Хрватска је у својеврсном ланчаном погоршању дипломатских односа са готово свим суседима, пише хрватска штампа “Ако је у бившој СФРЈ због сличних мотива била популарна узречица о окружењу испуњеном ‘бригама’ (које су чиниле Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија), онда се на нивоу бројки може закључити да ни данас у бригама одвише не заостајемо, упркос знатно мањем територијалном обиму”, пише “Слободна Далмација”. Према писању сплитског листа, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцу и паљења гласила српске мањине “Новости”. Односи са Босном и Херцеговином “заковитлали”

Председник проусташке Аутохтоне – Хрватске странке права други пут за десет дана палио је примерке српског недељника “Новости”. Келеминец се поново обрушио на Милорада Пуповца, издавача “Новости”, против кога је поднео кривичну пријаву. Келеминец је овај пут спалио два примерка, а акцију је извео поводом кривичне пријаве коју је због “подстицања на тероризам и ширења национално-етничке мржње” подигао против издавача Новости, преноси тај српски недељник. Како је потврдио новинарима, због готово идентичне акције коју је на истом месту извео пре десет дана, полиција га је позвала на разговор током којег их је обавестио да Новости није палио на јавној површини, већ у “пригодној кантици”. Скуп на ком се окупило десет Келеминчевих присталица прошао

Председници Хрватске Грабар Китаровић смета војна сарадња наше државе са Русијом. Вулин: Нека пита нас, не мора да иде далеко да би чула – то се вас не тиче Напете односе Србије и Хрватске поново је додатно затегла председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић најавом да ће председнику Русије Владимиру Путину поставити питање о – руско-српској војној сарадњи. Колинда Грабар Китаровић је, у интервјуу за загребачки Н1, најавила да ће то питање, којим задире у право Србије да води сопствену спољну политику, као и у међусобне односе Србије и Русије, покренути приликом предстојећег сусрета са Путином у Москви. На њену најаву јуче је, за “Новости”, оштро реаговао министар одбране Александар Вулин:

Руски председник Владимир Путин рекао је да је тог кобног 11. септембра 2001. године, када су изведени терористички напади у Њујорку и Вашингтону, прекинуо планиране војне вежбе са новим стратешким снагама како би пружио подршку америчком народу и његовом председнику Џорџу Бушу. „Ја сам отказао те војне вежбе и желео сам да председник Сједињених Држава то зна“, рекао је Путин у интервјуу америчком режисеру Оливеру Стоуну. Путин је истакао да разуме да је људима на челу држава и влада у таквим ситуацијама потребна морална подршка и да је Русија желела да дâ ту подршку председнику Бушу, за ког је, како је рекао руски председник, веровала да је човек „са којим би могла да сарађује“. На Стоуново питање како то да Руска Федерација