Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Басташић: Професоре, зашто оспоравате Покољ?

Датум објаве: недеља, 11 октобра, 2020
Величина слова: A- A+

Још не тако давно, историчар Горан Латиновић је за удружење грађана Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију?

24.06.2011. Отварање Прве међународне конференције о Јадовну 1941.; ФОТО: Јадовно 1941.

У недавном интервјуу београдском листу Печат, проф. др Горан Латиновић се (опет) окомио на одлуку удружења грађана Јадовно 1941. да терминолошком одредницом Покољ именује злочин Геноцида почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске и позове академску заједницу и најширу јавност да одлуку подржи.

Када се историчар, који предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје, ванредни професор и Проректор за научно-истраживачки рад и развој Универзитета у Бањој Луци, успротиви терминолошком одређењу према, како и сам наводи, темељном догађају српске историје и једном од стубова српског националног идентитета, притом не бирајући ријечи и квалификације за активности невладине организације која се дуже од деценије бави културом сјећања и памћења, неопходно је реаговати.

Професору не смета само одабрано име, назив, терминолошка одреница него уопште потреба, да се коначно, са готово осам деценија закашњења, именује мега злочин Геноцида почињен над Србима од стране НДХ.

У основи манипулације са јавношћу лежи покушај професора да именовање представи као преименовање па тако име, назив Покољ пише малим почетним словом сводећи га на заједничку именицу која представља (само) акт клања.

Сама ријеч покољ професора асоцира на клање свиња: „Нека болест нападне фарму свиња и власници морају да изврше покољ свиња. Заиста, употреба тог појма је веома широка“.

Тешко да је исту асоцијацију дијелио и један од његових учитеља, покојни проф. др Милорад Екмечић који је исту ријеч стављао у функцију просвјећивања људи и њиховог образовања о Геноциду над Србима у НДХ.

Из књиге: Милорад Екмечић – Дуго кретање између клања и орања

Проректор је одлуку о именовању оцјенио штетном, опасном и беспотребном авантуром чиме се, како рече, Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945) спушта на нижи ниво злочина.

У дефиницији која се уз образложење одлуке може прочитати на страници www.Pokolj.org ,  јасно је назначено да се називом Покољ, именује систематски државни злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

До одлуке о именовању, име за тај темељни догађај српске историје није постојало. Самим тим није могуће преименовати нешто што нема име.

Тај залудан покушај у потпуности је разобличио српски књижевник и публициста Дани(ј)ел Симић у свом тексту под насловом „Покољ или како преименовати нешто што нема име?“

Реченица: „Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945)“ није име већ синтагма, исто као и она везана за израз Холокауст.

У приручнику Препоруке за поучавање о Холокаусту, изданом 2019. године од стране Међународни савез за сјећање на Холокауст – IHRA (International Holocaust Remembrance Alliance) наведено је да се изрази „Холокауст“ и „Шоа“ односе на „Геноцидни догађај под покровитељством државе, системски прогон и убиство Јевреја од стране нацистичке Њемачке и њезиних сарадника између 1933. и 1945.”.

Професор Латиновић је похађао “обуку”, семинар о Холокаусту у Јад Вашему и добро зна да је тај појам/назив везан искључиво за Геноцид почињен над Јеврејима на тлу Европе током Другог свј. рата од стране нацистичке Њемачке и њезиних сарадника

Снимак екрана са интернет сајта Владе Р. Српске; Приступ 10.10.2020.

Да ли би иком разумном и пристојном пало на памет да оспорава име/назив Холокауст или Шоа и то именовање оцјени штетном, опасном и беспотребном авантуром?

У чему је онда проблем да се име/назив „Покољ“ усвоји и односи на „Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945)“?

Није ово први пут да се Латиновић окомио на удружење Јадовно 9141. Прошле године је испред Катедре за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, ставио свој потпис на документ у коме су његови аутори „преименовање“ поред осталог препознали ни мање ни више него као угрожавање националне безбједности.

Снимак екрана са интернет сајта Trebevic.net; ФОТО: Фронтал.рс; Приступ 10.10.2020.

Да је ријеч о терминолошком одређењу а не преименовању, препознао је и професор српског језика Раде Лаловић, Инспектор – просвјетни савјетник за српски језик у Педагошком заводу Р. Српске који у свом раду: „Изградња личног и националног идентитета и култура сјећања“, наводи слиједеће:

„Када је ријеч о злочину над Србима у 20. вијеку, посебно у НДХ, онда морамо констатовати да се српска научна јавност није усагласила како ће се и да ли ће се геноцид који је НДХ неспорно починила над српским народом посебно терминолошки одредити као што су то име добили и геноциди над Јеврејима, Ромима и Јерменима.

Један дио истраживача који се баве овом материјом сматра да Геноцид над Србима почињен на територији НДХ није потребно посебно терминолошки маркирати, да је довољна само дефиниција Геноцида са одредницом локације и народа који га је претрпио, а један дио српских интелектуалаца и универзитетских професора, историчара и публициста међу којим је и академик проф. др Василије Крестић, неспорни ауторитет за српско-хрватске историјске односе, сматра да је Геноцид над Србима почињен у НДХ у периоду 1941. до 1945. године неопходно и терминолошки посебно одредити, јер је он по много чему специфичан“.

Лаловић је добро примјетио и слиједеће:

„Значајно је овдје напоменути и чињеницу да је предсједник Србије Александар Вучић на комеморативном скупу у Сремској Митровици 26. априла 2020. године поводом Дана сјећања на жртве усташког концентрационогог логора Јасеновац тај усташки злочин оквалификовао као “Покољ” над српским становништвом, а иста квалификација се сусреће и у филму Дневник Диане Будисављевић“.

У тексту под насловом: „Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ?“, правник и публициста Никола Милованчев пише:

„Чињеница је да ниједна српска институција из области историје и музејске делатности, као ни једно српско удружење историчара или музејских радника пуне 74 године, од 1945. до данас, нису смогли снаге чак ни да само предложе термин за означавање тих српских жртава. А када је неко изнео један предлог, одмах је дошло до жестоке реакције. При томе изгледа да су, у једном важном сегменту, побркани лончићи: споменуте институције говоре о иницијативи за „преименовање“ геноцида над Србима у НДХ; не може бити „преименовање“, јер ми именовања за геноцид над Србима у НДХ немамо. Дакле: ради се о иницијативи за ИМЕНОВАЊЕ.“

Снимак екрана сајта Стање ствари 10.10.2020.

Александар Нећак, еминентни члан јеврејске заједнице Србије, рекао је да нико нема право да оспорава усвојену одредницу „Покољ“ и записао слиједеће: ,,Ако су нам причали бајке зарад братства и јединства, доста је тога. Прерасли смо бајке и заташкавање истине о свирепом, почињеном из дубоке несхватљиве мржње, злочину. Тај злочин, баш зато што се тврдоглаво и упорно настоји да се потисне из нашег сећања, мора добити одредницу. И мора свако ко чује ту одредницу да зна шта она значи, а значи ужасан, људском мозгу непојаман, злочин почињен у НДХ од стране усташа над Србима, само зато што су били Срби, Срби православне вере“.

Именовање Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске, подржали су поред осталих историчари Василије Крестић , Никола Жутић и Ђорђе Бојанић.

Покољ као назив користе Милош Ковић , Слободан Антонић и књижевник Анђелко Анушић а нашао је своје мјесту и у једном од уџбеника за средње школе у Р. Српској.

Веома је важно да је овај назив подржало Удружење за одбрану ћирилице ,,Добрица Ерић” затим неколико удружења потомака и поштовала жртава Покоља, међу њима СНД Пребиловци, Огњена Марија Ливањска, Уна – Гаравице, Србско сабрање Баштионик, а помиње га у својим бесједама и све већи број свештенослужитеља.

Професор Латиновић закључује:

„Наиме, кад се каже „Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945)“ речено је све: шта је почињено, над ким је почињено, гдје је почињено, односно ко је починио и када је починио.“

Детаљ са странице 115 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 9. разред основне школе у Р. Српској.

У најмању руку је упитно шта би просјечан Србин одговорио на питање: Шта је то геноцид?

За претпоставити је да би већи дио академске заједнице знао саставити две реченице о том правном термину за велики злочин али најшира српска заједница коју (тек) треба освјестити о ономе што се Србима десило од стране хрватске државе у току Другог свј. рата о дефиницији појма Геноцид не зна готово ништа.

Детаљ са странице 120 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 4. разред гимназије општег и друштвено-језичког смјера и 3. разред гимназије природно-математичког смјера у Р. Српској.

Прецизног објашњења или дефиниције тог појма везаног за Други свј. рат нема ни у уџбеницима историје за 9. разред основне школе и 4. разред средњих школа у Р. Српској који су по професоровом мишљењу изванредни.

Детаљ са странице 136 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 4. разред гимназије општег и друштвено-језичког смјера и 3. разред гимназије природно-математичког смјера у Р. Српској.

Али зато постоји објашњење тог појма везано за Одбрамбено-отаџбински рат.

На страници 230 уџбеника историје за трећи и четврти разред гимназије пише:

„Масовни злочин који су починили припадници оружаних снага Републике Српске у околини Сребренице јула 1995. оквалификован је од Међународног кривичног суда за бившу Југославију, потом и од Међународног суда правде као геноцид”.

Детаљ са странице 230 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 4. разред гимназије општег и друштвено-језичког смјера и 3. разред гимназије природно-математичког смјера у Р. Српској.

У том „изванредном“ уџбенику историје чији је рецензент професор Латиновић а који обухвата период од предвечерја Првог свј. рата до данас, од укупно 250 страница, поглавље под насловом „Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима“ садржи, када се изузму фотографије, непуне две странице текста (стр. 150-152).

Ако је за професора, како сам истиче, Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945) један од темељних догађаја српске историје и један од стубова српског националног идентитета, како је могуће да је тој теми посвећено тако несхватљиво мало простора?

Јерусалим, Зид плача; Снимак екрана са фејсбук странице Goran Latinovic; 10.10.2020.

Још не тако давно, професор Латиновић је за удружење Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида.

Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију?


Аутор је оснивач и предсједник удружења грађана „Јадовно 1941.“


Од истог аутора:

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

Басташић: Ко нам и зашто препоручује оне који поричу Покољ

Душан Басташић: Када потомци жртава Покоља проговоре

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

Како гласи тачан назив Дана сјећања који се обиљежава 22. априла?

Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља

Басташић: Термин “Покољ” камен спотицања

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Један одговор на „Басташић: Професоре, зашто оспоравате Покољ?“

Nenad каже:

Dobar dan postovani urednice,

Zasto neko otvoreno ne predlozi Latinovicu, izvinjavam se ali ne mogu da takve osobe nazivam profesorima, da se preseli u Hrvatsku i tamo zajedno sa proustaskom strujom i dalje krnjavi i kvari nasu poresnu istoriju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top