Posle sarajevskog atentata Frankovci su opustošili Dom Dušana Silnog u Dubrovniku, potopili društveni  čamac, skinuli natpis Dušan Silni sa Doma i gimnastičke sprave bacili u more. U članku „Neprosvjećeni i nekulturni” koji je objavljen u listu „Srpska Zora” od 1 (15) jula 1914. : „Iza održatih zadušnica u subotu 4 o. mj. razbijala je i lomilarulja sve što je srpsko u Dubrovniku …Razbijači su najžešće navaljivali na općinu, a najveću su štetu počinili u Srpskom Sokolu „Dušanu Silnom”, gdje su ostali samo goli oštećenizidovi  a sav namještaj, gimnastičke spravei društveni čamac izlomili su razbijači na komadiće” (1). „Ilustrovani list” iz Zagreba objavio je 18 srpnja 1914. na naslovnoj strani 4

Godina 1991, Slovenija: Logor u napuštenom rudniku Dol pri Hra­s­ni­ku, zarobljene starešine i njihove porodice (žene i deca), voj­nike na od­slu­že­nju vojnog roka, civile, vezanih ruku na leđima, po­bu­nje­ni­ci dovoze ka­mio­ni­ma furgonima sa isključenom ventilacijom, trpaju u rud­ničke liftove, spu­š­ta­ju u okna puna vode, prašine i gasova i tu os­ta­v­lja­ju. Lica „na obradi“ trpaju u na­puštene prljave prostorije, sa be­ton­skim po­dom, po 150 (!!) osoba u prostor ve­ličine 14h6 metara, bez vode i hra­ne, će­ba­di za spavanje! Oduzimaju im sve: no­vac, nakit, lična doku­me­n­ta, go­vo­re­ći „državi (!?) koja ratuje sa drugom dr­ža­vom, trebaju sre­d­stva za rat“. Logor Kranj: oko 40 vojnika JNA razdvojili po nacionalnoj pri­pa­d­no­sti, u jedan ugao Hrvati, u drugi Šćiptari, u trećem

Spomenik žrtvama genocida, kao simbol i opomena, trebalo bi da podseća na Jad Vašem u Jerusalimu. Aleksandar Matanović: Ugledajmo se na Jevreje koji sa posvećenošću čuvaju od zaborava svoje žrtve     IDEJA da se izgradi spomenik žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje”, koju su pokrenule “Večernje novosti” i koja je stekla veliku podršku javnosti, otvorila je pitanje budućeg izgleda spomen-obeležja, spomen-muzeja ili memorijalnog centra. Ovaj simbol stradalništva svojom snagom i porukom trebalo bi da zrači na čitavu okolinu i bude svojevrsni sabirni centar sa obimnom bibliotekom, arhivom i albumima sa ilustrativnim materijalima, gde bi posetioci i vizuelno mogli da se uvere u zločin i prate njegovu hronologiju.   – Srpski Jad Vašem bio

“Podignimo spomenik žrtvama genocida” naišla na veliku podršku u javnosti. Inicijativni odbor, u kojem su eminentne ličnosti, ideju o spomen-obeležju predstaviće državnim institucijama   SERIJA “Podignimo spomenik svim žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do ’Oluje’”, koju su pokrenule “Večernje novosti” i tokom prethodnih dana objavile osam nastavaka, izazvala je ogromno interesovanje javnosti, ne samo stručne. Osim akademika, uglednih profesora, istoričara i književnika koji istražuju zločine nad Srbima u 20. veku, javljaju nam se bivši ratnici, logoraši, potomci žrtava i svedoci genocida, iz svih krajeva zemlje i rasejanja apelom da se “u ime nevinih stradalnika konačno podigne srpski Jad Vašam”.       Ovu veličanstvenu ideju da se od zaborava otrgnu svi nevino stradali u

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (8). Ivanišević: Jedino od Srba traže spiskove žrtava. Pavlović: Memorijal treba da održava sećanje na zločin     SPOMENIK žrtvama genocida potreban nam je kao hleb, nasušni. Oni koji negiraju srpska stradanja traže od nas spiskove žrtava i to jedino od nas Srba i jedino za Jasenovac. A, ne usuđuju se da te spiskove traže od Rusa, Poljaka, Jevreja, kaže za “Novosti” Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.     – Tragedija naših predaka bila je u tome izgleda što nisu mogli svoje ubice da ubede da upišu imena onih koje ubijaju – kaže sa ironijom Ivanišević.

U zemljama regiona u ovom momentu živi više od dva miliona i 200 hiljada deklarisanih Srba. Kao i barem još toliko naših sunarodnika koji su, kao verni Jugosloveni, posle raspada SFRJ požurili da se brže-bolje utope u nacionalno tkivo nekog od većinskih naroda u okolnim državama, obezbeđujući sebi na taj način razne privilegije. Pogubno i poražavajuće! Pojava gotovo nezapamćena kod drugih naroda.     Ova alarmantna tendencija samouništenja, koja u kombinaciji sa najmaštovitijim vidovima asimilacije već pola veka kontinuirano desetkuje naš narod, uz sve uvažavanje pojedinačnih inicijativa, na žalost u Srbiji nikada nije podstakla akciju širih razmera u smislu utvrđivanja nadpartijske fundamentalne nacionalne strategije koja će na jedan duži period