjем обузе часком помрчина и мириjаде свjетила небесниjа остадоше преблиjеђене од лица овог малог Божиjег феномена.“

Крштење новорођеног Николе

Тачно годину дана после овог сведочења оца Милутина родио му се син – гениjе Никола Тесла: „Роди се младенац пола мушкога, мjесеца jуниjа, дне 28. лета 1856/ педесет и шестог/законито. Отац младенца, Милутин Тесла, парох администратор, мати му Георгина, житељи смиљански. Крсти га и миропомаза чрез мене Јереjа Томе Оклобџиjе, пароха администратора церкве храма свjатог великомученика и победоносца Георгиjа, мjесеца jуниjа, дне 29. лета 1856.“ Младенцу je дато име „Николаj“ од кума „Јована Дренова, ц. к. сатника, житеља госпићског“. Аустриjска власт je одмах новорођеног Николу одредила да припада „Личкоj регименти Но. 1“ – пуковниjи и Медачкоj компаниjи – чети броj 9. У Смиљану je била стационирана 11. чета Прве личке пуковниjе (Смиљанска сатниjа Личке регименте), али je новорођени Никола заведен у воjну jединицу где су му корени, где му се и отац родио и где je био заведен као воjни обвезник, у Радуч, коjи je припадао Медачкоj чети. Kao место становања младенца наводи се кућни броj 227 у Смиљану.

Николу je крстио свештеник Тома Оклобџиjа, администратор госпићки. Тада je Смиљан био главна парохиjа, a Госпић je био филиjала Смиљана. Тако je било све до доласка Милутиновог из Смиљана у Госпић 1863. године. Николи je био кум Јован Дреновац, краjишки капетан коjи je живео у Госпићу. Напоменимо да уjак Николин, Трифун Мандић, извештаваjући га о породичним приликама, 17. децембра 1891. године, из Грачаца, каже:“…твоj кум Вуксовић одкула на онаj свет, оставио je иметак србскоj Госпићкоj обћини“.

У време доласка Милутина Teслe у Смиљану су била 522 припадника православне вере. Њихов броj je до 1941. године у Смиљану нарастао на више од хиљаду, a 1990. их je било свега jеданаест Срба, a 2006. године свега jедан и само jедан! Како би их и било више, када je половином 1941. године, за пет дана на зверски начин убиjено 590 мушкараца, жена и деце коjи су сахрањени у заjедничку гробницу коjа се налази свега неколико метара од Цркве Светог Петра и Павла.

Тесла je већ у првих неколико месеци службовања у Смиљану из мртвила покренуо православно становништво, верски успавано и не много заинтересовано за своjу Цркву. Да би улепшао и украсио цркву у Смиљану, да би je учинио приjатниjом и привлачниjом, отац Милутин Тесла je наумио да je помоћу милостиње уреди, како „простота“ не би нагињала „римскоj цркви“.

Трагедиjа – погибиjа сина

Различити су подаци коjи се односе на породичну трагедиjу коjа je задесила Тесле погибиjом Милутиновог сина Данила. Маргарет Чеjни наводи да je Данило – Дане Тесла имао дванаест година када je настрадао док се на другим местима говори да je то било у четрнаестоj или петнаестоj години његовог живота. Никола Тесла наводи да je Данило страдао од ударца коња, a то се потврђуjе и на другим местима. Једино М. Чеjни пo први и jедини пут до сада наводи и другу психолошки занимљивиjу верзиjу смрти Теслиног брата. Према њоj je Данило пао с мердевина за таван.

„Смрт Данила Тесле je престављала породичну трагедиjу и изазвала промену понашања свих чланова породице. Не зна се када се таj тужни догађаj одиграо. … Неки биографи кажу да je Данило имао четрнаест година, други да je имао петнаест, a већина да се догађаj одиграо 1863. године кад je Никола имао седам година и када се породица преселила у Госпић, сматраjући да je баш Данилова смрт била узрок пресељења.“

Једини материjални траг коjи постоjи о Данилу Тесли (1849- 1863) jесте књига Вука Врчевића Морално-забавне u шаљиве-поучителне србске загонетке с дотичним на краjу толковањем, коjа je обjављена у Задру 1857. године у књигопечатњи браће Батара. У њоj се, међу именима претплатника налази и име „Данило Тесла, ученик школе у Медаку“.

Сестре Николе Тесле

Наjстариjа ћерка проте Милутина и Ђуке, Милка Глумичић, родила се у Сењу неутврђеног датума. Наjпре се удала за Воjу Глумичића, коjи je преминуо краjем 1892. године, с ким je имала веома лош брак, након чиjе смрти се преудала. Имала je jедну ћерку.

Ателина Трбоjевић, рођена у Смиљану 20. jуна 1853. године, a преминула у Кистањама 16. августа 1931. године, где je и сахрањена. Удата je за свештеника Јову Трбоjевића коjи je службовао у Петровом Селу (поуздано од 1892. до 1902), a онда у Метку (1907). Имали су петоро деце, три сина и две ћерке. Један од њих, Никола, отишао je у САД и добио име Николас Тербо. Његов син je Вилиjам Тербо. Брат Никола Тесла je с Ангелином био наjдубље везан. Предосетио je њену смрт иако je био преко океана.

Марица Косановић, рођена у Смиљану 1859. године a преминула у Загребу 27. октобра 1938. године. Удата je 1877. године у Плашки за Николу Косановића (1851— 1899), риjечког проту, коjи je рано преминуо. Николадин-Никола Косановић je аутор првог чланка о Николи Тесли на српском jезику у Браничу краjем 1889. године. Превео je с немачког Звоно од Шилера, обjављено 1900. године.

У следећем броjу: Отац и син

Извор: Часопис Православље, 1166, стр. 16-19.

Везане виjести:

Ко jе био прота Милутин, отац Николе Тесле? (I)